Jovan Radulović - novinar saradnik  [ BBC ]

05. 06. 2025. 08:56   >>  06. 06. 2025. 08:56

Nelegalni ribolov u Crnoj Gori: Od dinamita do struje

Poslednjih nekoliko godina počeo je odlučan obračun sa krivolovcima, ali je ovo i dalje značajn izazov za državu koja bi narednih godina mogla da postane članica Evropske unije.

U vreme socijalizma rigorozno kažnjavan, nelegalni ribolov, tokom 1990-ih postao je česta pojava u Crnoj Gori.

Tada su se pojavili takozvani 'dinamitaši' koji najčešće sa obale bacaju eksploziv u more i ubijaju sve u prečniku od nekoliko desetina metara.

Mrtva riba usled eksplozije pluta i lako se pokupi mrežama.

Država je sve doskoro zatvarala oči na takva nedela, a počinioci su se pravdali potrebom da nešto zarade i prehrane porodice.

Poslednjih nekoliko godina počeo je odlučan obračun sa krivolovcima, ali je ovo i dalje značajan izazov za nekadašnju jugoslovensku republiku koja bi narednih godina mogla da postane članica Evropske unije.

„Nelegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov prepoznat je kao veliki ekološki, ekonomski i društveni problem”, navodi se u izveštaju radne grupe crnogorske vlade o suzbijanju krivolova iz 2021.

Zbog ovakvih nelegalnih aktivnosti u svetu se svake godine gubi od 11 do 26 miliona tona ribe, što je vrednost 10-23 milijardi američkih dolara, procene su Ujedinjenih nacija koje 5. juna obeležavaju Međunarodni dan suzbijanja nelegalnog ribarenja.

U Crnoj Gori nije samo morska obala ugrožena, već i reke i jezera.

Kompletna teritorija Skadarskog jezera podložna je i dalje nelegalnom izlovu ribe, a najviše štete se nanese električnim uređajima, poput pretvarača i sondi ili agregata, kaže Nenad Ivanović direktor Nacionalnog parka (NP) Skadarsko jezero.

„Tim sredstvima krivolovac mnogo više štete napravi ribljem fondu, jer uništava riblju mlađ, nego što ima koristi u smislu količine kvalitetne ribe koja je za prodaju.

„Zato je taj način izlova ribe prepoznat kao krivično delo tokom cele godine dok se drugi nelegalni načini izlova kao što je ribolov ostima (alat sa više zubaca) karakterišu kao prekršaj, osim ako se izvode tokom trajanja ribolovnog zabrana”, objašnjava Ivanović za BBC na srpskom.

• Hoće li na jugu Crne Gore iznići novi Dubai
• Da li je Budva crnogorska Azurna obala
• Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili

Šta je uradila država?

Neretko, dinamitaši su imali „rezervisana” mesta na morskoj obali odakle su bacali eksploziv, a dešavalo se i da povrede ronioce u blizini eksplozije.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u septembru 2021. godine formiralo je Radnu grupu za suzbijanje upotrebe eksplozivnih naprava i drugih nedozvoljenih alata i opreme u svrhu ulova ribe za period 2022. - maj 2024.

Tokom tog perioda su nadležni, zajedno sa aktivistima iz nevladinih organizacija, obavili 1.700 kontrola nelegalnih ribolovaca i podneto je 150 prekršajnih i deset krivičnih prijava.

Oduzeto je više desetina kilograma eksploziva, oko tri tone nelegalno izlovljene ribe, školjki i prstaca, više od deset kilometara nelegalnih i neobeleženih mreža.

„U akciji 2023. godine zajedno sa pripadnicima Uprave policije, pronađeno je 30 kilograma eksploziva.

„Osim toga na Skadarskom jezeru privremeno je oduzeto 37 plovila, 34 vanbrodska motora, 1.081 mreža, 17 električnih pretvarača, 45 akumulatora”, navodi se u izveštaju.

Pokrenuta je i kampanja Budi odgovoran - Prijavi krivolov, a svi odgovorni korisnici nacionalnog parka i ljubitelji prirode mogu na dežurni broj Monitoring centra +38267 000 825 da prijave nepravilnosti.

Sve to je uticalo da nelegalnog ribolova bude manje, ali ne i da potpuno prestane.

„Upotreba dinamita je gotovo iskorenjena. Povremeno se desi da naletim na ostatke ribe koja je verovatno stradala od dinamita, ali to je jako retko.

„Kočarenje se odvija na propisnoj udaljenosti od obale, to su bila dva glavna problema koja su pojačanom kontrolom svedena na minimum", kaže mi ribolovac Miloš Radović.

Kočaranje je ribolov velikom vrećastom mrežom koju obično vuče brod.

Na udaru sad zaštićene vrste školjki

Radovića, iskusnog rekreativca iz Podgorice, zatičem u pripremama za večernji ribolov na Jadranu.

Tiho je junsko veče u Hladnoj uvali, smeštenoj između Bara i Ulcinja koja taj naziv duguje podvodnim izvorima koji čine da je često u njoj more nekoliko stepeni hladnije od proseka.

Na moru je noću sveže, zato nosi laganu jaknu koja ga štiti od vetra.

Dok razgovaramo, pomažem mu da ubaci u čamac sve što je potrebno.

Tu su štapovi, udice i mamci, ali ne i dinamit niti agregat.

Vađenje zaštićenih vrsta školjki - prstaca i palastura, podvodni ribololov sa baterijskom lampom i podvodnom puškom po noći, korišćenje nedozvoljenih sredstava za izlov hobotnica, neki su od primera krivolova, opisuje mi Radović.

„Oni se teško mogu u potpunosti zaustaviti pomorskim kontrolama već se moraju kontrolisati i ugostiteljski objekti, kao što je slučaj u okruženju", dodaje on.

Šteta napravljena masovnim uništavanjem priobalja kako bi se izvadili prstaci mogla bi da potraje decenijama, koliko je potrebno da se oni ponovo pojave na tom području jer veoma sporo rastu.

„Glavna funkcija svih školjki je prečišćavanje, filtriranje vode.

„Zbog pogoršanja kvaliteta vode i pojave virusa došlo je do skoro potpunog nestanka i druge školjke koja ima veoma važnu funkciju, a to je palastura”, kaže Radović.

Kako se ona može naći u priobalnom delu, veoma često je na meti neobučenih rekreativnih ronilaca, a područja u kojima se nalazi nisu zaštićena od komercijalnog lova mrežama što je takođe veoma pogubno za njihov opstanak, dodaje.

• Putovanje spavaćim kolima na pruzi Beograd-Bar: Nas i Rusa pun vagon
• Stara maslina u Baru - majka, hraniteljica i sveto drvo
• Poslednji ribar Monaka

Svakodnevne patrole i zaplena sredstava korišćenih u krivolovu

U Nacionalnom parku Skadarsko jezero postoji služba zaštite ribljeg fonda koja radi 24 sata dnevno.

Na terenu je uvek prisutna bar jedna patrola, a često i dve ili tri kada procene da je pritisak za izlovljavanje ribe veći.

Služba za monitoring uz pomoć nadzornih kamera koje su instalirane na teritoriji nacionalnog parka šalje trenutna obaveštenja ukoliko se primeti nelegalni ribolov.

Po njihovim prijavama patrola odmah izlazi na teren i sankcioniše zatečene krivolovce.

Često sarađuju sa pripadnicima Granične policije, kaže direktor Ivanović.

„Naši nadzornici imaju ovlašćenje i da privremeno oduzmu sredstva i alate korišćene u krivolovu i ona se uz prekršajni nalog inspektora za slatkovodno ribarstvo, predaju Upravi za imovinu na čuvanje do okončanja postupaka”, dodaje.

Sud odlučuje da li će neka sredstva biti vraćena ili trajno oduzeta.

Zaplenjena uginula riba se daje u dobrotvorne svrhe uz saglasnost inspektora za slatkovodno ribarstvo, najčešće narodnim kuhinjama i školama, napominje direktor.

„Ukoliko je zatečena riba živa, vraća se u jezero."

Samo tokom ribolovnog zabrana 2025. godine Služba zaštite privremeno je oduzela pet plovila, tri vanbrodska motora, dva strujna pretvarača, sedam akumulatora, 33 mreže, osam osti, pet bubnjeva, te oko 70 kilograma ribe.

Povremeno se dešavaju i fizički napadi na čuvare.

Početkom godine je krivolovac pokušao električnom sondom da dotakne čuvara. Srećom nije uspeo u tome jer bi posledice mogle biti opasne po život.

„Posebno je značajno da je u jednom slučaju prvostepeno osuđen čovek na adekvatnu zatvorsku kaznu", kaže Ivanović.

Ko lovi ribu ili druge vodene životinje eksplozivom, električnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na način štetan za razmnožavanje tih životinja ili kojim se te životinje masovno uništavaju, kazniće se zatvorom do tri godine, propisuje Krivični zakon Crne Gore.

Međutim, zatvorske kazne se retko izriču, o čemu su mediji pisali ranije.

„Strože kazne za teže incidente bile bi odvraćajući faktor za mnoge koji bi se bavili nelegalnim ribolovom", zaključuje Ivanović.

Igra prirode: Dud iz koga izvire voda

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Prevlaka, „crvuljak teritorije", kao mesto spoticanja Hrvatske i Crne Gore
• Prekomerni turizam na Balkanu: „Zimi uzimamo grad natrag“
• Crna Gora: Šta je ostalo od ideje o prvoj ekološkoj državi na svetu
• Mamula: Svetlost i mrak nekadašnjeg logora, sada luksuznog hotela u Crnoj Gori
• Šta je parasejling i da li je bezbedan
• Jovan Vladimir: Da li misteriozni vladar približava ili udaljava narode na Balkanu
• Crnogorska princeza Ksenija Petrović: Drugačija, slobodna i darežljiva
• Kana Radević - „poetesa prostora" i jedan od najznačajnijih arhitekata Balkana 20. veka