P. R. [ Beta ]

Z. Balkan - članstvo u EU nema većinsku podršku samo u Srbiji

Novo, vanredno istraživanje Eurobarometar Evropske komisije pokazuje da u Evropskoj uniji 56 odsto građana podržava proširenje i da je podrška posebno snažna među mlađom populacijom.

Prema istraživanju koje je danas objavila Evropska komisija, približno dvije trećine ispitanih uzrasta od 15 do 39 godina ocijenilo je da zemlje kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo treba da se pridruže Uniji kada ispune uslove.

Većina anketiranih, u istom postotku od 56 odsto, misli da će njihova zemlja imati koristi od proširenja unije, a kao najčešće benefite naveli su veći globalni uticaj, veće tržište, više mogućnosti za posao i veću solidarnost i bezbjednost.

Ipak, učesnici ankete izrazili su i zabrinutost zbog migracija, korupcije i kriminala i troškova proširenja. Naglasili su da je važno da kandidati poštuju vladavinu prava, borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih prava, kao ključne elemente kredibilnog procesa pristupanja zasnovanog na zaslugama.

Ipak, 67 odsto građana EU misli da nije u dovoljnoj mjeri obaviješteno o procesu proširenja.

Uporedo sa anketom u zemljama Evropske unije, sprovedena je anketa i u šest zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Istraživanje je pokazalo da u svim državama Zapadnog Balkana postoji barem natpolovična podrška ulasku u EU, sa izuzetkom Srbije. Ulazak u EU procentualno najviše podržavaju građani Albanije, njih 91 odsto, a slijedi Sjeverna Makedonija sa 69 odsto.

Stanovnici tih zemalja smatraju da bi članstvo u EU donijelo bolji kvalitet života i otvorene granice.

Za razliku od tih zemalja, u Srbiji se za članstvo u EU izjasnilo svega 33 odsto ispitanih.

U zemljama istočnog susjedstva evrointegracija ima podršku 55 odsto građana Moldavije, 49 odsto Ukrajinaca i 43 odsto Gruzina.

Istraživanje je pokazalo da poznavanje EU i njene politike proširenja u svim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima predstavlja jednu od najvećih prepreka.

U Moldaviji 48 odsto građana smatra da su dobro informisani o tome, u Crnoj Gori 39 odsto, a procenat u Ukrajini pada na 23 odsto, a u Srbiji na svega 20 odsto.