[ BBC ]

04. 08. 2025. 12:18   >>  05. 08. 2025. 08:44

Šta čeka putnike Zapadnog Balkana na ulasku u zemlje EU

Od 12. oktobra većina zemalja EU i još neke zemlje Evrope uvode novi sistem. Evo šta treba da znate.

Ako su vam dosad glavne brige kod polaska na putovanja bile da li ste poneli pasoš, novac i avionsku kartu, uskoro ćete imati obavezu više.

Većina država članica Evropske unije (EU) i još četiri zemlje Evrope od 12. oktobra 2025. godine postepeno će početi novu proceduru za strane državljane koji žele da pređu njene spoljne granice, objavila je Evropska komisija.

To znači da će od sredine oktobra umesto dosadašnjeg ručnog pečatiranja, biti uvedena digitalna registracija svih putnika izvan EU koji u Šengensku zonu ulaze na kraći boravak do 90 dana.

Ako neko prvi put prelazi granicu, odnosno ulazi u Šengensku zonu od uvođenja Sistema ulaska i izlaska (Entry/Exit System - EES) moraće da pruži lične podatke službenicima granične kontrole.

Oni će skenirati otiske prstiju putnika i napraviti fotografiju.

Te informacije će biti zabeležene u digitalni dosije.

Pasoš putnika - biometrijski ili nebiometrijski - neće biti pečatiran.

Koje zemlje uvode novi sistem?

Ukupno 29 evropskih zemalja.

Važiće za sve EU članice osim Republike Irske i Kipra, kao i za Lihtenštajn, Norvešku, Island i Švajcarsku.

Ko jednom prođe ovaj sistem, neće više morati da prilikom novog ulaska daje lične podatke pošto će otisci prstiju i fotografija ostati zabeleženi u EES sistemu i službenici granične kontrole će ih samo proveriti, piše na sajtu EES.

U retkim slučajevima može biti potrebno da se nečiji podaci ponovo prikupe i zabeleže.

Propisi će se odnositi na putnike iz 59 zemalja, među kojima su i države Zapadnog Balkana: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, navodi se na sajtu EU.

Odnosiće se i na putnike iz Amerike, Australije, Velike Britanije, Japana, Brazila, Argentine i još nekih zemalja.

Evropske zemlje će postepeno uvoditi sistem na njihovim spoljnim granicama.

To znači da će prikupljanje podataka biti postepeno uvedeno na graničnim prelazima, uz punu primenu do 10. aprila 2026. godine.

EES automatski beleži:

• Podatke iz pasoša (ime, broj pasoša, datum rođenja)
• Biometrijske podatke: otiske prstiju i fotografiju lica
• Datum i mesto ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora
• Informacije o tome da li je putnik prekoračio dozvoljeni boravak kao i da li je putniku ranije odbijan ulazak
• Ko odbije da da biometrijske podatke, biće mu uskraćen ulazak u evropske zemlje koje koriste sistem EES

• Šta su zlatne vize i zašto su kontroverzne
• Kipar ukinuo „zlatni pasoš" - novinari na tajnom zadatku otkrili prevare
• Zašto bogataši kupuju malteške pasoše

Ovaj „probni period" ili „prvi korak", kako ga naziva Vladimir Vlaho, predsednik skupštine Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Srbije, neće mnogo uticati na mogućnost putovanja u zemlje Evropske unije.

Za sada nije jasno da li će biti uveden i Evropski sistem za informisanje i autorizaciju (ETIAS), mada ga iz Brisela najavljuju za poslednji kvartal 2026. godine.

Dok je ETIAS, prema ranijoj najavi, „dozvola" koja se plaća, EES je „evidencija" i sprovodi se bez naknade.

Ne postoji šansa da putnik bude odbijen na osnovu popunjenog formulara, rekao je Vlaho u ranijoj izjavi za BBC na srpskom.

„Tako mogu da prate ko ulazi i koliko ostaje u EU, a svrha je da se ubrza prelazak granice, jer više neće biti 'lupanja' pečata u pasošima.

„Sistem će biti centralizovan, pa će regulatorno telo EU za migracije moći u realnom vremenu tačno da zna šta se događa, dok je dosad svaka država posebno beležila podatke koji su se delili ako postoji poseban zahtev", objašnjava Vlaho.

Šta je Sistem ulaska i izlaska (EES)?

Zakon o uvođenju ovog sistema usvojen je u Evropskom parlamentu još 2017. godine.

Posle nekoliko odlaganja, počeće postepeno da se primenjuje 12. oktobra 2024.

Radi se o automatizovanom informaciono-tehnološkom sistemu za registrovanje prelaska spoljnih granica Evropske unije za ljude koji nemaju pasoše zemalja bloka, kao i Islanda, Lihtenštajna, Švajcarske ili Norveške.

Odnosi se na putnike koji planiraju kraći boravak, najduže 90 dana u pola godine.

Važiće za vlasnike pasoša zemalja kojima je potrebna viza za ulazak u EU, kao i onih država kojima ona nije neophodna, poput Srbije, koja je članica Šengen zone od decembra 2009.

Sistem će omogućiti strogu digitalnu kontrolu granice na „svakom aerodromu, luci ili putu u Evropi", smatra Ilva Johanson, članica Evropske komisije zadužena za unutrašnje poslove.

„Znaćemo ako su ljudi ostali predugo, a kriminalcima, teroristima i ruskim špijunima otežaćemo upotrebu lažnih pasoša", upozorava.

Pri ulasku u 29 evropskih zemalja registrovaće se ime putnika, tip pasoša, biometrijski podaci, poput otisaka prstiju i fotografija lica, kao i datumi i mesta ulaska i izlaska.

Kada se jednom popuni, formular važi tri godine, ali će dokument biti proveravan na svakom prelasku granice, te više neće biti potrebe za pečatiranjem pasoša.

Neki stručnjaci upozoravaju da bi moglo da dođe do redova na graničnim prelazima, jer je dosadašnji prosečan period provere podataka putnika trajao 45 sekundi, a korišćenjem EES-a će biti produžen na dva minuta.

Izuzetak među članicama Evropske unije će biti Kipar i Irska, gde će ostati na snazi obeležavanje pasoša pečatom.

Šta se menja od 12. oktobra?

Za 59 svetskih zemalja čijim državljanima nije potrebna viza za ulazak u EU, od 12. oktobra uslov za svako putovanje u neku od zemalja bloka biće popunjavanje jednostavnog formulara.

„Aplikacija preko koje će se popunjavati podaci pušta se u rad 6. oktobra, a od 10. novembra će se unositi samo nekoliko podataka", kaže Vlaho.

Nova pravila su „stvar evidentiranja, a ne provere", sistem putnicima ne šalje povratnu informaciju, ne izdaju se dodatni dokumenti za prelazak granice neke od EU zemalja i ne postoji mogućnost zabrane ulaska u EU samo na osnovu popunjenog formulara, objašnjava.

„Kada predate pasoš na granici, sistem spaja vašu aplikaciju sa podacima pasoša, a procedura je ista za sve načine prevoza", kaže on.

Iako su se na Zapadnom Balkanu pokrenule polemike hoće li procedura biti slična apliciranju za vizu, Vlaho smatra da takvo poređenje nije prikladno.

„Viza je mnogo oštrija kontrola, obavezan je odlazak u ambasadu ili konzulat, prilično košta i iziskuje mnogo više vremena, a formulari za vize sadrže po sedam ili osam strana.

„Ovo je daleko jednostavnije i manja je formalnost", kaže on.

https://www.youtube.com/watch?v=7sIagBb_JrQ

Šta donosi EES Evropskoj uniji?

Iz bloka poručuju da će novi sistem „modernizovati upravljanje granicama EU i postepeno poboljšati iskustvo putovanja".

Pomoći će i u registrovanju onih koji ostaju duže od dozvoljenog ograničenja unutar granica EU i sakupljati pouzdane podatke o ulascima, izlascima i zabranama ulaska putnika.

Prikupljanje biometrijskih podataka omogućiće efikasniju borbu protiv onih koji koriste lažne identitete, dodaju.

Uticaće i na povećanje bezbednosti u EU zbog efikasnijih graničnih kontrola, upotrebe elektronske arhive i biometrijskih podataka.

Korišćenjem novog sistema informacije će se među zemljama deliti trenutno.

Ovako je Brisel objasnio nova pravila:

• Modernizacija i efikasnost graničnih kontrola: EES će postepeno zameniti pečate u pasošima digitalnim sistemom koji beleži ulazak i izlazak putnika, što će ubrzati granične kontrole i pomoći osoblju da radi efikasnije.
• Olakšanje i brže putovanje preko granica: Sa EES-om, putnici će manje čekati na granici, zahvaljujući bržim proverama, i mogućnostima davanja njihovih podataka unapred.
• Sprečavanje ilegalnih migracija: EES će pomoći u praćenju ko ulazi i izlazi iz Šengenskog prostora, koristeći podatke o otiscima prstiju i liku kako bi se sprečilo da ljudi prekorače boravak, koriste lažne identitete ili zloupotrebljavaju putovanja bez vize.
• Povećanje bezbednosti u Šengenskom prostoru: EES će omogućiti graničnim službenicima i organima za sprovođenje zakona pristup važnim informacijama o putnicima, pomažući im da uoče bezbednosne rizike i podrže borbu protiv teških zločina i terorizma.

A šta je ETIAS i kada će početi da se primenjuje?

Iz Brisela je ranije najavljivano uvođenje Evropskog sistema za informisanje i autorizaciju (ETIAS).

Na osnovu ovog sistema, putnici bi trebalo da plaćaju nadoknadu u evrima za ulazak u Šengensku zonu.

Još nije izvesno kada će biti uveden, mada su iz Evropske komisije rekli da se očekuje da će ETIAS postati operativan u poslednjem kvartalu 2026. godine, uz višu naknadu nego što je prvobitno planirano.

Prvobitno je bilo planirano da košta sedam evra, a prema novoj odluci Evropske komisije biće 20 evra.

„Najavljeno je da će od momenta uvođenja EES-a, i ETIAS biti verovatno uveden posle šest meseci.

„Međutim, sad u ovoj objavi o EES-u vidimo da EU daje šest meseci za potpunu primenu ovog sistema, znači da sve zemlje u roku od pola godine moraju da budu pripremljene i oni će ga uvoditi postepeno.

„Ne znamo šta to znači za ETIAS, niti znamo da li će ukinuti ovaj sistem onog trenutka kad se pusti ETIAS", rekao je Aleksandar Seničić, direktor JUTE, za Blic.

Putnici iz Velike Britanije ili zemalja Zapadnog Balkana sada mogu da uđu u zonu Šengena, u kojoj mogu da se kreću neometano i zadrže se najviše 90 dana u ukupnom periodu od 180 dana bez vize.

Prema ranijim najavama iz Brisela, to će se promeniti uvođenjem ETIAS dozvola.

Vlasnici pasoša zemalja koje nisu članice EU moraju da apliciraju preko interneta za ovu dozvolu kako bi proveli isti period unutar granica bloka, dok će za duže boravke morati da zatraže vizu.

Taj dokument proveravala bi granična policija na svakom ulasku u 29 zemalja Evrope u kojima bi važio.

ETIAS bi važio tri godine, i u tom periodu biće omogućen neograničen broj poseta ovim zemljama.

Biće povezan sa pasošem putnika, pa je sa istekom putnog dokumenta potrebno aplicirati za novu dozvolu.

Koliko će koštati ETIAS?

Taksa za podnošenje zahteva za ETIAS dozvolu za putovanje povećaće se sa prethodnih sedam na 20 evra, posle izmene koju je predložila Evropska komisija.

„Uzimajući u obzir porast inflacije od 2018. godine i dodatne operativne troškove vezane, na primer, za nove tehničke karakteristike integrisane u sistem, naknada će biti prilagođena na 20 evra po zahtevu, važeći u periodu od tri godine", saopšteno je iz Brisela.

Taksa će se naplaćivati svim putnicima koji imaju između 18 i 70 godina, dok će za maloletnike i starije od 70 biti besplatan.

„Plaća se bankovnom karticom preko interneta, iako ona ne mora da bude u vlasništvu putnika.

„Ako se neko ne snalazi na računaru ili nema ličnu karticu, to može i neko drugi da uradi za njega", kaže Vladimir Vlaho.

Kako se podnosi zahtev za ETIAS?

Zahtev će se podnositi na internetu ili putem mobilne aplikacije.

Popunjavanje formulara je „nužna i kratka procedura", za koju će biti neophodno oko 10 minuta, kažu iz EU.

Putnici će unositi podatke iz pasoša, zabeležena krivična dela, ukoliko ih imaju, kao i podatke o zdravstvenom stanju.

Više od 95 odsto zahteva će biti odobreno kroz nekoliko minuta, dok će u nekim slučajevima biti potrebno najviše 72 sata, navode iz EU.

U vanrednim okolnostima, zahtevi mogu biti odbijeni ili obrađivani i do četiri nedelje.

Zašto EU uvodi ETIAS?

U zajednici evropskih zemalja odlučili su da pojačaju kontrolu granica usled migrantske krize i zabrinutosti zbog terorizma.

Ovaj sistem će „povećati nivo bezbednosnih provera ljudi koji u EU putuju bez viza", kažu iz bloka.

ETIAS će pomoći državama članicama da „bolje procene moguće rizike" koje nosi prelazak granice posetilaca.

Cilj je „sprečavanje međunarodnog kriminala i terorizma".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je evropski migracioni pakt za koji mađarski premijer Viktor Orban kaže da je propao
• Italija uvela vanredno stanje kako bi se izborila sa prilivom migranata
• Smrtonosno putovanje u Evropu: „Ugasili su šest cigareta na mom telu“
• Da li su putovanja bez prtljaga budućnost: Dubrovnik jedan od svetskih predvodnika te ideje
• Kakva su prava putnika u slučaju otkazivanja leta
• Đačke ekskurzije u Srbiji: Koje su obaveze prevoznika, a koja prava roditelja