Alim Makbul - BBC  [ BBC ]

22. 04. 2025. 12:50   >>  14:30

Papa Franja je bio glasni kritičar moćnih, njegov uticaj se osećao daleko izvan vere

Neformalni papa je imao za cilj da prebaci uticaj Crkve iz Rima u ruke vjernika, piše BBC-jev Alem Makbol.

Tokom 12 izuzetno uticajnih godina za Katoličku crkvu, papa Franja je zašao na neistraženu teritoriju i činio je to na načine koji će odjekivati dugo u budućnosti.

Uticaj pape osećao se daleko izvan vere.

Izmenio je lice Katoličke crkve, uspeo da se poveže sa onima izvan nje preko intervencija na krupnim socijalnim pitanjima i pomogao je da se decentralizuje Vatikan.

Papa Franja je nastupao sa neformalnošću i osmehom koji je opuštao ljude prilikom susreta sa njima.

Bilo je to veoma simbolično za načelo njegovog uverenja da Crkva treba da pruži ruku ljudima i da se poveže sa njima u njihovim svakodnevnim životima, gde god u svetu da žive.

Čineći to, postao je oštar glas protiv štetnih radnji veliki zemalja i izraženi pacifista.

U okviru katolicizma, svakako su postojali ljudi koji su ga kritikovali.

Neki tradicionalisti bi pogotovo bili često razljućeni postupcima koje su smatrali suviše radikalnim otklonom od učenja Crkve.

Bilo je i onih koji su smatrali da je trebalo da bude progresivniji.

• Kako se bira novi papa
• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu
• Prvi kardinal iz pravoslavne Srbije

Od njegovog izbora 2013. godine, papa Franja je delovao kao čovek kome se žurilo da promeni centar gravitacije Crkve, daleko od hijerarhije i dublje u ruke vernika, gde god na svetu da su se nalazili.

„Na početku mog papstva, imao sam osećaj da će ono biti kratko: ne više od tri ili četiri godine, mislio sam", rekao je papa Franja u autobiografiji Nada objavljenoj u januaru 2025. godine, knjizi koja pruža uvid u papina razmišljanja o njegovom vlastitom nasleđu.

Jedan od njegovih prvih činova kao pape bio je da se odrekne papskog apartmana na trećem spratu Apostolske palate, odlučivši se umesto toga da živi u istoj gostinskoj kući u kojoj je odsedao još kao kardinal.

Neki su to doživeli kao znak da se odriče razmetljivih obeležja papstva i znak skrušenosti po kojoj će svakako postati slavan - preuzeo je, na kraju krajeva, ime sveca koji se zalagao za prava siromašnih.

Ali glavni razlog za odricanja od papskog apartmana, kako je kasnije objasnio, ukazivao je na još jednu od njegovih glavnih karakteristika: voleo je da bude u blizini ljudi.

Za njega je apartman delovao kao otuđeno i teško mesto za primanje gostiju.

d

U gostinskoj kući bio je okružen sveštenstvom i retko bi dugo ostajao sam.

Na inostranim putovanjima u više od 60 zemalja, prilikom audijencija u Vatikanu i tokom nebrojenih drugih događaja, bilo je veoma očigledno da je biti blizu ljudima, a pogotovo mladima, njegova životna snaga.

Društvena pitanja i „nesavršeni katolici"

U okviru katolicizma, signalizirao je radikalnu promenu tona po nekim društvenim pitanjima.

„U Crkvi su svi dobro došli, čak i oni koji su razvedeni, čak i oni koji su homoseksualci, čak i oni koji su transrodni", napisao je u autobiografiji.

Imajući u vidu da Crkva nije priznavala razvod prema kanonskom zakonu i da su prethodne pape govorile o homoseksualnosti kao poremećaju a ne „ljudskoj činjenici", kao što je to činio papa Franja, ovo je bio otklon koji je takođe brinuo tradicionaliste.

Ali čini se da je papa želeo da Crkva istraži i razume svakodnevne muke ljudi u novom svetlu.

Priznao je vlastito putovanje do sagledavanja stvari drugačije u odnosu na to kako ih je posmatrao u prošlosti.

• Koliko su papa i Katolička crkva uticajni u svetu
• Papa Franja preminuo u 88. godini

Progresivni su pozdravili papino saosećanje za, kako je rekao, „nesavršene katolike", ali je postojala i široka svest o tome da reči prihvatanja od pontifika mogu imati efekta i na one izvan Crkve.

„Prvi put kad je grupa transrodnih osoba stigla u Vatikan, otišli su u suzama, ganuti zato što sam ih uhvatio za ruke, poljubio ih... kao da sam uradio nešto izuzetno za njih! Ali one su kćeri Božije", napisao je on u Nadi.

Papa Franja je otvoreno osuđivao zemlje koje smatraju homoseksualnost zločinom, a govorio je i o razvodu kao ponekad „moralno nužnom", pozivajući se na slučajeve porodičnog nasilja.

Međutim, ima onih koji sugerišu da je papa mogao da ode dalje u podsticanju na promenu učenja Crkve.

Homoseksualni „činovi" ostaju greh u katolicizmu, brak i dalje može biti sklopljen samo između muškarca i žene, razvod se i dalje zvanično ne priznaje, a sam papa je ostao veoma čvrsto protiv promene roda i surogat majčinstva.

Tokom čitavog njegovog papstva, a i dugo pre toga, papa Franja je takođe uvek ostajao čvrst u uverenju da žene ne mogu da bude sveštenice.

On, međutim, jeste opisivao Crkvu kao „ženu" i ohrabrivao pastve širom sveta da pronalaze više liderskih uloga za žene na načine koji su u skladu sa katoličkim učenjima koja trenutno ne dozvoljavaju ženama da budu rukopoložene.

Godine 2021, sestra Rafaela Petrini bila je imenovana za generalnu sekretarku papske države, a pod papom Franjom Vatikan je otpočeo tekući proces istraživanja da li žene mogu preuzeti ulogu đakona, asistirajući u bogosluženjima.

Ipak, neki reformisti su ostali razočarani što nije došlo do više napretka kad je u pitanju ravnopravnost žena, u veri u kojoj su većina pripadnika crkve žene.

Tokom poznije faze njegovog papstva, papa je pokrenuo ambiciozan trogodišnji konsultantski proces sa ciljem procenjivanja mnjenja među čak 1,4 milijarde katolika.

Organizovane su desetine hiljada slušalačkih sesija širom planete, sa namerom da se na površinu iznesu pitanja do kojih je katolicima najviše stalo.

Ispostavilo se da su uloge žene i načini na koje bi Crkva mogla postati inkluzivnija za LGBT+ katolike bili visoko na toj listi.

Iako sam proces nije doveo do odlučnih dela na bilo kom od ova dva fronta, on jeste govorio mnogo o želji pape Franje da njegov ponitifikat ne bude ukorenjen u Rimu i klericima, već u životima vernika iz celog sveta.

Složeno nasleđe

Tokom čitavog njegovog papstva, poseban naglasak stavljan je na obraćanje onima na ekonomskim i političkim marginama, a njegove reči i dela ohrabrivale su njegove sveštenike da postanu bliži obespravljenima.

Pitanje dostojanstva za migrante bilo je od ogromne važnosti za njega tokom čitavog njegovog papstva, ali isto tako i gradnja mostova ka drugim hrišćanskim denominacijama, drugim verama i onima koji ne veruju.

Povremeno bi nekim katoličkim tradicionalistima papin odnos sa javnošću delovao neodgovarajuće za nekoga na njegovom položaju, poput njegove posete centru za tražioce azila nadomak Rima u proleće 2016. godine kad je oprao i ljubio stopala izbeglica među kojima su bili muslimani, hindusi i koptski hrišćani.

Pored toga što je počeo strastveno da staje u odbranu migranata – jednom otišavši da položi venac na vodama gde su poginuli mnogi od njih na opasnim putovanjima – takođe je povezao uticaj klimatskih promena sa siromaštvom.

U govorima, pa i onim pred američkim Kongresom, i u jednom od najvažnijih vlastitih dela encikliki Laudato Si, papa Franja je govorio o ugrožavanju životne sredine koje se svodi na to da bogate zemlje nanose štetu siromašnim.

Izričito anti-ratno orijentisan, papa je često govorio o tome kako je ratni sukob isto što i neuspeh.

On je rat u Gazi nazvao „terorizmom" i od rane faze pozivao na primirje.

Sreo se sa porodicama Izraelaca koje je oteo Hamas 7. oktobra 2023. godine, ali je strastveno govorio o patnji palestinskih civila u Gazi, naročito deci, i svakodnevno zvao Crkvu Svete porodice u gradu Gazi.

Ali neki su ponekad želju za gradnjom mostova doživljavali kao prepreku da papa Franja zauzme čvrst stav protiv raznih zloupotreba.

U očima mnogih, nije uspeo nedvosmisleno da osudi rusku agresiju na Ukrajinu ili da se pozabavi nadzorom i progonom katolika u Kini.

Od samog početka njegovog papstva, čekali su ga ogromni zadaci suočavanja sa zloupotrebama koje su bile mnogo bliže kući.

Pošast korupcije odavno je harala višim ešalonima Katoličke crkve.

U ranoj fazi, papa Franja je ugasio hiljade neautorizovanih računa u Vatikanskoj banci, a u drugoj polovini njegove vladavine uveo je nova pravila za finansijsku transparentnost.

Po načinu na koji je rešavao užase seksualnog zlostavljanja dece počinjenih od onih koji su imali veze sa Katoličkom crkvom bilo je savršeno jasno da je znao da je to nešto po čemu će biti ocenjivan.

„Od samog početka mog papstva, osećao sam da se od mene očekuje da preuzmem odgovornost za sve zlo koje su počinili određeni sveštenici", napisao je on u Nadi.

Kao ilustraciju razmera problema koji i dalje traje, Katolička crkva je 2020. godine objavila spisak živih pripadnika sveštenstva samo u SAD za koje se pokazalo da su optuženi za seksualna zlostavljanja - u njih je spadalo i sveštenstvo povezano sa dečjom pornografijom i silovanjem.

Bilo ih je oko 2.000.

„Uz sramotu i pokajanje, Crkva mora da traži oprost za stravičnu štetu koju je to sveštenstvo nanelo seksualnim zlostavljanjem dece, što je zločin koji ostavlja duboke rane od bola", napisao je on nedavno.

Među drugim inicijativama, papa Franja je uveo pravila koja su značila da pripadnici Crkve imaju odgovornost da prijave zlostavljanje ako imaju saznanja o njemu, inače rizikuju da budu uklonjeni sa položaja.

Iako je pravio greške u procenama, povremeno javno podržavajući sveštenstvo mada su postojali navodi da nije uspelo da se izbori sa zlostavljanjem, papa Franja nije oklevao da se izvini za vlastite greške i za teške propuste Crkve.

I u Vatikanu i u inostranstvu često bi se sretao sa žrtvama zlostavljanja Crkve.

Izvinjavanje za zlostavljanja bio je glavni naglasak nekih njegovih putovanja u inostranstvo.

Ogroman deo nasleđa pape Franje čini način na koji je promenio više ešalone Katoličke crkve preko njegovog izbora novih kardinala.

Štaviše, oko 80 odsto kardinala koji će izabrati novog papu naimenovao je sam papa Franja.

Ono što je fascinantno u vezi sa tim izborima je njihov diverzitet - mnogi od njih poticali su iz Južne Amerike, Afrike i Azije.

Deo misije papa Franje bio je da konsoliduje promenu centra gravitacije katolicizma dalje od Evrope, gde je on u padu, ka mestima na kojima cveta, i da se to odslikava u vođstvu same Crkve.

Posthumne poplave posveta njemu u čast iz čitavog sveta mogle bi biti jedan od znakova da ta promena funkcioniše.

https://www.youtube.com/watch?v=OETiMYOIzF0

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk