Džon Simpson - BBC spoljnopolitički urednik  [ BBC ]

26. 02. 2025. 10:01   >>  14:19

Analiza BBC urednika: 2025. kao 1968. i 1989, posle nje možda više ništa neće biti isto - zbog Trampa

Kao 1968. i 1989, ovo bi mogla da bude godina posle koje svet više neće biti isti.

S vremena na vreme naiđe godina u kojoj svet prolazi kroz neke fundamentalne i potresne promene.

Takva je bila 1968, sa sovjetskom invazijom na Čehoslovačku, pariskim neredima i protestima u Americi zbog rata u Vijetnamu.

Zatim, 1989. godina masakra na Tjenanmenu, pada Berlinskog zida i urušavanja sovjetske imperije.

Svaki do tih događaja uživo sam posmatrao i deluje mi da bi 2025. - iako je prošlo samo nekoliko nedelja - mogla biti jedna od tih godina.

Vreme kad osnovne pretpostavke o tome kako svet funkcioniše završe u mašini za mlevenje.

Glavni razlog za to je, naravno, Donald Tramp.

• Kako su Putin i Tramp uzdrmali svet za samo nedelju dana
• Šta je USAID i zašto je Tramp navodno čvrsto rešen da ga ugasi
• Amerika: Raste li nezadovoljstvo zbog Maskovog rezanja troškova?

Od kraja Drugog svetskog rata, svaki od 13 američkih predsednika makar je deklarativno uvažavao set ključnih geopolitičkih načela - da američka bezbednost zavisi od njene zaštite Evrope od Rusije i nekomunističkih azijskih zemalja od Kine.

Tramp je taj pristup izvrnuo naglavačke.

Tvrdi da sada na prvo mesto stavlja američke interese, što se uglavnom svodi na jedno - koliko to košta Ameriku.

Samo po sebi, to je prilično teško za njegove prijatelje i saveznike u inostranstvu, naročito u Evropi.

Ali je mnogo teži Trampov karakter.

Nijedan američki predsednik u savremenoj istoriji, čak ni Ričard Nikson, nije kao Tramp dozvoljavao da njegove lične osobine toliko utiču na politiku.

„On je prosto kao Luj Četrnaesti", rekao mi je jedan penzionisani američki diplomata, govoreći o francuskom samoveličajućem Kralju sunca.

Kritičari poput ovog veruju da je Tramp istovremeno neverovatno sujetan i osetljiv.

Jedna od posledica toga jeste da ljudi koji ga okružuju, poput Ilona Maska i Džej Di Vensa, možda misle da njihov položaj u potpunosti zavisi od toga koliko ga hvale i podržavaju njegove stavove.

• Kojim mineralima je bogata Ukrajina i zašto ih Tramp želi
• 'Zatrpavanje zone': Kakva je Trampova strategija i šta njom želi da postigne
• Tramp nazvao Zelenskog 'diktatorom', kaže da su aduti u rukama Rusije

Šta to znači u praksi?

Kad Tramp, bez ikakvih dokaza, kaže da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski korumpiran i ima nisku stopu javne podrške, Mask ide korak dalje - odmah kaže da Zelenski prezire ukrajinski narod i da opstane na mrtvim telima ukrajinskih vojnika.

Niko iz Trampovog današnjeg okruženje se, čini se, neće diskretno nakašljati i reći: „Gospodine predsedniče, možda bi trebalo malo da razmislite i povučete tu izjavu."

Sudeći na osnovu Trampovog prethodnog mandata, možemo biti sigurni da svi već dobro znaju koliko on prezire kad neko nije saglasan sa njim.

Kao i da brojni birači svim srcem podržavaju Trampov pristup.

Tramp se obavezao da će do Uskrsa zaustaviti rat u Ukrajini i apsolutno je u pravu kad kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin željan da to uradi.

Ruske trupe, pre svega zahvaljujući njihovoj brojnosti, ostvaruju spori napredak u istočnom delu Ukrajine.

Ali cena za to u ruskim životima je ogromna.

Kad bi se to nastavilo, Rusija bi možda morala da pokrene masovnu regrutaciju, što bi bilo vrlo nepopularno i čak bi moglo da destabilizuje Putinov režim.

I zbog toga, sve što Tramp govori o ostvarivanju mira je muzika za Putinove uši.

Džon Bolton, Trampov nimalo ulizički savetnik za nacionalnu bezbednost iz prve administracije, izjavio je nedavno da su u Kremlju, kad su čuli Trampov mirovni plan, sigurno otvarali šampanjac.

Putin je izuzetno podržavao ideju da je Tramp zapravo dobio izbore 2020. godine.

To možda nije istina - izgubio ih je od Džozefa Bajdena - ali Putin zna da Tramp gaji veliku naklonost prema svakome ko podržava njegov pogled na stvari.

Zašto su se, za razliku od toga, Tramp i ljudi oko njega tako žestoko okomili na Zelenskog?

Delimično zato što ne radi poslušno sve što mu se kaže, kao što je povratak za pregovarački sto i postizanje dogovora o američkom pristupu ukrajinskim ključnim mineralima.

Istovremeno, Tramp je svestan da je Zelenski najslabija karika u trojci SAD-Rusija-Ukrajina, i da na njega može da se izvrši pritisak onako kako na Putina ne može.

Što se više pritiska bude izvršilo na Zelenskog, brže će doći do mirovnog sporazuma.

Tramp nikad, makar u javnosti, ne deluje kao neko ko pokazuje previše interesovanja za detalje bilo kog sporazuma.

Zanima ga samo sam sporazum, čak i ako Ukrajina i njeni saveznici smatraju da je on izričito nefer i da dozvoljava Rusiji da se u budućnosti počne rat ispočetka.

Britanske i nemačke diplomate koje poznajem besne su zbog načina na koji je Tramp pristupio privlačenju Rusije za pregovarački sto.

„Imao je dva krupna aduta u rukama", rekao mi je jedan.

„Prvi je bio izolacija Rusije. Putin bi pristao na gomilu ustupaka samo da bi učestvovao u pregovorima sa Amerikom - jedino što Tramp nije insistirao ni na jednom ustupku. Samo mu je dozvolio da sedne za sto i počne da govori."

Drugi adut, dodao je diplomata, bio je insistiranje da se Ukrajini dozvoli ulazak u NATO.

„Tramp je mogao samo neprestano da trubi o tome i izvuče svakakve pristanke od Putina, pre nego što na kraju kaže, u redu, dobro, Ukrajina u tom slučaju neće ući u NATO."

U evropskim prestonicama smatra se da je odbacio oba aduta pre nego što su pregovori i počeli, bez ikakvih prethodnih uslovljavanja.

Neke evropske diplomate sa iskustvom u američkoj politici, međutim, već uveravaju da grandiozni monarhijski period u predsedničkom mandatu Donalda Trampa, gde mu se njegovi savetnici bezrezervno pokoravaju (bukvalno je sebe nazvao „kraljem" ove nedelje), neće potrajati.

Tramp trenutno drži kontrolu nad popustljivim Kongresom i konzervativnim Vrhovnim sudom, ali za samo 20 meseci, u novembru 2026. godine, u SAD će biti održani izbori sredine mandata.

Postoje naznake da inflacija u Americi počinje da raste i dovoljno ljudi bi moglo biti negativno pogođeno da republikanci budu kažnjeni.

Ako izgubi kontrolu nad jednim ili oba doma, moć koju trenutno ima za munjevito usvajanje svakog plana i politike, koliko god kontroverzni bili, samo će se smanjiti.

Međutim, strašno mnogo toga može da se desi u narednih godinu dana i osam meseci.

Trampov ekspanzionizam mogao bi da osokoli Kinu.

Mogao bi da izbije veliki međunarodni trgovinski rat, izazvan Trampovim carinama.

Deluje verovatno da će Evropska unija postati politički i ekonomski slabija nego ikad.

Postizanje mira u Ukrajini pod ruskim uslovima biće nešto sasvim novo za SAD.

U značajnoj većini pregovora od 1945. godine, Rusija je imala problema da bilo šta bude po njenom - pre svega zbog ekonomske i vojne snage Amerike.

Sada izgleda kao da bi Putin, nakon što je pre tri godine doneo skupocenu odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, mogao iz svega da se izvuče nekažnjeno.

I još da iz svega izvuče korist.

Ako se to bude dogodilo, onda će 2025. zaista ostati upamćena kao istorijska - trenutak od kog ništa nije bilo sasvim isto.

• Može li Evropa da se odbrani bez Amerike
• „Zatvorenikova dilema" i drugi mogući ishodi Trampovih carina
• Trampov plan za Gazu se neće ostvariti, ali će izazvati posledice: Analiza BBC urednika

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk