Kristijan Kritikos - BBC kultura  [ BBC ]

03. 05. 2025. 19:59   >>  21:05

Luj Armstrong: Američka džez ikona i njegovo kontroverzno nasleđe

Pedeset pet godina pošto su snimci nastali i dalje se raspravlja o Armstrongovom nasleđu

Objavljivanjem novog BBC snimka koji do sada nije bio dostupan, ponovo se postavljaju pitanja o komplikovanoj i kontroverznoj karijeri i ličnosti Luja Armstronga (Louis Armstrong).

Više od pola veka posle njegove smrti, obožavaoci i kritičari se i dalje raspravljaju oko njegovog imena. Da li se izgovara Luis ili Luj?

Eno nekih naznaka iz samih intervjua trubača.

,,Majka me je uvek zvala Luis, a ne Luj", rekao je Armstrong u intervjuu iz 1947. godine.

Ali audio snimci sugerišu da su skoro svi drugi, a među njima i njegova supruga, koristili ovaj drugi način izgovora.

Ovaj dualitet je prikladan, jer odražava sve dvosmislenosti Armstrongovog karaktera i same ličnosti.

Marej Kempton, novinar, opisao je ga je kao kombinaciju ,,čistog i jeftinog, klovnovskog i stvaralačkog, boga i pajaca".

Upozorenje: U ovom članku se pojavljuju izrazi koje neki mogu da smatraju neprikladnim

• Kako je Beograd pre pola veka prigrlio džez maestra Djuka Elingtona
• Genijalnost Kvinsija Džonsa u 10 pesama

Objavljivanjem novog, živog albuma i ovaj svež materijal možemo da dodamo tekućim debatama koje se tiču Armstrongovih kontradikcija.

Naziv albuma je Luj u Londonu (Louis In London) i predstavlja svu genijalnost Armstrongovog džeza, ali i njegovu luckastu i vodviljsku prirodu.

Nagoveštava i Armstrongov kompleksan stav u odnosu na rasizam.

Novi snimak je nastao u BBC studiju u Londonu, tokom Armstrongove turneje po Velikoj Britaniji 1968. godine.

Radi se o periodu tokom kojeg je bio na vrhuncu popularnosti, samo dve nedelje pošto je pesma What a Wonderful World zasela na vrh britanskih top lista.

U isto vreme, bio je to i kraj njegove karijere.

Po završetku turneje, Armstrongovo zdravlje se pogoršalo, a zbog problema sa srcem i bubrezima više se nikada nije potpuno oporavio.

Po povratku u njujorški dom, bolesni Armstrong je počeo da sistematizuje sve snimke.

Naročito je zavoleo snimke koje je napravio za BBC, pa ih je konstantno puštao prijateljima koji su mu dolazili u posetu, pravio kopije za članove njegovog benda, a na sopstvenu kopiju je ispisao nešto što je nagoveštavalo njegove namere: ,,Za obožavaoce".

• Balkan džez: Kad se spoje saksofon i etno melos
• Odlazak Duška Gojkovića, „večitog mladića sa trubom"
• Od nacističkog logora do Holivuda: Tamo daleko preko polja i planina svirao je Branko Mataja

Bez obzira što ih je Armstrong voleo, samo deo ovih snimaka je izdat posle inicijalnog emitovanja.

Album objavljen leta 2024. godine sadrži mnogo više snimaka načinjenih u BBC-ju.

Čak pet pesama je pridodato onim već ranije objavljenim.

Među njima je i alternativna verzija pesme Hello, Dolly! koja je ,,drugačija, duža i bolja" od prethodno obajvljene verzije, kaže Riki Rikardi, urednik u kućnom muzeju Luja Armstronga.

Rikardi, koji je pomogao sastavljanju ovog albuma, ima teorije zbog čega su ovi snimci bili toliko važni Armstrongu.

,,Sve je u kontekstu", rekao je Rikardi za BBC.

,,Malo pošto je turneja po Britaniji okončana, njegovo telo je konačno počelo da otkazuje.

,,Tako da mislim da je jedan deo njega počeo da shvata da možda više nikada neće biti u stanju da svira pred svojim obožavaocima", dodao je.

Zbog toga je Armstrong BBC snimke možda video kao finalni nastup, ,,poslednje ura", kako to kaže Rikardi.

,,Čak i pre nego što su simptomi postali ozbiljni, koncerti su počeli da bivaju pomalo nepredvidivi", kaže on misleći na probleme sa usnom i sa zubima koji su uticali na njegovo sviranje trube kako su godine prolazile.

,,Ali nastupi u Londonu pokazuju da je i dalje bio u stanju da proizvede nezaboravne trenutke sa trubom, čak i u tako kasnoj fazi njegove karijere", objašnjava Rikardi.

Pored visokog kvaliteta njegove svirke, Armstrong je verovatno osećao da su ovi snimci dragoceni i zbog nečeg drugog.

Kao da su sumirali njegovu kompletnu karijeru – lista odabranih pesama je bila antologija svih godina njegove karijere.

Za početak, tu je bila numera Ole Miss, džez instrumental koji je Armstrong počeo da svira još kao tinejdžer, tokom 1910-ih godina.

Tu je i numera Rockin' Chair, pesma koju je Armstrong prvi put snimio 1929. godine.

Pesme koje slede prate to putovanje kroz decenije njegove karijere.

When It's Sleepy Time Down South je prvi put objavljena 1931, Blueberry Hill 1949., a Mack the Knife 1955. godine.

Spisak se završava Armstrongovim hitovima iz 1960-ih, a među njima je i njegova najčuvenija pesma What a Wonderful World.

Pionir ili popularni zabavljač?

Međutim, album Louis In London ne donosi samo pregled Armstrongove karijere po decenijama, on uspeva da zabeleži i njegov kompleksni izvođački identitet.

Tokom turneje po Velikoj Britaniji nekolicina kritičara je primetila nesklad između Armstrongovog statusa džez pionira i njegove sklonosti da raznim ludorijama zabavi publiku.

,,Akcenat je u znatnoj meri pomeren na pevanje i glupiranje, pa će oni koji vole Lujevu trubu možda biti razočarani", napisao je kritičar muzičkog nedeljnika Melodi mejker .

Kritičar Tajmsa je imao sličan stav: ,,Što se tiče zabavljačkog dela nastupa, sve je bilo sjajno. Iz džezerske vizure, bio je to prosek".

To se vidi i u samoj plejlisti.

Na njoj je nekoliko džez instrumentala, ali onih koji više naginju ka komercijalnom, kao što je verzija pesme The Bare Necessities iz Diznijeve Knjige o džungli.

Rikardi smatra da je to već duže vremena bila karakteristika Armstrongovih nastupa.

,,Lažni je narativ da je Armstrong bio umetnik tokom 1920-ih, a da se potom 'prodao i izneverio samog sebe'", kaže on.

,,Sve zbog čega su ga kritikovali kasnije tokom njegove karijere, on je već radio i u 1920-im i 1930-im godinama – izvodio je pop pesme, svirao numere iz brodvejskih mjuzikla, a nastupi su mu bili upadljivo komični", priča Rikardi.

Džordana Elizabet, džez kritičarka i autorka, misli da se kritika Armstrongovih zabavljačkih veština pojavila onda kada je počela njegova tranzicija ka globalnom tržištu.

,,Kritikovali su ga oni koji su težili intelektualizaciji džeza i propisivali stroge parametre za koje su verovali da predstavljaju ,,visoku umetnost"", rekla je ona za BBC.

,,Ovo je proisteklo iz evrocentričnog otpora fizičkoj slobodi na samoj pozornici – njihanju bokovima i nasmejanim licima", dodala je.

Elizabet ipak priznaje da su Armstrongovi nastupi bili mnogo kompleksniji i da su korene vukli iz američke tradicije minstrelstva.

,,Neki elementi Armstrongovih nastupa su bili slični onim karakteristričnim za performanse belih glumaca u minstrelskim predstavama iz 19, kao i s početka 20. veka kada je Armstrong i rođen (1901).

Ova tradicija se zadržala u Americi u nekim manjim krugovima sve do 1960-ih, a robovala je određenim stereotipima", kaže ona.

,,Treba znati da se veći deo njegove karijere odigrao pre pojave pokreta za ljudska prava, tako da je po svemu sudeći Armstrong radio pod velikim pritiskom da izrazi i zadrži originalnu ličnost", dodaje Elizabet.

Ovaj kontroverzni aspekt Armstrongovih nastupa se jasno ogleda u izboru pesama za nastupe na BBC-ju koje je otvarala numera When It's Sleepy Time Down South.

Iako je publika volela ovu pesmu, ona je bila kontroverzna zbog toga što je nudila idealizovanu sliku američkog juga koristeći rasne epitete poput termina ,,mračni" (darkies).

Tokom 1950-ih, u vreme kada su pokreti za zaštitu ljudskih prava postajali sve značajniji, protestanti su čak i spaljivali ploče sa ovom pesmom.

U vreme kada su nastali ovi snimci, Armstrong je umesto termina ,,mračni" već uveliko koristio mnogo neutralniji termin – ljudi (folks).

Ali njegova upornost da ovu pesmu koristi kao uvod u nastupe, u kombinaciji sa uvek nasmejanim licem, izazivao je kritike i kod kolega.

Tako ga je trubač Dizi Gilespi optuživao da je ,,poslušan kao Čiča Toma".

Majls Dejvis je smatrao da su ,,njegovu ličnost razvili belci koji su i dalje želeli da ih crnci zabavljaju osmesima i skakutanjem po bini".

• Čik Korija - maestro koji je promenio džez muziku
• Kako je Marvin Gej pokrenuo muzičku revoluciju
• Gaze devetu deceniju, ali i dalje praše: Pol Makartni i Ringo Star ponovo zajedno na svirci u Londonu

Elizabet ipak ima i reči opravdanja za Armstronga.

,,U ta teška vremena po građanske pokrete, Amerikancima je bio potreban neko ko će im ponuditi neki izlaz, osmeh koji će pamtiti i neku vrstu zone komfora", kaže ona.

,,Armstrong je preuzeo takvu ulogu koja je, logično, izazvala prezir drugih džez umetnika koju su stajali u prvim redovima građanskih gibanja".

Rikardi dodaje da je sam Armstrong pomogao da građanski pokreti ostanu u vidljiviji.

,,On je donirao velike svote novca Martinu Luteru Kingu", kaže Rikardi.

,,Kada je u Nju Orleansu izglasan zakon koji je zabranjivao integrisanim bendovima da javno nastupaju, Armstrong je odbijao nastupe u tom gradu skoro 10 godina.

,,Bio je je jedan od prvih afroameričkih zabavljača koji je u ugovorima imao klauzulu po kojoj nije hteo da nastupa u hotelima u kojima nije mogao i da prespava", priča Rikardi.

Armstrong je slične stavove zastupao i u muzici i tako ih je i uveo u zabavljački diskurs.

Na BBC snimima može da se čuje i kako pesmu You'll Never Walk Alone posvećuje ,,svim majkama čiji su sinovi u Vijetnamu".

On je ovu pesmu izvodio i na nastupima u Americi kojim je zbog segregacije prisustvovala isključivo crna publika, kao čin solidarnosti.

Jedan od takvih natupa u Džordžiji, Armstrong opisuje kao ,,najdirljiviju stvar koju sam ikada video" misleći na trenutke kada je cela dvorana uz njega pevala ovu pesmu.

,,Umalo sam se rasplakao na bini.

,,Nešto smo ovom pesmom dodirnuli u svakoj osobi koja je bila u dvorani", rekao je kasnije.

Komplikovano nasleđe

Ipak, možda je najbolji primer njegove filozofije upravo pesma What a wonderful world, koja je bila pretposlednja pesma tokom Lujevih londonskih nastupa.

Neki kritičari tog vremena su odbacivali jednostavnost poruke koju je numera nosila u sebi.

Njujork Tajms je nazvao ,,sentimentalnim trabunjanjem".

Sam Armstrong je nekoliko godina kasnije dodao neku vrstu uvoda u pesmu.

,,Po meni, sam svet i nije toliko loš, već smo loši mi koji radimo takve stvari.

,,Sve što želim da kažem je da će svet ostati divan samo ako mu pružimo priliku za to", rekao je.

Ovakav stav su vremenom prihvatili i neki njegovi kritičari.

,,Pogrešno sam ga procenio", priznao je Dizi Gilespi posle Armstrongove smrti.

,,Vremenom sam počeo da shvatam da je njegovo cerekanje predstavljalo potpuno odbacivanje bilo kakve vrste besa i da čak ni rasizam nije mogao da mu ukrade životnu radost i da sa njegovog lica izbriše taj fantastični osmeh".

Drugi su zadržali ambivalentan stav.

Čak i kada je Armstrong preminuo, Majls Dejvis je nastavljao da ga kritikuje.

,,Mrzeo sam način na koji se cereka samo da bi privukao neke umorne, bele ljude", napisao je on u Dejvis u autobiografiji.

Pa ipak, čak je i Dejvis morao da prizna da je Armstrong ,,otvorio mnoga vrata za ljude kao što je on".

Pogledajte video o Šabanu Bajramoviću

Bez obzira na sve kontroverze, Elizabet veruje da je Armstrongovo nasleđe postojano.

,,Nema te kritike koja mu osporava mesto u istoriji džeza.

,,Bio je obožavan i cenjen i to se nije promenilo ni u današnje vreme", kaže ona.

Slušajući album Luj u Londonu, više od 55 godina od nastanka tih snimaka, možete da čujete obe strane njegove priče.

Na nekim pesmama izranja legendarni džez trubač, na drugim je popularni zabavljač.

I izbor pesama koji se proteže na 50 godina američke istorije otkriva Armstrongov status pionira koji razbija brojne prepreke koje su mu na putu.

Ali primetna je i tendencija da odluta u oblasti koje su se mogle smatrati rasno regresivnim i u to vreme, ali i danas.

Iako ovaj novi album ljubiteljima njegove muzike pruža priliku da po poslednji put čuju Armstronga na vrhuncu kreativnog napona,on ne nudi definitivan zaključak o kompleksnosti njegovog karaktera i ličnosti.

Oni možda mogu da se pronađu u simbolima koje pruža redosled pesama i po kojem se pesme Hello, Dolly! i Mame nalaze jedna pored druge.

Na obe pesme Armstrong pominje sopstveno ime.

Ali u jednoj numeri sebe naziva Luisom, dok je već u sledećoj Luj.

I tako…debata se nastavlja.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk