Filip Rudić i Žarka Radoja -  [ BBC ]

07. 07. 2025. 20:05   >>  20:19

Genocid u Srebrenici 30 godina kasnije: Ko je osuđen u Hagu, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj

Zbog genocida i drugih zločina koji su pratili pad Srebrenice 11. jula 1995, kada je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, do sada je osuđeno 54 ljudi na 781 godinu i pet doživotnih kazni zatvora.

Prva presuda u poslednje četiri godine - oslobađajuća.

Viši sud u Beogradu prvostepeno je 1. jula oslobodio bivšeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Milenka Živanovića optužbi da je od 1992. do 1995. godine učestvovao u prisilnom iseljavanju bošnjačkih civila iz Srebrenice.

„Na primeru Živanovića vidimo da je stav tužilaštva i suda u Srbiji da visokorangirane oficire treba da zaštiti", kaže Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo za BBC na srpskom.

Zbog genocida i drugih zločina koji su pratili pad Srebrenice 11. jula 1995, kada je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, do sada je pred međunarodnim i domaćim sudovima osuđeno 54 ljudi na 781 godinu i pet doživotnih kazni zatvora.

U Bosni i Hercegovini u poslednjih godinu dana nije donesena ni jedna presuda, dok u Srbiji postupci dugo traju.

Haške presude vođama RS

Bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić osuđen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH 1992-1995.

Sud u Hagu pravosnažno je osudio i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor 2019. godine.

Osim Karadžiću i Mladiću, u Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici.

Godine 2010. kazna je izrečena bivšem načelniku za bezbednost glavnog štaba VRS Ljubiši Beari, koji je umro u Berlinu 2017. godine.

Druga je izrečena 2015. bivšem pomoćniku komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove glavnog štaba VRS Zdravku Tolimiru, koji je sledeće godine umro.

Na doživotni zatvor osuđen je i potpukovnik Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović, koji je prolašen krivim za genocid, istrebljenje, ubistvo i progon Bošnjaka.

Tribunal u Hagu je doneo prvu presudu koja je zločin u Srebrenici okarakterisala kao genocid, i to bivšem generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću 2001. godine.

Krstić je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i učestvovanja u genocidu.

Godine 2024. u otvorenom pismu, pisanom rukom, priznao je genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.

Na dugogodišnje kazne zatvora osuđeni su i oficiri VRS Drago Nikolić (35 godina), Dragan Obrenović (17 godina), Momir Nikolić (20 godina), Radivoje Miletić (18 godina) i Ljubomir Borovčanin (17).

Jovica Stanišić i Frenki Simatović, šefovi bezbednosti Srbije tokom devedesetih, 2023. su osuđeni za udruženi zločinački poduhvat, u okviru kojeg je i zločin u Trnovu 1995. godine, kada je ubijeno šest bošnjačkih civila iz Srebrenice.

U Hagu je osuđen i pripadnik 10. diverzantskog odreda Dražen Erdemović, prvi čovek koji je pred tim sudom priznao krivicu za ubistva zarobljenih Bošnjaka.

Erdemović je uhapšen još 1996. u Srbiji i iste godine je u Hagu osuđen na pet godina zatvora, a njegovo svedočenje kasnije je doprinelo osuđujućoj presudi protiv Ratka Mladića.

• Srebrenica - genocid, negiranje i razdor
• Genocid u Srebrenici: „Svaki mi je dan težak, nema šta da me obraduje"
• Genocid u Srebrenici očima dece

Malobrojni postupci u Srbiji

Dok se u Hagu sudilo glavnim organizatorima ratnih zločina, od zemalja bivše Jugoslavije očekivalo se da sprovedu postupke protiv niže rangiranih.

Pre dve decenije, na suđenju bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću u Hagu 2005. godine, prikazan je snimak ubistva zarobljenika u blizini Trnova.

Šestorica Bošnjaka leže na podu vojnog kamiona.

Vojnik u cokulama šutira jednog od muškaraca u glavu: „Šta se treseš?" pita i psuje ga.

Uskoro će ove zarobljenike, od kojih su trojica bili maloletni, ubiti pripadnici srpske paravojne jedinice „Škorpioni", koji su zločin zabeležili na video snimku.

Srbija je posle objave snimka, koji je prikazan i na Javnom servisu, uhapsila i osudila više počinilaca ovog ubistva.

Tri godine kasnije biće uhapšen Karadžić, a 2011. i Mladić.

U Srbiji je do sada podignuto pet optužnica, donete su četiri presude za zločine u vezi sa Srebrenicom, a jedan postupak je u toku od 2016. godine.

Četvorica pripadnika „Škorpiona", uhapšenih 2005. zbog ubistva Bošnjaka koje su snimili u okolini Trnova, osuđeni su 2007. na ukupno 53 godine zatvora.

Još dvojica „Škorpiona" osuđena su u Hrvatskoj za isti zločin.

U Srbiji je zbog Srebrenice osuđen Brano Gojković, koji je sa Tužilaštvom za ratne zločine sklopio sporazum o priznanju krivice 2016. godine.

Osuđen je na 10 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Sporazum o priznanju krivice je 2023. sklopio i Miomir Jasikovac, nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade VRS i osuđen je na minimalnih pet godina zatvora.

Jasikovac je osuđen za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Poslednja presuda je doneta 1. jula i oslobodila je prvostepeno bivšeg komandanta Drinskog korpusa VRS Milenka Živanovića optužbi da je učestvovao u prisilnom iseljavanju civila iz Srebrenice.

Presuda je pravno neodrživa i predstavlja ozbiljan presedan, naveli su iz Fonda za humanitarno pravo.

„Optužnicom je odgovornost minimalizovana".

Iako je optužnica ograničena u odnosu na onu koju je Tužilaštvo BiH podiglo protiv Živanovića, selektivnim izborom naređenja i radnji u kojima je učestvovao, i u toj suženoj formi, po oceni FHP-a, optužnica je dokazana.

Tužilaštvo BiH ga tereti za za zločin protiv čovečnosti na području Srebrenice i Žepe.

Pošto Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, u optužnicama podignutim u Srbiji, vezanim za zločine počinjene u ovom bosanskom gradu se ne koristi ta formulacija.

Međunarodni sud pravde je 2007. doneo presudu da je Srbija odgovorna što nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, niti da kazni počinioce.

U toku je i suđenje po optužnici iz 2016. za zločin u selu Kravica, u kome je jula 1995. ubijeno više od 1.300 Bošnjaka iz Srebrenice.+

Od osmorice optuženih, šestorica su prisilno mobilisani.

Funkcioneri i pristalice Srpske radikalne stranke (SRS), predvođeni liderom, osuđenim ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem, dolazili su na pojedina ročišta da iskažu podršku osumnjičenima i negiraju genocid u Srebrenici.

Poslednje ročište održano je 20. juna 2025. godine.

„Tužilaštvo je podiglo optužnice nakon što su optužnice već podignute u BiH, a predmet Kravica se odugovlači godinama."

Saradnja dva tužilaštva nije postojala, kaže Jovana Kolarić.

„Svih pet predmeta za Srebrenicu pokazuje da srpsko pravosuđe izbegava da se bavi Srebrenicom i da procesuira samo kada je 'nužno'", kaže Kolarić.

Šta radi Tužilaštvo za ratne zločine?

Nekoliko osumnjičenih za zločine u Srebrenici pronašlo je utočište od gonjenja u Srbiji proteklih godina.

Među njima je bio i bivši komandant 10. diverzantskog odreda Milorad Pelemiš, koga je tražilo tužilaštvo Bosne i Hercegovine.

Bosanski sud osudio je petoricu pripadnika ovog odreda na ukupno 122 godine zatvora zbog ubistva najmanje 1.000 Bošnjaka na farmi Branjevo.

Međutim, Pelemiš se slobodno kretao u Srbiji i čak pojavljivao u medijima.

Umro je 2021. godine u Beogradu.

Beogradski Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2010. godine krivične prijave 12 osoba za učešće u genocidu u Srebrenici, međutim iz organizacije kažu da se po njima ne postupa.

Prema izveštaju Fonda iz 2011. godine, pet bivših pripadnika 10. diverzantskog odreda koji nisu obuhvaćeni optužnicama su tada živeli u Srbiji.

Do danas nijedan nije osuđen, osim Gojkovića.

Bez novih presuda u BiH

Sudovi u Bosni i Hercegovini izrekli su više presuda za zločine u Srebrenici nego sudovi u Srbiji i Hrvatskoj zajedno - 25 - ali u poslednjih godinu dana nije doneta ni jedna nova presuda.

Podignute su optužnice protiv približno 60 ljudi za krivična dela genocida, pomaganja i podsticanja genocida, zločina protiv čovečnosti i drugih krivičnih dela u vezi sa ratnim zločinima počinjenim u Srebrenici, kažu iz Tužilaštva BiH za BBC na srpskom.

„Većina slučajeva je završena, neki su još uvek u fazi suđenja ili žalbenog postupka, a u nekim od tih slučajeva izdate su međunarodne poternice za optuženima (za one koji nisu dostupni pravosudnim institucijama BiH)", navode iz Tužilaštva BiH.

Sud Bosne i Hercegovine je zbog genocida osudio 14 ljudi na ukupno 243 godina zatvora.

Za druge zločine počinjene u Srebrenici je osuđeno 14 ljudi na 221 godinu robije.

Pred bosanskim sudom vodi se pet predmeta u vezi sa zločinima u Srebrenici protiv deset optuženih.

Veliki broj suđenja za ratne zločine u Bosni se „jako sporo" obrađuje, kaže Denis Džidić, izvršni direktor Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Bosni i Hercegovini.

„Razlozi su brojni - od velikog broja svedoka do starosti optuženih pa do lošeg planiranja tužilaca i sudija", rekao je Džidić za BBC na srpskom.

Komandir voda u 10. diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske Franc Kos osuđen je pred Sudom u BiH pravosnažno na 35 godina zbog zločina protiv čovečnosti.

Osuđena su još trojica pripadnika ovog odreda na 32, 30 odnosno 15 godina, zbog ubistva oko 800 zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice na farmi Branjevo kod Zvornika.

Nakon streljanja, Kos, Kojić i još jedan pripadnik njihovog odreda pucali su ustreljenim Bošnjacima u glavu još jedanput, kako bi se uverili da nema preživelih, naveo je sud.

Jednu od viših zatvorskih kazni dobio je i bivši načelnik za sigurnost Zvorničke brigade VRS, kapetan Milorad Trbić.

Trbić se 2005. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, koji ga je iste godine optužio za učešće u genocidu u Srebrenici.

Kako se navodi u optužnici, Trbić je bio odgovoran za ubistvo oko 1.000 Bošnjaka u selu Orahovac 13. jula 1995. godine, dva dana nakon pada Srebrenice, kao i druge zločine.

Trbićev predmet je 2007. godine predat sudu u Bosni i Hercegovini, koji ga je osudio na 30 godina, ali je kazna preinačena na 20 godina zatvora 2015. godine.

Bez obzira na presude, zvaničnici bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske ne prihvataju da je u Srebrenici počinjen genocid.

„Negiranje [genocida] svakako stvara ekstremnije narative, što izaziva nezadovoljstva.

„Proteklih godina videli smo intenziviranje ovih narativa - kroz prolaske kolona u Srebrenici koje su pevale nacionalističke pesme, lepljenje plakata Ratka Mladića u Srebrenici i slično", kaže Džidić.

Od 2024. godine Ujedinjene nacije 11. jul obeležavaju kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Srebrenica, kad svi od nje okrenu glavu
• Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
• Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici