Sara Rejnsford - BBC dopisnica iz istočne Evrope  [ BBC ]

02. 04. 2025. 14:18   >>  19:57

Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat

Najviši general u zemlji kaže za BBC da je novčani podsticaj hitno potreban zato što on veruje da se ruska agresija neće zaustaviti na Ukrajini.

Raketni bacač diže oblak smeđe prašine u vazduh dok juri preko polja ka liniji paljbe.

Nekoliko trenutaka kasnije, čuje se odbrojavanje vojnika, od „pet" do „pali!", posle čega raketa grmi u nebo.

Eksplozije i detonacija sa takvih vojnih vežbi toliko su uobičajene da ih stanovnici obližnjeg mestašca Munster više i ne primećuju.

Ali život ovde postaće uskoro još glasniji.

Nemačka vojska Bundesver nedavno je dobila zeleno svetlo za masivno povećanje ulaganja, nakon što je parlament glasao da izuzme trošenje na odbranu iz strogih pravila o dugovanjima.

Najviši general u zemlji kaže za BBC da je novčani podsticaj hitno potreban zato što on veruje da se ruska agresija neće zaustaviti na Ukrajini.

„Ugrožava nas Rusija. Ugrožava nas (ruski predsednik Vladimir) Putin. Moramo da uradimo sve što je neophodno da bismo odbili tu pretnju", kaže general Karsten Breuer.

On upozorava da NATO mora da bude spreman za mogući napad koliko već u naredne četiri godine.

„Ne radi se o tome koliko je vremena meni potrebno, već više o tome koliko vremena će nam Putin dati da se pripremimo.

„A što pre budemo spremni, to bolje", kaže šef odbrane otvoreno.

• 'Istorijski dan': Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu
• Novi nemački lider najavljuje seizmičku promenu u odnosima Evrope i Amerike
• Ko je Fridrih Merc, kandidat za kancelara Nemačke

Zaokret

Ruska invazija na Ukrajinu duboko je promenila način razmišljanja u Nemačkoj.

Decenijama su ljudi ovde bili odgajani u atmosferi mira, svesni uloge koju je ova zemlja imala u prošlosti u Evropi.

„Započeli smo dva svetska rata. Iako je prošlo 80 godina od okončanja Drugog svetskog rata, ideja da Nemačka treba da se kloni sukoba i te kako je i dalje sastavni deo DNK mnogih ljudi", objašnjava Markus Cajner iz Nemačkog Maršalovog fonda u Berlinu.

Neki čak i sada ostaju nepoverljivi prema bilo čemu što može da se doživi kao militarizam, a oružane snage su hronično nedovoljno finansirane.

„Čuju se glasovi koji upozoravaju: 'Da li smo stvarno na pravom putu? Da li je naša procena pretnje tačna?'".

Kad je u pitanju Rusija, Nemačka je imala specifičan pristup.

Iako su zemlje kao što su Poljska i Baltičke države upozoravale protiv prevelikog zbližavanja sa Moskvom - i povećavale trošenje na odbranu - Berlin pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel verovao je u poslovanje sa njom.

Nemačka je mislila da joj uvodi demokratizaciju putem osmoze.

Ali Rusija je uzela gotovinu i ipak napala Ukrajinu.

I tako je u februaru 2022. godine zapanjeni kancelar Olaf Šolc objavio nacionalni zaokret u prioritetima, tzv. „Cajtenvende".

On je tada izdvojio ogromnih 100 milijardi evra za pojačanje vojske u zemlji i odvraćanje „ratnih huškača poput Putina".

Ali general Breuer tvrdi da to nije bilo dovoljno.

„Malo smo popunili rupe, ali situacija je stvarno loša", priseća se on.

Poređenja radi, on ukazuje na veliko trošenje Rusije na naoružanje i opremu, jednako što se tiče zaliha kao i za prvu liniju fronta u Ukrajini.

Ističe i ruski hibridni rat: od sajber napada do sabotaža, kao i neidentifikovane dronove iznad nemačkih vojnih položaja.

Na sve to dodajte agresivnu Putinovu retoriku i general Breuer tu vidi „veoma opasnu mešavinu".

„Za razliku od zapadnog sveta, Rusija ne razmišlja u ogradama.

„Suština nije u mirnodopskim i ratnim periodima, za nju je sve to jedan te isti kontinuitet: započnemo sa hibridom, potom eskaliramo, pa se vratimo.

„Zbog toga verujem da se suočavamo sa autentičnom pretnjom", kaže Bauer.

On tvrdi da Nemačka mora da reaguje brzo.

• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
• Putin pozvao 160.000 ljudi na služenje vojnog roka, najviše od 2011. godine
• Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'

'Premalo svega'

Surova procena šefa odbrane o aktuelnom stanju njegovih snaga u skladu je sa skorašnjim izveštajem predstavljenim u parlamentu.

Bundesver, zaključuje se u njemu, „ima premalo svega".

Autorka izveštaja, komesarka za oružane snage Eva Hegl, otkrila je kritičnu nestašicu koja varira od municije preko vojnika, pa sve do trošnih kasarni.

Ona je procenila da bi budžet samo za radove na obnovi iznosio oko 67 milijardi evra.

Ukidanje plafona za dugove, koji vojsci dozvoljava da uzima zajam - u teoriji, bez ograničenja - omogućiće pristup „stalnom prilivu" sredstava za početak rešavanja tog problema, kaže general Breuer.

Ovaj istorijski potez povukao je očekivani Šolcov naslednik Fridrih Merc, u žurbi koja je zatekla mnoge.

On je podneo predlog u parlamentu neposredno pre nego što je raspušten posle februarskih izbora.

Novi parlament, sa antimilitarističkom levicom i krajnjom desnicom koja simpatiše Rusiju, mogao je da bude manje blagonaklon prema njemu.

Ali „zaokret" koji je Nemačka započela 2022. godine dostigao je novi zamajac ove godine.

Nedavna anketa JuGova pokazala je da 79 odsto Nemaca još doživljava Vladimira Putina kao „veoma" ili „prilično" opasnog po evropski mir i bezbednost.

A sada je 74 odsto isto reklo za Donalda Trampa.

Anketa je sprovedena u Minhenu posle govora u kom se njegov potpredsednik Džej Di Vens ostrvio na Evropu i njene vrednosti.

„To je bio jasan signal da se nešto fundamentalno promenilo u Sjedinjenim Američkim Državama", kaže Markus Cajner.

„Ne znamo kuda Amerika ide, ali znamo da uverenje da 100 odsto možemo da se oslonimo na američku zaštitu kad je u pitanje naša bezbednost - više ne postoji."

• „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna", kaže poljski premijer
• NATO mora preći na ratni način razmišljanja, upozorava generalni sekretar alijanse
• Trampov savetnik: Akcenat u Ukrajini mora biti na miru, ne na vraćanju teritorija

Ostavljanje istorije za sobom

U Berlinu, tradicionalno nemačko podozrenje prema svemu što ima veze sa vojskom čini se da ubrzano bledi.

Osamnaestogodišnja Šarlote Kreft kaže da su se njeni vlastiti pacifistički stavovi promenili.

„Stvarno smo dugo vremena verovali da je jedini način da se iskupimo za zverstva koja smo počinili u Drugom svetskom ratu da osiguramo da se to nikad više ne ponovi i mislili smo da moramo da se demilitarizujemo", objašnjava Šarlote.

„Ali sada smo u situaciji u kojoj moramo da se borimo za naše vrednosti i demokratiju i slobodu. Moramo da se prilagodimo."

„Ima mnogo Nemaca koji još gaje čvrste stavove prema velikim ulaganjima u vojsku", slaže se Ludvig Stajn.

„Ali mislim da, uzevši u obzir stvari koje su se desile u poslednjih nekoliko godina, zapravo ne postoji druga opcija."

Sofi, mlada mama, misli da je ulaganje u odbranu sada „neophodno u svetu u kom živimo".

Ali Nemačkoj su potrebne trupe jednako kao i tenkovi, a ona je mnogo manje spremna na to da njen sin bude regrutovan.

• Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
• Sukob u Ukrajini menja sajber ratovanje
• Hakeri povezani sa Rusijom od sajber kriminala zarađuju najviše na svetu

'Jeste li spremni za rat?'

Bundesver ima samo jedan stalni regrutni centar, mali lokal uglavljenu između apoteke i prodavnice cipela pored berlinske stanice Fridrihštrase.

Sa lutkama obučenim u kamuflažne uniforme u izlogu i sloganima kao što su „kul i začinjeno", on želi da privuče muškarce i žene u službu, ali dobija samo šačicu poziva svaki dan.

Nemačka je već propustila cilj da pojača vlastite redove za 20.000 vojnika, na ukupno 203.000, i spusti prosečnu godinu starosti vojnika sa 34.

Ali ambicije generala Breuera su mnogo veće.

On nam je rekao da je Nemačkoj potrebno dodatnih 100.000 trupa da bi na odgovarajući način odbranila sebe i istočni bok NATO - ukupno 460.000, računajući i rezerviste.

I zato on insistira da je povratak služenju vojnog roka „apsolutno" neophodno.

„Nećete dobiti tih 100.000 bez jednog ili drugog modela regrutacije", kaže general.

„Ne moramo da odlučimo sada koji će ih model dovesti. Za mene je jedino važno da dobijemo te vojnike."

Ta rasprava je tek započela.

General Breuer se očigledno pozicionirao na samom pročelju inicijative da se „zaokret" Nemačke desi dublje i brže.

Uz njegov srdačan, privlačan nastup, on voli da posećuje regionalne gradske kuće i tamošnjoj publici postavi pitanje: „Jeste li spremni za rat?".

Jednom prilikom ga je jedna žena optužila da ju je uplašio.

„Rekao sam joj: 'Ne plašim vas ja, već onaj drugi tip!'", priseća se da joj je odgovorio.

Mislio je na Vladimir Putina.

Dvojni „alarm za buđenje" - ruska pretnja i izolacionistička, neangažovana Amerika - sada zvoni glasno za Nemačku, tvrdi general, i više ne može da se ignoriše.

„Postalo je sada jasno svakome od nas da moramo da se menjamo."

• Zašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicu
• Nekad moćna nemačka auto-industrija je u padu - šta je potrebno da se izvuče

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk