Lis Duset - glavna međunarodna dopisnica  [ BBC ]

23. 06. 2025. 16:53   >>  18:52

Naredni potezi Amerike i Irana mogli bi da budu još sudbonosniji

„Zamršeni" odnosi Amerike i Irana bili su testirani barem jednom ranije, ali ovaj put je rizik daleko veći.

Decenijama su Sjedinjene Američke Države i Iran pažljivo izbegavali da prekorače opasnu crvenu liniju i uđu u direktan vojni sukob.

Jedan američki predsednik za drugim suzdržavao se od primene vojne sile protiv Islamske Republike iz straha od uvođenja SAD u potencijalno najopasniji bliskoistočni rat od svih.

Sada, američki vrhovni komandant, koji je obećao da će biti predsednik mira, prekoračio je taj rubikon direktnim vojnim udarima na nuklearna postrojenja Teherana – što je potez sa do sada najkrupnijim posledicama u drugom mandatu predsednika koji se ponosio kršenjem svih starih pravila.

Ovo je do sada neviđen istorijski trenutak koji je zazvonio na uzbunu u prestonicama širom sveta.

Naredni potez Irana mogao bi da bude još sudbonosniji.

Njegov 86 godina stari vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, za koga se sada kaže da se skriva u bunkeru, proveo je skoro četiri decenije oprezno igrajući igru na duge staze protiv njegovog najmoćnijeg neprijatelja da bi zaštitio vlastiti najvredniji posed - Islamsku Republiku.

Ako uradi premalo, izgubiće obraz; ako uradi previše, mogao bi da izgubi sve.

„Hamneijev naredni potez biće najznačajniji ne samo za njegov vlastiti opstanak, već i za to kako će ostati upamćen u istoriji", kaže Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u ekspertskoj grupi Četam Haus.

„Njegov otrovni pehar potencijalno je još jači od onoga koji je popeo Homeini 1988. godine", dodaje ona, misleći na nevoljnu odluku prvog iranskog revolucionarnog vođe da ogorčeno prihvati primirje u razornom iransko-iračkom ratu.

'Ovo nije rat koji Iran želi'

U proteklih deset dana, žestoki izraelski udari naneli su više štete iranskom komandnom lancu i vojnoj mašineriji nego njegov osmogodišnji rat sa Irakom, koji još uvek baca dugu senku na iransko društvo.

Izraelski napadi su eliminisali mnoge sa najviših položaja iranskih snaga bezbednosti zajedno sa vodećim nuklearnim naučnicima.

Ulazak Amerike u ovaj sukob sada je samo pojačao taj pritisak.

Islamska revolucionarna garda (IRGC), osnovana nakon iranske revolucije 1979. godine, prkosno upozorava na odmazdu protiv SAD zbog koje će one „trajno zažaliti".

Ali iza oštrog rata rečima kriju se brzi proračuni radi izbegavanja katastrofalne greške u koracima.

„Ovo nije rat koji Iran želi", kaže Hamidreza Azizi, iz Bliskoistočnog saveta za međunarodne odonose.

„Ali već vidimo argumente pristalica režima da je, bez obzira na razmere prave štete koje su SAD mogle da nanesu, imidž Irana kao snažne zemlje i regionalne sile toliko dramatično uzdrman da to zahteva odgovor."

Svaka reakcija je, međutim, rizična.

Direktan napad na jednu od dvadesetak američkih baza na Bliskom istoku, ili jednog od više od 40.000 pripadnika američkih trupa, verovatno bi pokrenuo krupnu odmazdu Amerike.

Zatvaranje Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta za petinu svetskog naftnog saobraćaja, moglo bi da se obije o glavu uznemiravanjem arapskih saveznika u regionu, baš kao i Kine, glavne mušterije za iransku naftu.

Zapadne pomorske snage bi takođe mogle biti primorane da zaštite ovo krupno „usko grlo" i izbegnu značajne ekonomske potrese.

A ono što je Iran smatrao vlastitom „ofanzivnom odbranom", njegova mreža posrednika i partnera širom regiona, oslabljeno je ili izbrisano u izraelskim napadima i atentatima tokom proteklih 20 meseci rata.

Nije najjasnije da li postoji prihvatljivi prag za Iran koji bi se doživeo kao uzvraćanje koje neće izazvati gnev Amerike, a koji bi omogućio obema stranama da se povuku sa same ivice.

Ovaj komplikovani odnos bio je stavljen na probu najmanje jednom ranije.

Pre pet godina, kad je predsednik Tramp naredio atentat na komandanta IRGC-a Kasema Sulejmanija u napadu dronom na Bagdad, mnogi su strahovali da bi to moglo da izazove katastrofalno otimanje situacije kontroli.

Ali Iran je najavio kontranapad preko iračkih zvaničnika, napavši delove američkih baza u kojem je izbegnuto stradanje američkog osoblja ili nanošenje značajne štete.

Ali ovaj trenutak je mnogo većih razmera.

• Strah, bes, gnev i tuga među Irancima posle američkih napada
• Amerika se uključila u rat, Teheran: 'Sve opcije su na stolu'
• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu

'Amerika je izdala diplomatiju, a ne Iran'

Predsednik Tramp, koji je iznova iskazivao preferenciju prema „postizanju pogodbe sa Iranom" umesto da ga „vraški izbombarduje" sada deluje kao da je odlučno stao u izraelski ćošak u ringu.

On je opisao Iran kao „siledžiju Bliskog istoka" rešenog da napravi nuklearnu bombu – što je zaključak koji ne dele prethodne procene američkih obaveštajnih službi.

Obaveštajni timovi sada detaljno analiziraju rezultate onoga što Pentagon naziva „najvećim operativnim udarom bombardera B-2 u američkoj istoriji".

On je naneo „izuzetno veliku štetu i razaranje" glavnim iranskim nuklearnim postrojenjima u Natanzu, Isfahanu i Fordovu.

Samo „bombe razaračice bunkera" mogu da probiju postrojenje Fordov zakopano duboko u planini.

Predsednik Tramp je počeo da poziva Iran da „prihvati mir".

Ali Iran sada doživljava američki diplomatski put kao predaju.

U Ženevi u petak, gde se iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči susreo sa evropskim kolegama, preneta je teška poruka da Vašington očekuje da Teheran smanji obogaćivanje nuklearnog goriva na nulu.

To je zahtev koji Iran odbija kao kršenje njegovog suverenog prava na obogaćivanje uranijuma u sklopu civilnog nuklearnog programa.

On sada smatra diplomatske napore predsednika Trampa, među njima pet rundi uglavnom nedirektnih pregovora koje je vodio njegov specijalni izaslanik Stiven Vitkof, detaljno razrađenom obmanom.

Izrael je pokrenuo vojnu kampanju dva dana pre nego što je trebalo da započne šesta runda pregovora u Muskratu.

Amerika je ušla u rat dva dana nakon što je predsednik Tramp izjavio da želi da omogući dvonedeljni prozor kako bi dao diplomatiji šansu.

Iran sada kaže da se neće vratiti za pregovarački sto dok god izraelske i američke bombe još uvek padaju.

„Nije Iran, već je Amerika ta koja je izdala diplomatiju", rekao je Aragči na konferenciji za štampu u Istanbulu.

On se tom prilikom sastao sa ministrima spoljnih poslova Organizacije za islamsku konferenciju koju čini 57 članova i koja je osudila „izraelsku agresiju" i izrazila „veliku zabrinutost zbog ove opasne eskalacije".

Iran je takođe pokušao da istakne juriš na njegovu teritoriju koji krši Povelju UN kao i upozorenja Međunarodne agencije za atomsku energiju da nuklearna postrojenja ne smeju nikada da se gađaju „bez obzira na kontekst ili okolnosti".

Evropski lideri takođe pozivaju na hitnu de-eskalaciju i put do ograničavanja iranskog nuklearnog programa preko posredovanja, a ne projektila.

Ali oni takođe ponavljaju da Iranu ne sme biti dopušteno da se dokopa nuklearne bombe.

Oni smatraju Teheranovo obogaćivanje uranijuma na 60 odsto, što se nalazi u vrlo lakom domašaju 90 odsto jačine neophodne za oružje, zlokobnim nagoveštajem njegovih namera.

„Iran će najverovatnije pokušati da umanji štetu koju su pretrpele njegove lokacije i da insistira na tome da je njegov nuklearni program preživeo ove do sada neviđene napade", kaže Eli Geranmajeh, zamenica šefa programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Evropskom savetu za inostrane odnose.

„Amerika bi mogla da preuveliča štetu kako bi Tramp mogao da proglasi vojnu pobedu bez uvlačenja u nove udare."

Predsednika Trampa će u jednom pravcu vući izraelski premijer Netanjahu, čiji će vlastite moćne snage nastavljati da napadaju Iran kako bi mu nanele još više štete, pokrenuvši još iranskih slavi zauzvrat.

Ali američki lider se takođe našao pod pritiskom kod kuće od poslanika koji tvrde da je nastupio bez ovlašćenja Kongresa, i njegovih vlastitih pristalica koji veruju da je prekršio obećanje da će držati Ameriku podalje od dugih ratova.

A naširoko se očekuje da će se iranske tvrdokorne vođe u ovom trenutku skoncentrisati na obnavljanje strategije odvraćanja dok pokušavaju da izbegnu da i sami postanu mete.

„To je sada velika ironija", upozorava Geranmajeh.

„Iako je Tramp želeo da eliminiše nuklearnu pretnju od Irana, sada je učinio mnogo verovatnijim da Iran postane nuklearna država."

Glavna slika: Demonstrant drži portret iranskog vrhovnog vođe. Fotografija: Reuters

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je poznato o američkom napadu na iranska nuklearna postrojenja
• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• Donald Tramp: Od 'mirotvorca' do velikog kockara - šta čeka Bliski istok
• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Iran i Izrael: Kako je počeo novi sukob