Frenk Gardner, Emili Etkinson - BBC njuz  [ BBC ]

15. 02. 2025. 14:12   >>  21:47

Američki potpredsednik šokirao evropske saveznike, Zelenski: 'Napravimo vojsku Evrope'

Američki potpredsednik Džej Di Vens oštro je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kritikovao tradicionalne saveznike SAD-a i evropsku migracionu politiku. Zelenski poziva na stvaranje evropske vojske.

Okončanje rata u Ukrajini i finansiranje odbrane Evropske unije najavljene su kao glavne teme ovogodišnje Minhenske bezbednosne konferencije (Munich Security Conference).

Međutim, američki potpredsednik Džej Di Vens u izlaganju nije spomenuo ni jedno, ni drugo.

Vens je šokirao prisutne napadajući tradicionalne saveznike Vašingtona, među kojima je i Velika Britanija.

Kritikovao je i Evropsku uniju (EU), rekavši da najveća pretnja po evropsku bezbednost nisu Rusija i Kina, već da dolazi „iznutra".

Šok i tišinu nije uspela da popravi ni pokušaj šale da „ako američka demokratija može da podnese 10 godina Grete Turnberg, može i Evropa nekoliko meseci s Ilonom Maskom".

• Koje evropske lidere kritikuje Mask i šta mu odgovaraju
• Džej Di Vens je nekada kritikovao Trampa, a sada je njegov potpredsednik
• Pregovori o primirju u Ukrajini počinju „odmah", kaže Tramp posle razgovora sa Putinom

Dvadeset minuta za govornicom iskoristio je da optuži evropske zvaničnike za gušenje slobode govora i masovnu migraciju, optuživši ih da krše „najosnovnije vrednosti".

Mnogi evropski lideri zabrinuti su da je Donald Tramp požurio da postigne mirovni sporazum u Ukrajini, i da će put izaći kao pobednik, s namerom da osvoji još neke delove Evrope.

Uoči Minhenske konferencije, evropski zvaničnici bili su iznenađeni vestima da je Tramp obavio 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom, čime je naglo prekinuto trogodišnje zamrzavanje pregovora Rusije i Zapada, koje je na snazi od početka invazije 2022. godine.

Međutim, Džej Di Vens se nije ni dotakao ove teme.

Zelenski: 'Vreme je za vojsku Evrope'

Dan kasnije, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao je na stvaranje „evropske vojske" koja bi se „zaštitila od Rusije", sugerišući da SAD možda više neće priticati u pomoć Evropi.

„Zaista verujem da je došlo vreme - oružane snage Evrope moraju biti stvorene", rekao je on.

Američki potpredsednik je jasno stavio do znanja da se završavaju decenije starih odnosa Evrope i Amerike.

„Od sada će stvari biti drugačije i Evropa treba da se prilagodi tome", kaže Zelenski.

Ranije ove nedelje, američki sekretar za odbranu Pit Hegset rekao je da ruska invazija na Ukrajinu označava „fabričko resetovanje" za NATO.

„Budimo iskreni. Sada ne možemo isključiti mogućnost da Amerika može reći ne Evropi po pitanju koje joj preti.

„Mnogi, mnogi lideri su govorili o Evropi kojoj je potrebna sopstvena vojska", rekao je Zelenski 15. februara.

Jedan od evropskih lidera koji se zalaže za stvaranje evropske vojske je predsednik Francuske Emanuel Makron, o čemu je više puta govorio.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u Minhenu rekla da će Evropa od sada više novca izdvajati za odbranu.

Od početka rata 24. februara 2022. godine, Amerika je, pod administracijom bivešg predsednika Džozefa Bajdena, bila ubedljivo najveći finansijer Ukrajine, davši joj desetine milijardi dolara, uz naoružanje i drugu vojnu opremu.

Pred istek mandata, Bajden je dozvolio Ukrajini i da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji, što je razbesnelo Moskvu.

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• Rusija nije poražena u Siriji, pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdi Putin
• Hiljadu dana rata: Američke rakete dugog dometa i nova ruska nuklearna doktrina

Kakva su reagovanja na govor Džej Di Vensa?

Posle muka u sali, usledile su reakcije u medijima i na društvenim mrežama.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski naglasio je da Vašington i Kijev moraju dodatno da razgovaraju o kraju rata.

„Zaista, zaista želimo mir, ali potrebne su nam bezbednosne garancije", rekao je.

Američki predsednik Donald Tramp prethodno je istakao da Putin želi mir, ali pod sopstvenim uslovima.

Prethodno, Putin je kao uslove postavio kapitulaciju Ukrajine, kao i da osvojene teritorije ostanu pod ruskom kontrolom.

Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, rekla je da Vens „pokušava da se posvađa sa Evropom, gde su neki od najbližih saveznika SAD".

Vensove izjave su „uvredljive" i „empirijski netačne", ocenio je Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji.

• Zašto je Tramp predložio sastanak sa Putinom u Saudijskoj Arabiji
• Šta je USAID i zašto je Tramp navodno čvrsto rešen da ga ugasi
• Šta veš-mašine mogu da otkriju o Trampovim carinama

Devet dana posle izbora u Nemačkoj, dotakao se i burne debate oko mejnstrim političkih partija, koje odbijaju da sarađuju sa ekstremnom desničarkom strankom Alternativa za Nemačku (AfD).

Kada je pao Hitler, među glavnim političkim partijama u ovoj zemlji postojao je konsenzus da neće sarađivati sa ekstremnim desničarima.

„Demokratija počiva na svetom principu da je glas naroda bitan - nema ignorisanja, ili se držite principa ili ne", rekao je Vens.

Alis Vajdel, kandidatkinja AfD za mesto kancelara, pohvalila je govor i podelila je delove na Iksu.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da je Vens doveo u pitanje „demokratiju u čitavoj Evropi".

„On govori o uništenju demokratije", kazao je Pistorijus.

„Ako sam ga dobro razumeo, on poredi situaiciju u delovima Evrope sa onima u autoritarnim režimima... To je neprihvatljivo", ocenio je.

• Mask na predizbornom skupu AfD, protesti u Nemačkoj
• O čemu je Mask razgovarao sa liderkom nemačke ekstremno desničarske stranke
• Angela Merkel brani veze sa Putinom i blokadu ulaska Ukrajine u NATO

Vens je takođe pomenuo predsedničke izbore u Rumuniji, koji su poništeni u decembru nakon što su dokumenti sa kojih je skinuta tajnosti pokazali da je rusko mešanje moglo da utiče na rezultate.

„Ako je vašu demokratiju moguće podriti sa nekoliko stotina hiljada dolara kroz digitalno oglašavanje, onda to možda i nije neka demokratija", rekao je Vens.

Rumunski premijer Marsel Čolaku podsetio je da njegova zemlja stoji „na braniku zajedničkih vrednosti Evrope i Amerike".

„Vlasti [Rumunije] su posvećene organizovanju slobodnih i fer izbora, i nastoje da garantuju slobodu glasanja", napisao je na platformi Iks.

• Izbori u Rumuniji: Kandidat krajnje desnice neočekivani pobednik u prvom krugu
• Izbori u Rumuniji: Ponovno brojanje glasova, sporna kampanja preko TikToka
• Istraga o navodnom mešanju u predsedničke izbore u Rumuniji i sajber-napadima iz Rusije

Kritike Velikoj Britaniji

Vens je u dvadeset minuta govora pričao i o Velikoj Britaniji.

Podsetio je na sudski slučaj, u kojem je vojni veteran osuđen za kršenje zone od 150 metara oko klinike gde se obavljaju abortusi, jer se u tišini molio.

Od oktobra 2022, u Velikoj Britaniji je zakonom zabranjeno sprovoditi aktivnosti koje se tiču zabrane abortusa oko 150 metara oko klinika, a među njima su protesti, molitve, i slično.

Međutim, Vens je kritikovao ovaj zakon, ocenivši da su „osnovne slobode religioznih Britanaca, posebno ugrožene".

Vlasti u Škotskoj ocenile su da Vensova tvrdnja „nije tačna".

Kako su podsetili, zakon je usvojen kako bi se sprečilo neadekavatno ponašanje u blizini malog broja klinika koje pružaju usluge abortusa.

• Tramp optužio britansku Laburističku partiju za „nezakonito mešanje u izbore“
• Ko je Rod Blagojević, pomilovani bivši američki guverner osuđen za korupciju
• Tramp sankcionisao Međunarodni krivični sud, Netanjahu mu poklonio zlatni pejdžer

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk