[ BBC ]

05. 06. 2025. 08:23   >>  18:56

'Putin mi je rekao da će se osvetiti Ukrajincima': Tramp

'O čemu da razgovaram sa teroristima?', upitao je ruski predsednik.

Predsednik Rusije Vladimir Putin mi je rekao da će morati da odgovori na veliki napad ukrajinskih dronova na ruske vazduhoplovne baze, preneo je američki predsednik Donald Tramp.

„Rekao mi je, i to veoma odlučno, da će morati da odgovori na nedavni napad na aerodrome", preneo je Tramp u objavi na društvenim mrežama detaljw telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom.

Moskva je ranije saopštila da su vojne opcije „na stolu" za njen odgovor.

U objavi na društvenim mrežama, Tramp je upozorio i da telefonski razgovor, koji je trajao više od sat vremena, neće „dovesti do trenutnog mira" Rusije i Ukrajine.

'O čemu da razgovaram sa teroristima?'

Istog dana, Putin se prvi put javno obratio nakon što su Ukrajinci izveli do sada nezabeležene napade na mostove u pograničnim ruskim oblastima Brjansk i Kursk i na vazduhoplovne baze širom Rusije.

U dizanjanju u vazduh mostova u Brjanskoj i Kurskoj 31. maja i 1. juna poginulo je sedam ljudi, a povređeno više od 100.

Putin je napad u Brjanskoj oblasti nazvao „ciljanim napadom na civile" čiji je cilj bio ometanje pregovora.

Više puta je akcije ukrajinske vojske nazvao „terorizmom", a ukrajinsku vladu „terorističkom organizacijom".

„Traže obustavu vojnih dejstava na 30 ili čak 60 dana, tražeći sastanak na najvišem nivou.

„Ali kako takvi sastanci mogu da budu održani u ovim uslovima? O čemu možemo da razgovaramo? Ko pregovara sa onima koji se oslanjaju na teror", rekao je Putin.

Prema rečima ruskog predsednika, Kijev bi iskoristiti pauzu u neprijateljstvima da se „'napumpa' zapadnim oružjem, nastavi prisilnu mobilizaciju i da pripremi druge terorističke napade".

• Ukrajinski dronovi na ruske bombardere: Poruka Moskvi, ali i Zapadu
• Kako je Ukrajina izvela smelu akciju 'Paukova mreža' na ruske bombardere
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini

Putin je ove stavove ponovio i u telefonskom razgovoru sa Trampom, prenela je ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

Rekao mu je da je Ukrajina pokušala da „poremeti" pregovore i da se vlada u Kijevu „u suštini pretvorila u terorističku organizaciju".

Američki i ruski predsednik su „razmenili mišljenja o izgledima za obnavljanje saradnje dve zemlje, koja ima ogroman potencijal", dodaje se u objavi RIA Novosti.

Razgovor dvojice lidera bio je prvi otkako je Ukrajina 1. juna pokrenula iznenadni napad upotrebivši dronove prošvercovane u kamione i lansirala ih duboko u ruskoj teritoriji, gađajući ruske vazduhoplovne baze.

Cilj su bili bombarderi sposobni da nose nuklearno oružje, kaže Kijev.

Tramp je u pozivu rekao Putinu da SAD nisu bile unapred upozorene na napad, rekao je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Ukrajinski ministar strateških industrija Jurij Sak izjavio je da se njegova zemlja nadala da će SAD odgovoriti na „neprekidne ruske raketne i napade dronova uvođenjem novih sankcija i većim pritiskom" na Moskvu.

Prošle nedelje, Tramp je čini se postavio Putinu rok od dve nedelje, preteći da će promeniti način na koji se Amerika trenotno odnosi prema Rusiju ako bude procenio da ga Putin i dalje „voza" i da odlaže priliku za postizanje primirja.

Tramp je poslednjih nedelja bio oštar prema Putinu, a 26. maja, nakon što je Rusija pokrenula masovne napade dronovima i raketama širom Ukrajine, američki predsednik je za ruskog kolegu rekao da je „potpuno poludeo" i da se „igra vatrom".

„Mnogi su razgovarali sa Rusijom na različitim nivoima. Ali nijedan od ovih razgovora nije doneo pouzdan mir, pa čak ni zaustavio rat", napisao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na mreži Iks.

„Ako svet mlako reaguje na Putinove pretnje, on to tumači kao spremnost da zažmuri na njegove postupke", dodao je.

U Vašingtonu je trenutno ukrajinska delegacija kako sa američkim senatorima razgovarali o kupovini oružja.

U objavi na društvenim mrežama, Andrej Jermak, šef kabineta Vladimira Zelenskog Jermak, napisao je da planiraju da razgovaraju o „podršci odbrani i situaciji na bojnom polju", sankcijama protiv Rusije i prethodno potpisanom investicionom fondu za obnovu.

• Turski dronovi Bajraktar postali simbol ukrajinskog otpora
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
• Ruske tvrdnje o laserskom oružju - šta je to i kako deluje

Dan pošto su Ukrajinci izveli neviđeni napad na ruske vojne baze, u Istanbulu je održana druga runda mirovnih pregovora Kijeva i Moskve.

Kao ni prva, održana 16. maja, ni ova nije donela nikakve pomake, osim što je dogovorena nova razmena zarobljenika i predaja tela poginulih boraca.

Moskva traži od Kijeva da se odrekne četiri regiona - Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje - čiju teritoriju ruska vojska delimično kontroliše i koje je anektirala pre dve i po godine, a od NATO-a traži pisanu garanciju da Ukrajina neće ući u tu alijansu.

Ukrajinski pregovarači su rekli da je Rusija odbacila „bezuslovni prekid vatre", što je glavni zahtev Kijeva i njegovih zapadnih saveznika.

Ruska delegacija je saopštio da su predložili višednevne prekide vatre u „određenim oblastima" linije fronta u Ukrajini.

Tramp je ranije - i više puta - rekao da veruje da dve strane napreduju, uprkos tekućim borbama na liniji fronta i vazdušnim napadima koji se izvode i u Rusiji i u Ukrajini.

Putin je 4. juna razgovarao i sa papom Lavom Četrnaestim, inače rođenim u Americi, čestitajući mu na izboru.

„Putin je potvrdio da je zainteresovan za postizanje mira političkim i diplomatskim sredstvima i naglasio da bi se postiglo konačno, pravedno i sveobuhvatno rešenje krize, njeni korenski uzroci moraju biti otklonjeni", navodi se u saopštenju Kremlja.

Vatikan je potvrdio da je „posebna pažnja" posvećena miru u ratu u Ukrajini.

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"

O čemu su još pričali Putin i Tramp?

O Iranu.

Dok su režim u Teheranu i Amerika na ratnoj nozi, Rusija sa Iranom ima odlične odnose - obe zemlje su i članice BRIKS-a.

Iran snabdeva Rusiju dronovima-kamikazama, što iz Moskve nikad nije potvrđeno.

Posle razgovora, Tramp je rekao da veruje da su se njih dvojica „složili" da „Iran ne može da ima nuklearno oružje".

Amerika je navodno predložila Iranu da obustavi svu proizvodnju obogaćenog uranijuma, koji se može koristiti za proizvodnju goriva za reaktore, ali i nuklearnog oružja, i da se umesto toga osloni na regionalni konzorcijum za snabdevanje.

Iran još nije odgovorio na plan predstavljen na razgovorima pre sedam dana.

Prema Trampovim rečima, Putin je „sugerisao da će učestvovati u razgovorima sa Iranom i da bi možda mogao da pomogne da se ovo brzo završi".

„Moje je mišljenje da je Iran sporo donosio odluku o ovom veoma važnom pitanju", napisao je Tramp.

„Potreban nam je konačan odgovor u veoma kratkom roku."

Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamanei, kritikovao je američki predlog i rekao da neće prestati da obogaćuje uranijum.

Pogledajte video: Šta je BRIKS i da li je zaista alternativa Evropskoj uniji

https://www.youtube.com/watch?v=ilkRlzO9KAs

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
• Koji su ciljevi BRIKS-a
• BRIKS je za Rusiju antizapadna koalicija, a šta je za ostale
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Šifra paljanicja: Šta se dešava sa ruskim jezikom u Ukrajini