Milica Radenković Jeremić - BBC novinarka  [ BBC ]

20. 03. 2025. 15:48   >>  21. 03. 2025. 05:54

Opozicija predlaže 'Vladu narodnog poverenja', vlast odgovara: 'Vi nemate ničije poverenje'

Dok opozicija tvrdi da je režim izgubio „legitimitet", vlast ih optužuje da izbegavaju jedini demokratski način promene - izbore.

„Vlada narodnog poverenja".

To je predlog većine parlamentarnih opozicionih stranaka kao rešenje za izlazak iz „duboke društveno-političke krize", tokom koje je, tvrde, vlast izgubila „legitimitet".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta do sada je odbacio mogućnost formiranja prelazne, ili kako je govorio, „prevarantske" vlade.

Dan pre obraćanja opozicije, rekao je, međutim, da je scenario o prelaznoj vladi moguć samo ako ljudi iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) „ne budu želeli da ga slušaju".

Neposredno pošto je većina parlamentarnih opozicionih stranaka iznela predlog o „Vladi narodnog poverenja", reagovala je Ana Brnabić, visoka zvaničnica SNS i predsednica skupštine.

„Opozicija želi da iskoristi studentske proteste, nemaju ni poverenje studenata, koji se od njih ograđuju, a kamoli naroda".

Prema ideji opozicionih stranaka, mandatara prelazne vlade i njene ministre trebalo bi zajedno da predlože „opozicija i druge grupe, među kojima su i univerziteti".

Članovi te vlade bi trebalo da budu stručnjaci, predlaže opozicija.

Od 20. marta počinje rok od mesec dana za formiranje prelazne vlade, sa devetomesečnim mandatom, tokom koga bi se stvorili uslovi za ispunjenje studentskih zahteva i održavanje fer izbora, rekao je Miroslav Aleksić, predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije.

Predlog o vladi narodnog poverenje podržale su sve opozicione parlamentarne stranke, osim Demokratske stranke i Ekološkog ustanka.

Uz ovaj predlog nisu stali ni poslanici okupljeni oko Branimira Nestorovića i njegovi bivši saveznici, čiju grupu sada predvodi Branko Pavlović.

Zajednički predlog, koji je predstavljen, ukazuje na „funkcionalnu saradnju opozicije", rekao je Aleksić.

On je pozvao i druge političko-društvene grupe da se pridruže, među kojima pokret Kreni-promeni, najjača opoziciona grupa u Skupštini Beograda, i Proglas, inicijativa koja okuplja stručnjake iz različitih oblasti.

„Ne postoji autoritet koji može da upravlja zemljom.

„Vlast je izgubila legitimitet. Najveći broj građana nema poverenja u rad državnih organa", rekao je Aleksić.

Predstavnici vlasti optužuju opoziciju da na nasilan način želi da dođe na čelo države, umesto demokratskim putem na izborima.

Vučić je više puta ponovio da je u Srbiji u toku pokušaj „obojene revolucije", koji neće dozvoliti.

• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta dalje posle najvećeg studentskog protesta u Beogradu

Na prethodnim parlamentarnim izborima 2023. godine, SNS je ubedljivo pobedio (46,75 odsto glasova izašlih), a sve ostale stranke opozicije, koje su ušle u parlament, zajedno su dobile oko 34 odsto glasova.

Ove rezultate osporavali su predstavnici opozicije, nevladinih organizacija, a Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ukazala je na više nepravilnosti, među kojima su i pritisci na birače.

SNS sa koalicionim partnerima - socijalistima i drugim manjinskim strankama - ima ubedljivu većinu u skupštini i neometano usvaja zakone.

Na prethodne izbore, opozicija je izašla u širokoj koaliciji „Srbija protiv nasilja", ali su se po ulasku u skupštinu rascepili na više poslaničkih klubova.

U parlametarnoj opoziciji je još jedna koalicija - NADA, predvođena Novom Demokratskom strankom i Pokretom obnove Kraljevine Srbije (POKS).

U sadašnjem sazivu Skupštine Srbije, u opozicionim klupama sede i predstavnici dva poslanička kluba nastala iz iste stranke - „Mi glas naroda" koju je na biračkom spisku predvodio doktor Branimir Nestorović.

Ni Nestorovićeva stranka ni frakcija nastala iz „Mi glas naroda" ne stoje iza predloga drugih opozicionih stranaka o prelaznoj vladi, odnosno vladi narodnog poverenja.

Sadašnja Vlada Srbije trenutno radi u tehničkom mandatu pošto je premijer Miloš Vučević podneo ostavku krajem januara ove godine.

Ostavku je podneo pošto su studente u Novom Sadu fizički napali ljudi koji su izašli iz prostorija Srpske napredne stranke, čiji je Vučević predsednik.

Vladajuća većina u Srbiji je tek 19. marta konstatovala njegovu ostavku i od tada teče rok od 30 dana da se napravi nova vlada.

Ako to ne bude učinjeno, bili bi raspisani vanredni izbori, predviđaju srpski propisi.

Pad nadstrešnice na stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, do sada je najveći ispit za Vučića i SNS, koji su na vlasti 13 godina.

Od te tragedije, u Srbiji traju protesti koji su se omasovili, pogotovo kada su i studenti počeli da blokiraju fakultete širom zemlje.

Pogledajte snimak incidenata u Skupštini Srbije: Dimne bombe, protivpožarni aparati i biber sprej

Šta sve predlaže opozicija?

Prelazna vlada bi tokom devetomesečnog trajanja trebalo da omogući da zahtevi studenata, koji traže odgovornost za smrt 15 ljudi u Novom Sadu, budu ispunjeni, objasnila je Biljana Đorđević, poslanica opozicionog Zeleno-levog fronta.

Neophodno je da prestane pritisak izvršne vlasti na pravosuđe, kaže.

Revizija biračkih spiskova i promene izbornih zakona još jedan su od zadataka koji bi bio postavljen pred „Vladu narodnog poverenja" kako bi se omogućili fer izbori, dodala je.

Opozicija kaže da je potrebno „stvaranje slobodnih i nezavisnih medija".

Traže smenu dosadašnjeg rukovodstva Radio-televizije Srbije, čiji rad godinama oštro kritikuju, nezadovoljni što, smatraju, nemaju dovoljno prostora da iznesu stavove na Javnom servisu koji plaćaju svi građani.

Studenti su u više navrata do sada organizovali proteste ispred RTS-a u centru Beograda, tražeći istinito izveštavanje o njihovim aktivnostima.

Zašto baš devet meseci trajanja prelazne vlade?

Za članove prelazne vlade „važno je pronaći najbolje kandidate koji nisu povezani sa kriminalnim organizacijama, niti sa korupcionaškim slučajevima", dodala je poslanica Zeleno-levog fronta.

Posle devet meseci, kada istekne mandat prelazne vlade, utvrđuje se ispunjenost zahteva i organizuju slobodni izbori, predlaže opozicija.

„Dat je rok od devet meseci jer je procenjeno da je to vreme u kome vlada može da ispuni postavljene zahteve, među kojima je najzahtevniji revizija biračkog spiska", rekla je Biljana Đorđević za BBC na srpskom posle konferencije za medije.

„Nije određen duži vremenski period da ne bi izgledala kao vlada u punom mandatu", dodala je.

Pogledajte video: Studenti je ne traže, opozicija je vidi kao rešenje - šta je prelazna vlada

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1899422047706763388

Šta kaže vlast o prelaznoj vladi?

„U našoj zemlji se odluke donose na izborima, a ne na ulici", rekao je 19. marta predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Šta god hoće na ulici, neće proći. Ili će biti formirana vlada po volji većine, ili idemo na izbore.

„A, možda bude i prelazna vlada, ali samo ako me ljudi iz Srpske napredne stranke ne budu slušali", rekao je predsednik tokom boravka u Briselu, gde se sastao sa Martom Kos, komesarkom za proširenje.

Ubrzo posle konferencije opozicije, iz republičke skupštine se obratila i predsednica ovog tela Ana Brnabić.

„Jedina opcija koja za opoziciju ne postoji je da pitaju narod šta misli", odnosno izlazak na izbore, rekla je.

• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
• Hrvoje Klasić: Studentski protesti u Srbiji veći od onih 1968.
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk