Norberto Paredes - BBC Mundo  [ BBC ]

04. 06. 2025. 08:26   >>  19:59

Zašto Pariz gradi zatvor visoke bezbednosti u Francuskoj Gvajani

Najava francuskih vlasti da će u novi zatvor u prekomorskoj teritoriji smestiti trgovce drogom i radikalne islamiste izazvala je negodovanje.

Od 1852. do ranih 1950-ih godina, u Francuskoj Gvajani, prekomorskoj teritoriji Francuske u Južnoj Americi, bila je ozloglašena kaznena kolonija koja je postala poznata u svetu zahvaljujući filmu Leptir (Papillon) iz 1973. godine, snimljenim po istoimenoj knjizi.

Francuske kaznene kolonije širom sveta uglavnom su bile smeštane u siromašnim, nedavno kolonizovanim teritorijama, gde je evropska sila slala „nepoželjne” zatvorenike i prisiljavale ih na rad.

Tokom tog perioda, u Francuskoj Gvajani bilo je više od 70.000 osuđenika iz kontinentalne Francuske i drugih delova francuskog kolonijalnog carstva.

Međutim, više od sedam decenija po okončanju tog mračnog poglavlja istorije, najnovija najava francuske vlade probudila je bolna sećanja kod građana Francuske Gvajane.

Sredinom maja, francuski ministar pravde Žerald Darmanen najavio je planove o izgradnji novog zatvora visoke bezbednosti u amazonskoj prašumi.

Prema njegovim rečima, u zatvoru će se sprovoditi „izuzetno strog” režim.

Tokom posete Kajeni, glavnom gradu Francuske Gvajane, Darmanen je izjavio da će novi zatvor imati 500 mesta, od kojih će 60 biti rezervisano za „najopasnije trgovce drogom”, kao i posebno odeljenje za radikalne islamiste.

U izjavi za francuski nedeljnik Journal du Dimanche (JDD), Darmanen je rekao da zatvor treba da „neutralizuje” najopasnije narko-bosove primenom strožijih pravila o posetama i komunikaciji sa spoljašnjim svetom.

Darmanen je rekao da će ustanova služiti i za zatvaranje lokalnih kriminalaca, uz napomenu da u Francuskoj Gvajani, kao i na Gvadelupu i Martiniku, dve francuske prekomorske teritorije u Karipskom moru, deluje čak „49 narko-bandi koje se smatraju izuzetno opasnim”, prenose mediji.

• Preživeli Gvantanamo, pa prebačeni u Srbiju i Albaniju: „I dalje smo u zatvoru"
• „Ne gledajte ih u oči“: Licem u lice sa zatvorenicima tajnovitog salvadorskog mega-zatvora
• BBC u poseti jednom od najopasnijih britanskih zatvora

'Povratak kolonijalizmu'

Najava je izazvala žestoke reakcije u Francuskoj Gvajani.

Davi Rimane, poslanik iz Francuske Gvajane iz levičarske stranke La France Insoumise, nazvao je odluku „potpuno proizvoljnom”.

„Ministar se ni sa kim nije konsultovao, čak ni sa poslanicima iz Francuske Gvajane i zato je toliko snažan otpor političara, kao i građana u Gvajani”, rekao je za BBC Mundo.

„Prebacivanje u Francusku Gvajanu zloglasnih zatvorenika, koje ljudi u Francuskoj ne žele, podseća nas na strašnu i bolnu prošlost”.

Rimane dodaje da Francuska ne može jednostavno da šalje sve njene nepoželjne zatvorenike u Francusku Gvajanu.

„Mi nismo kanta za smeće Francuske”, poručuje on.

Ministar Darmanen odbacuje poređenje sa kaznenom kolonijom.

„Porediti [planirani zatvor] sa kaznenom kolonijom predstavlja uvredu za Francusku Republiku i upravu zatvorskog sistema”, rekao je tokom zasedanja komisije Senata.

„Lokalnih kriminalaca ima dovoljno da popune ovakvu ustanovu”, dodao je.

Nedavno je francuski premijer Fransoa Bajru za francusku televizijsku mrežu BFMTV izjavio da će se saglasiti sa izgradnjom zatvora, pod uslovom da se obave konsultacije sa političkim predstavnicima Francuske Gvajane.

Ključno čvorište za trgovinu drogom

Pariz smatra Francusku Gvajanu ključnim čvorištem za trgovinu drogom, zbog njene blizine Kolumbiji i Peruu, zemljama poznatim po proizvodnji kokaina.

Na aerodromu u Kajeni, vlasti često hapse takozvane „kurire” u pokušaju da prokrijumčare narkotike ka Evropi.

Prema procenama francuske vlade i navodima medija, oko 20 odsto kokaina koji se konzumira u kontinentalnoj Francuskoj potiče upravo iz Francuske Gvajane.

Vrednost projekta izgradnje zatvora procenjuje se na 400 miliona evra.

Planirano je da zatvor bude smešten u izolovanom delu amazonske prašume, nekoliko kilometara od grada Sen Lorana di Maronija, na severozapadu Francuske Gvajane.

Sen Loran di Maroni poznat je kao mesto odakle su osuđenici odvođeni u zloglasni zatvor na Đavoljem ostrvu, gde se odvija radnja knjige Leptir francuskog pisca Anrija Šarijea.

Zatvorski uslovi na Đavoljem ostrvu bili su ozloglašeno surovi, a stopa smrtnosti visoka, zbog sistematskog zlostavljanja, pokušaja bekstva i bolesti.

Knjiga Leptir je priča o Šarijeovom životu na ovom ostrvu kao osuđenika na doživotnu robiju za ubistvo koje nije počinio.

Zbog okrutnog režima i okolne nepristupačne džungle, bekstvo je bilo gotovo nemoguće, ali je on na kraju ipak uspeo da pobegne.

Knjiga je ekranizovana dva puta, a u prvoj filmskoj adaptaciji iz 1973. godine glavne uloge su tumačili Stiv Mekvin i Dastin Hofman.

'Loša zamisao'

Marion Vanije, stručnjakinja za kriminologiju na Univerzitetu u Mančesteru u Ujedinjenom Kraljevstvu, smatra da novi projekat predstavlja oblik zatvorske brutalnosti.

Ona ističe da će zatvorenici biti smešteni u „izuzetno zabačenom” području, hiljadama kilometara udaljenom od matične Francuske.

„Prvobitni plan je bio da se izgradi zatvor kako bi se rešio problem prenatrpanosti u jedinom zatvoru u Francuskoj Gvajani, ali sada vlada želi da tamo šalje opasne zatvorenike i trgovce drogom iz kontinentalne Francuske”, rekla je za BBC Mundo.

„To je loša zamisao”.

Još 2017. godine, u okviru takozvanog Sporazuma o Francuskoj Gvajani, Pariz je predstavio projekat za „unapređenje pravosudnog sistema u našim prekomorskim teritorijama”, kako bi se rasteretio stari zatvor Remir-Monžoli (Rémire-Montjoly) u predgrađu Kajene.

Taj zatvor, jedini u Francuskoj Gvajani, može da primi 614 osuđenika, ali trenutno u njemu boravi čak 983.

Mnogi stanovnici Francuske Gvajane tvrde da taj početni projekat nije podrazumevao izgradnju strogo čuvanog odeljenja niti premeštanje trgovaca drogom i islamista sa drugih francuskih teritorija.

Mesto za 'nepoželjne' članove društva

Lokalne vlasti Francuske Gvajane, koje predstavlja regionalna skupština, takođe se oštro protive ovom projektu i nazivaju ga „neukusnom replikom” stare kaznene kolonije.

Kaznena kolonija u Francuskoj Gvajani bila je deo šireg sistema društvene izolacije, čiji cilj je bio da se proteraju svi koje je francusko društvo smatralo „nepoželjnima”.

U to vreme, Pariz je tvrdio da ovakve mere omogućavaju kontinentalnoj Francuskoj da se oslobodi osuđenika, a istovremeno obezbeđuju jeftinu radnu snagu za južnoameričku koloniju, čime se navodno podsticao njen ekonomski razvoj.

Posle ukidanja ropstva, u francuskim kolonijama je nedostajala radna snaga.

Međutim, istoričari danas ističu da dovođenje zatvorenika iz francuskih kolonija nije donelo značajne ekonomske koristi Francuskoj Gvajani.

'Kršenje ljudskih prava'

Projekat ne izaziva kontroverze samo zbog toga što budi uspomene na mračnu prošlost, već i zbog ozbiljnih pitanja koja se tiču ljudskih prava.

Marion Vanije upozorava da premeštanje zatvorenika u tako udaljena područja izaziva zabrinutost.

„Član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima štiti pravo na privatni i porodični život.

„Evropski sud za ljudska prava je već presudio da premeštanje zatvorenika daleko od njihovih porodica, bez valjanog opravdanja, može da predstavlja kršenje zakona”, objašnjava ona.

Takođe upozorava da bi moguća deportacija francuskih državljana iz matične Francuske u prekomorske teritorije značila da se tim ljudima uskraćuje mogućnost za reintegraciju u društvo.

„A ovaj predlog je još strašniji zbog lošeg zdravstvenog sistema u Francuskoj Gvajani.

„Gvajana je teritorija koju često pogađaju epidemije denga groznice i čikungunja virusnog oboljenja, a bolnice nemaju odgovarajuću opremu”, ističe Vanije.

Naglašava i da Član 3 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zabranjuje nečovečno i ponižavajuće postupanje, kao i zatvorske uslove bez odgovarajuće medicinske nege.

„Postoji zabrinutost u vezi sa zdravljem i medicinskim stanjima budućih zatvorenika”, kaže ona.

Zatvor bi mogao da bude otvoren već 2028. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Pet stvari koje možda niste znali o čuvenom zatvoru Alkatraz
• 'Najpametnije u istoriji': Kašika je bila dovoljna za beg iz Alkatraza
• Čudesno bekstvo iz Alkatraza iznenađuje i posle više od 60 godina
• Кakav je život u zatvorima u Srbiji
• „Drugi čovek postati nećete” - oštećenje mozga dovodi do zločinačkog ponašanja
• Više od 50 godina iza rešetaka: Priča o ozloglašenom Čarlsu Bronsonu