Svaminatan Nataradžan - BBC Svetski servis  [ BBC ]

07. 05. 2025. 08:05   >>  12:38

Kada i zašto je celibat postao obavezan za papu i ostalo sveštenstvo

U ranim godinama Crkve, mnogi sveštenici i više od jednog pape bili su oženjeni, ali Katolička crkva vekovima insistira na celibatu. Kako je došlo do ovog pravila, a koje su ga pape prekršile?

Kardinali iz čitavog sveta biraju narednog vođu procenjenih 1,4 milijardu katolika na svetu.

Tehnički gledano, bilo koji kršteni hrišćanin može da bude uzet u razmatranje za ovu ulogu, ali svaki papa od 1378. godine potekao je iz redova kardinala koji biraju pontifika.

Po pravilu je teško predvideti ko će biti izabran za sledećeg papu, ali možemo praktično da budemo sigurni da on neće biti oženjen čovek.

Zahtev sveštenstvu da ostane u celibatu vekovima je pokretao žučnu raspravu u okviru Crkve i česti su bili pozivi da oženjeni muškarci - i udate žene - budu prihvaćeni u sveštenstvo.

Ovo insistiranje na celibatu nije uvek bilo pravilo: u ranoj Hrišćanskoj crkvi, mnogi sveštenici - i više od jednog pape - imali su ženu.

• 'Jednako su grešni kao i mi': Kako je film 'Konklava' pružio uvid u izbor za papu
• Koliko su papa i Katolička crkva uticajni u svetu
• Ko su kardinali koji biraju sledećeg papu i odakle oni dolaze

Oženjene pape u ranoj crkvi

Vatikan navodi neprekinuti lanac od 266 pontifika, počev od svetog Petra, koji je bio oženjen muškarac (u jevanđeljima se pominje da je Isus izlečio njegovu taštu).

U članku objavljenom na internet stranici Vatikana priznaje se da su u ranim godinama „biskupi, prezviteri i đakoni Primitivne crkve često bili porodični ljudi".

„Očigledno je da je u narednim vekovima, oženjeno sveštenstvo, u većim ili manjim brojevima, bilo normalna pojava u životu Crkve", piše u tom tekstu.

U članku se dodaje da su nam oženjene pape poznate, „na primer, papa Hormizd (514-23), otac pape Silvestera, njegovog naslednika".

Ali ima mnogo istoričara ranog hrišćanstva koji veruju da Petar i Hormizd nisu bili usamljeni slučajevi.

„Prvih 39 papa bili su oženjeni", kaže Linda Pinto, kopredsednica američke grupe aktivista Katolici za izbor, koja vodi kampanje za inkluzivno sveštenstvo.

Ova bivša časna sestra, koja je napustila Crkvu da bi se udala za bivšeg sveštenika, tvrdi da ne postoji izričiti zahtev za celibat u Isusovim učenjima.

Drugi stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC saglasni su da je vrlo verovatno da su mnogi rani crkveni poglavari imali žene.

Profesorka Kim Hejs-Ajcen sa Univerziteta u Kornelu, u SAD, stručnjakinja za rano hrišćanstvo, rekla je za BBC da „u najranijim stadijumima imamo očigledne dokaze da je sveštenstvo bilo oženjeno".

Ona tvrdi da se hrišćanstvo promenilo nakon što se raširilo sa jevrejskih korena na grčko-rimski svet i preuzelo ideje o asketskoj praksi kao što je samokontrola, osama i celibat.

Potom je car Konstantin proglasio hrišćanstvo državnom religijom, što je papama dodelilo aktivnu političku ulogu.

„Pape su tipično bile članovi aristokratskih rimskih porodica ili prijatelji vladajućih nemačkih careva", kaže Niam Midlton, bivši predavač teologije i filozofije na Dablinskom gradskom univerzitetu.

Posle pada Rimskog carstva u 5. veku, malo kraljevstvo oko Rima postalo je Papska država (756 -1870), sa papom kao njenim vladarem.

Crkva je nakupila bogatstvo i moć, i otpočelo je doba političkih intriga.

„Bilo je uobičajeno za pape, biskupe i sveštenike da se ožene i imaju konkubine.

„Sve ovo, zajedno sa seksualnom nemoralom tokom 'mračnih vremena' papstva, kao i problem simonije - prodaje crkvenih prostorija i titula da bi se zaradio novac ' navelo je Grgura da pokrene krupne crkvene reforme", kaže Midlton za BBC.

Dermed Mekalak, profesor emeritus istorije Crkve na koledžu Sent Kros, na Oksfordskom univerzitetu, saglasni su da je „većina sveštenstva u Istočnoj i Zapadnoj crkvi sve do 12. veka verovatno bila oženjena i nesumnjivo imala decu", govoreći o dva centra moći rane Crkve u Rimu i Konstantinopolju.

Današnji rimokatolički stavovi o celibatu uglavnom su oblikovani na osnovu „zbirke teoloških ideja formiranih u 11. i 12. veku", veruje ovaj autor knjige Niži od anđela: Istorija seksa i hrišćanstva.

• Papa Franja kaže da je seksualno zadovoljstvo „dar od Boga"
• Papa poručio sveštenstvu: „Ne gledajte pornografiju, odatle đavo vreba"
• Vatikan odlučan o promeni pola i surogat majčinstvu: „Niko ne može da glumi Boga"

Šta kaže Biblija o svešteničkom celibatu i kako je postao pravilo?

Oni koji podržavaju ideju da sveštenici ostanu u celibatu pozivaju se na primer samog Isusa: njegova žena se ne pominje u četiri jevanđelja Novog zaveta.

U 19. poglavlju jevanđelja po Mateju, Isus takođe predlaže celibat za one koji to mogu „zarad Carstva nebeskog".

U pismima pripisanim Pavlu, apostol kaže da bi bilo najbolje kad bi svi bili neoženjeni i u celibatu poput njega, mada u prvoj poslanici Timoteju on kaže da biskupi treba da se žene samo jednom.

I zaista, uzdržavanje od seksualnih odnosa često je bilo hvaljeno među ranim hrišćanima.

Dva najznačajnija teologa Crkve, Sveti Augustin i Sveti Toma Akvinski, promovisali su sveštenički celibat kao način za bolje posvećivanje duhovnim aktivnostima.

Ali put do celibata kao jedinstvenog i nametnutog pravila u Crkvi bio je dug i osporavan.

Prvi nikejski sabor 325. godine nove ere, koji je sazvao rimski car Konstantin raspravljao je o praksi svešteničkog celibata.

Trulski sabor je 692. godine nove ere proglasio celibat obaveznim zahtevom za biskupe, ali praksa i dalje nije bila jedinstveno poštovana.

Klerikalski celibat bio je faktor koji je doprineo „Velikoj šizmi" između Katoličke i Pravoslavne crkve u 11. veku, (kao što će biti i u Protestantskoj reformaciji više od 400 godina kasnije).

Gregorijanske reforme iz 11. veka i dva lateranska sabora iz 1123. i 1139. godine nametnuli su strožu kontinenciju (uzdržavanje od seksualnih odnosa), a celibat je konačno postao definišuća karakteristika zapadnog katoličkog sveštenstva posle ere reformacije iz 16. veka i Tridentskog sabora (1545 to 1563).

Katolička vizija sveštenstva od tog trenutka nadalje „nije dozvoljavala svešteniku da bude kao drugi muškarci i da ima ženu zato što on na misi zastupa Hrista, koji je i sam bio neoženjen", kaže za BBC doktor Džejms Keli sa Univerziteta u Daramu.

„Sveštenikova porodica sada postaje njegovo stado.

„I zato je očekivanje i od Crkve, ali i od laika, bilo da sveštenik bude u celibatu", dodaje on.

• Kako su pape iz Afrike promenile hrišćanstvo i poklonile Dan zaljubljenih
• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji

Kršitelji pravila

Uprkos ovim događajima, neke pape bile su legalno u braku pre nego što su bili zaređeni.

Veruje se da je već pomenuti Sveti Hormizd (514-523) bio udovac u vreme izbora, a da je posle toga kad je Hardijan Drugi (867-872) bio imenovan za papu u 75. godini, i njegova žena i njegova ćerka su živeli sa njim u Lateranskoj palati (sve dok nisu bile otete i ubijene, prema Analima svetog Bertina iz 9. veka).

Veruje se da su i Jovan Sedamnaesti (1003) i Klement Četvrti (1265-68) takođe bili oženjeni pre nego što su postali pape, a drugi su imali tajne afere i pravili decu nakon toga.

Dve uticajne Italijanke često se ističu kao vanbračne ćerke kardinala koji će postati pape: otac plemkinje Lukrecije Bordžije bio je Aleksandar Šesti (od 1492. do 1503.) - papa koji je možda najviše bio kritikovan zbog promiskuiteta - a Feliče dela Rovere, jedna od najmoćnijih i najostvarenijih žena italijanske Renesanse, bila je ćerka pape Julija Drugog (od 1503. do 1513).

Bordžija i Dela Rovere bile su rivalski pioni dinastijske politike toga vremena, kad su se moćne italijanske porodice borile za uticaj i papstvo (Lukrecija je bila posebno ocrnjivana kao splekatorošica, preljubnica i trovačica).

„Rani život reformiste Lutera iz 16. veka odvijao se tokom neverovatno korumpirane papske ere Bordžija. Drugi papa iz redova Bordžija, Aleksandar Šesti, imao je nekoliko vanbračne dece", ističe Midlton.

„Martin Luter je takođe verovao da nametnuti celibat može dovesti do seksualnog nemorala."

Uz to, veruje se da su razne pape iz 15. i 16. veka začinjale vanbračnu decu.

BBC se obratio Vatikanu i nekolicini drugih katoličkih institucija da prokomentarišu istorijat papa i celibata, ali nije dobio odgovor.

Budućnost celibata

Iako je Crkva iskazala određeni stepen fleksibilnosti (pravila su bila popuštana da bi primila oženjene sveštenike u Anglikanskoj i drugim hrišćanskim crkvama, a oženjeni muškarci se odavno zaređuju kao sveštenici u istočnoj crkvi), i papa Franja i njegov prethodnik papa Benedikt Šesnaesti branili su sveštenički celibat.

Profesorka Hejns-Ajcen očekuje da crkva ipak jednog dana prihvati oženjene sveštenike u ruralnim krajevima - i zaredi žene - ali veruje da je „malo verovatno da ćemo dočekati oženjenog papu u 21. veku".

Bivša franjevačka časna sestra Linda Pinto sada je majka i baka koja je nedavno proslavila 50. godišnjicu braka.

Ona se ne nada promenama u vezi sa celibatom.

„Oni to neće proširiti na ljude koji su rođeni, kršteni i odgojeni u Katoličkoj crkvi", zaključuje ona.

Pogledajte video: Kako izgledaju pripreme za izbor novog pape

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk