Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

27. 03. 2025. 07:58   >>  15:47

Glumac Dragan Mićanović: 'Lekovito je pričati o problemima, da bi se iscelile rane'

Sloboda koja se prožima kroz većinu likova koje je tumačio, prva mu je asocijacija na pozorište gde je započeo glumačku karijeru, a kom je i dalje privržen.

Premijer kog su ubili, čovek koji je stradao da bi zaštitio druge, plemić tragične sudbine, romantični filozof.

U višedecenijskoj karijeri, Dragan Mićanović, trostruki dobitnik Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje, oblačio je različite kostime, oživljavao ličnosti iz daleke prošlosti, ali i one koje su ostavile dubok trag u nikad mirnoj balkanskoj istoriji.

Mnogi su tragično završavali progovarajući ili boreći se protiv trulog sistema.

Sloboda koja se prožima kroz većinu tumačenih likova, simbolično ili ne, prva mu je asocijacija na pozorište.

„Da bi glumac bio uverljiv i da bi branio neki lik mora da se oslobodi svih predrasuda i otvori um - mora da bude slobodan.

„Ta sloboda koju imamo na sceni i osvajamo je svako veče igrajući, dobrano se plaća, ali itekako vredi", kaže glumac za BBC na srpskom.

Dobitnik je mnogih glumačkih priznanja, a pojavljivao se u britanskim televizijskim i filmskim produkcijama.

Igrao je sa legendarnim Entonijem Hopkinsom i Krisom Rokom u akcionoj komediji Bad Company, u filmu Gaja Ričija RocknRolla i u Koriolanu Ralfa Fajns.

„Imao sam sreće da odigram sve što sam želeo.

„Ostala je možda još jedna - kralj Lir, ako u meni ima snage", kaže sa osmehom.

• Ko je ko u seriji „Sablja“
• Serija „Sablja" o ubistvu Đinđića i policijskoj akciji nagrađena u Kanu
• Nebeske teme u ruskom štimu i druge genijalne melodije: Omiljene pesme prijatelja Vlade Divljana

Slučajnost

U svet glume uplovio je slučajno.

Rođen je 1970. uz reku Drinu, u Loznici.

U tom mestu na zapadu Srbije postojalo je samo amatersko pozorište, te je prvu profesionalnu predstavu odgledao u Beogradu godinama kasnije.

Skoro u magnovenju čuva sliku kada je prvi put stao na scenu.

Svirao je violinu i to je sve čega se seća.

„Ne znam ni šta sam radio, pred očima mi je samo crno-bela slika".

Na recitatorskom takmičenju u Velikoj Plani, kao učenik trećeg razreda srednje škole, saznao je za Fakultet dramskih umetnosti (FDU).

To mu je probudilo želju da upiše studije glume.

Krajem 1980-ih, u trenutku kada se javljaju prve pukotine na zidinama tadašnje države Jugoslavije, dobija studentski indeks.

Crvena knjižica otvarala mu je vrata svih beogradskih teatara.

„Nisam izlazio iz pozorišta", i danas mu se razvuče osmeh kada se priseti.

Sebe, zato, često opisuje kao „pozorišnog moljca".

Vrlo brzo usledio je krah velike Jugoslavije, kulminirajući krvavim ratovima.

Demonstracije, sankcije, krađa na lokalnim izborima, novi protesti i NATO bombardovanje 1999. obeležile su Mićanovićeve dvadesete.

Ansambl predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta Bure baruta među prvima je gostovao u Zagrebu posle ukidanja međunarodnih sankcija tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ).

Njihov autobus je jedan od prvih koji je prošao nekadašnjim autoputem Bratstva i jedinstva kroz Hrvatsku ka Sloveniji, ispričaće Mićanović 25 godina kasnije.

„Nisam smeo da putujem kroz Hrvatsku kao vojnik, pa sam morao da idem preko Mađarske da bih došao do Ljubljane, onako sam", prisetio se tada glumac.

Već tada je postao velika zvezda zahvaljujući filmu „Lajanje na zvezde", u kojem igra šarmantnog i romantičnog Filozofa, čije replike i danas mnogi znaju napamet.

Situacija u zemlji staviće pred njega hamletovsku dilemu - biti ili ne biti.

„Ako i ovo prođe, i ako se posle ovih bombi ništa ne promeni, mi odlazimo", razmišljao je.

Sa suprugom i šestomesečnom ćerkom Mićanović je iste te 1999. godine otišao u London.

„Nije moglo da se diše i nije bilo slobode", priseća se sa gorčinom u glasu.

Četvrt veka kasnije i dalje se pita odakle mu toliko hrabrosti, jer su imali novca dovoljno za mesec i po dana.

London zove

Bio je spreman da pere prozore u Engleskoj da bi preživeli, pričao je u intervjuu kasnije.

Za samo nekoliko meseci dobio je priliku da zaigra u svetski poznatom londonskom Gloub teatru - i to ni manje ni više nego u Hamletu, njegovog omiljenog dramskog pisca Vilijama Šekspira, čija dela će mu nesumjivo obeležiti karijeru.

Njegov lik, norveški princ Fortinbras zatvara veliku tragediju, osvajajući „trulu državu Dansku".

Mićanović će kasnije uspeti da tumači Hamleta u Beogradu.

Igrati na engleskom iziskivalo je vreme i neprestane vežbe.

„Kada glumite na nematernjem jeziku onda celim telom pokušavate da prikrijete mane kojih ste svesni, a ja sam trudio da se to ne vidi u mojim ulogama.

„Nekako sam savladao Šekspira i presrećan sam što sam imao prilike da ga igram u originalu, kako u pozorištu, tako i u filmu", priča zadovoljno.

Poredeći rad u britanskom pozorištu sa domaćim, Mićanović kaže da ima više sličnosti nego suprotnosti.

Pristup radu je isti, samo je organizacija drugačija.

U britanskom Gloub teatru kostimi su morali da budu autentični periodu komada koji se igra.

„Ali je sloboda na sceni svakako prisutna i glumački problemi na svim jezicima zvuče isto", odgovara.

O bolnim temama treba govoriti

Dok je on kao 30-godišnjak uspeo ono što je mnogima kruna karijere, u Srbiji se dešavala turbulentna jesen 2000.

Petog oktobra smenjen je režim Slobodana Miloševića.

Baš tih dana, Mićanović je igrao u Vićenci u najstarijem pozorištu u Evropi, ispričao je nedavno u podkastu Agelast.

Dve i po godine kasnije odlučuje da se, ipak, vrati za Beograd.

Odmah potom je ubijen Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer Srbije.

„Ni kofere još nismo raspakovali", priseća se.

Tada je u Srbiji, kaže, zavladalo beznađe i haos, a započela policijska akcija „Sablja".

Razgovarali smo u nedelji kada su se obeležavale 22 godine od ubistva čija politička pozadina još nije razjašnjena.

Uloga Đinđića u seriji „Sablja" bila mu je, kaže, jedna od karijerno najizazovnijih.

„O njemu se polemisalo i dok je bio živ i danas, a slične su bile i reakcije posle emitovanja serije", priča Mićanović.

Smatra da o događajima poput ovih treba razgovarati, ali mu je utisak da smo kao društvo skloniji da bolne teme stavljamo pod tepih.

„On je sada prepun prašini koja izleće na sve strane, da ne može da se izdrži.

„Za jedno društvo je lekovito da priča o problemima, da bi se zalečile rane, ali mi ne govorimo dovoljno", dodaje.

• Zoran Đinđić: „Prednjačio je u svemu, osim u fudbalu"
• Mali vodič za „Porodicu" - ko je ko
• Milan Marić za BBC o seriji Porodica: „To su bili pregovori sa mirisom baruta u nosu"

Autori serije Goran Stanković i Vladimir Tagić su tokom snimanja „pazili na svaku reč i gest".

„U pitanju je bolna priča iz srpske istorije, istovremeno i intrigantna i komplikovana", ispričao je ranije za BBC.

Insistirali su da ožive Đinđićev lik i zadrže brzinu njegovih misli, govora i njemu svojstven entuzijazam.

Nisu želeli da bude imitacija ili ilustracija, jer bi se onda upalo u banalnost.

„Ideja je bila da se njegovom liku pristupa kao dramskom junaku", objašnjava Mićanović.

Politički triler o ubistvu premijera i događajima pre i posle 12. marta 2003. nagrađen je na Kanskom festivalu za najbolji glumački ansambl.

Serija je već tokom emitovanja na Radio-televiziji Srbije (RTS) izazivala brojne komentare.

„Ljudi treba da se upoznaju sa tim dobom, da znaju da je pre 22 godine u Beogradu, u po dana ispred Vlade Srbije, u jednoj evropskoj zemlji ubijen njen premijer.

„Treba da pričamo o bolnim temama koje smo doživeli", kaže ovaj 54-godišnji glumac.

Uloga ga je odvela na Kanski festival što je za njega bio veliki doživljaj.

„Još kao student maštate da igrate u velikim predstavama, a meni se ostvarilo da budem i u filmovima koji su stizali do velikih festivala", izgovara ushićeno.

Bardovi glumišta i njihovi tragovi

Dok razgovaramo okruženi fotografijama bardova glumišta, primećujem da i on s vremena na vreme pogledom odluta ka crno-belim slikama.

Imao je sreće, kako kaže, da igra i uči od velikana kao što su Ljuba Tadić, Olivera Marković, Ružica Sokić, Miša Janketić, Petar Kralj, Predrag Ejdus, Bata Stojković.

„Svi su ostavili neki trag na mene."

Poslednjih godina igrao je efendi Mitu u Nečistoj krvi, istoimenom filmu i seriji, trilerima poput serija Močvara, Kosti, Svetog Savu tumačio u Nemanjićima, kneza Mihaila Obrenovića u Što se bore misli moje.

Publika je imala prilike da ga vidi i u seriji Vreme smrti kao Vukašina Katića.

'Ostavi ga na miru'

Mićanović se nedavno vratio iz Holivuda sa dodele Oskara gde se vozio čuvenim Sanset bulevarom.

Čovjek koji nije mogao šutjeti u kojem ima jednu og glavnih uloga bio je nominovan u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma.

„Bilo mi je lepo zbog ljudi koje dugo nisam video, ali su mi bili dosadni govori", kaže uz osmeh.

Vratili su se bez nagrade, zbog čega je pomalo razočaran, ali je film pre toga dobio „evropskog oskara", nagradu Evropske filmske akademije.

Zasnovan na istinitoj priči, film hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića osvojio je Zlatnu palmu za kratkometražno ostvarenje na festivalu u Kanu.

Radnja filma smeštena je u 27. februar 1993. u mesto Štrpci, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, gde su putnički voz iz Beograda za Bar zaustavile srpske paravojne snage u akciji etničkog čišćenja.

Dok su odvozili 20 civila nesrpske nacionalnosti, mahom muslimane, koje su kasnije mučili i ubili, samo im se jedan čovek suprotstavio - Tomo Buzov, penzionisani oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Tog čoveka koji nije mogao da ćuti igra upravo Mićanović.

Njegov lik želi da spreči odvođenje mladića bez dokumenata i u kupeu ispunjenog strahom hrabro izgovara: „Ostavi ga na miru".

To će ga koštati života.

„Misija filma je, između ostalog, da poput ogledala vrati bolne teme pred publiku i pokaže šta se dogodilo, kako se ne bi ponavljalo", kaže on.

Na pitanje ko danas ćuti, a ko su govornici, glumac nema dilemu.

„U našem društvu se trenutno dešavaju važne stvari, reč imaju studenti, a mi stariji bi trebalo da ih slušamo i pratimo", odgovara odlučno.

• 'Film se treba baviti sadašnjošću, čak i kad se bavi prošlošću': Nebojša Slijepčević
• Tri decenije otmice u Štrpcima: „Njihov jedini greh je bilo ime, čak ni prezime"

Drama kao pisana za Srbiju burne 2025.

U tihom pozorišnom bifeu, daleko od reflektora i sklonjen od gradskog meteža, Mićanović ležerno razgovara.

Nekoliko sati kasnije, na spratu iznad, pojavljuje se kao potpuno drugi čovek.

Na velikoj sceni njegovog matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta je Vrat od stakla reditelja Jagoša Markovića.

Komad se igra već sedam godina, ali vanvremenski oslikava odnos pojedinca i države, čoveka i sistema i borbu sa istorijom - kao da je pisan za Srbiju burne 2025.

Seka Sabljić je baka pravnica, učesnica studentskih demonstracija u Jugoslaviji 1968, Vesna Trivalić i Anita Mančić, njene ćerke koje su protestovale 1990-ih, a unuka je predstavnica današnjih generacija. I svi kroz prozor prate proteste.

Mićanović tumači lik sredovečnog Ljube, nekada ratnog pozivara, sada komunalnog policajca koji od svega beži u san.

„Nema šta ko da te pita: da li možeš, da li ti se sviđa, šta o tome misliš, šta li znaš? Pa šta i da misliš? Šta i ako znaš?

„Da je moralo, uručio bih poziv i komšiji i drugu i kad je moralo, uručio sam ga i rođenom bratu.

„Jesam, pa šta?", izgovara Mićanović u monologu zajapurenog lica i raščupane kose, dok u sali vlada tajac.

Aplauz

Uz stojeće ovacije, glumci su na kraju podigli i indekse - kao vid podrške studentima.

Studenti u Srbiji mesecima blokiraju fakultete i protestuju zahtevajući da se utvrdi krivična odgovornost za novosadsku tragediju kada je živote izgubilo 16 ljudi, a jedna teško povređena.

Glumci su odmah podržali studentske zahteve i sredinom februara mnoga pozorišta su sedam dana bila pod ključem.

Solidarnost među kolegama ga nije iznenadila jer, kako ponosno kaže, zna kojoj branši decenijama pripada.

„Probudili su nas, polili hladnom vodom i rastreznili, opčinili pameću, pozitivnom energijom i maštom", govori sa velikom nadom u glasu.

• Glumac Boris Isaković: Ključ pomirenja na Balkanu je kod ratnih veterana
• Branka Katić za BBC: Kakvi smo ljudi ako nas tolika muka i nedaća ostavlja ravnodušnima
• Nebojša Glogovac: Smrt „glumačke lokomotive"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk