Milica Radenković Jeremić - BBC novinarka  [ BBC ]

13. 02. 2025. 17:14   >>  19:47

Mogu li biti smanjene plate nastavnicima u Srbiji koji ne rade

Dok prosvetni radnici zaoštravaju proteste, pojedini predstavnici vlasti ponavljaju da štrajkači neće dobiti punu zaradu. Na koje propise se pozivaju pojedini sindikati?

Štrajk ili obustava rada, mnogi bi pomislili da se radi o sinonimima.

Postoji, međutim, razlika između dva termina koja bi mogla da odredi hoće li nastavnicima koji ne rade biti smanjene plate, kako najavljuju predstavnici vlasti.

Od početka drugog polugodišta vlada zabuna u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, jer su neki nastavnici ili delimično ili potpuno obustavili rad, iako su četiri reprezentativna sindikata potpisala sporazum sa državom o okončanju štrajka posle višemesečnih pregovora.

„Mi nismo u štrajku, mi smo u obustavi rada", kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), za BBC na srpskom.

„Štrajk je kada se zaposleni bore za neka esnafska, socijalna prava. Mi smo u obustavi rada zbog ugrožene bezbednosti na osnovu Zakona o bezbednosti na radu", dodaje.

Kokotov sindikat je među prvima pozvao prosvetne radnike da se ne vrate u učionice u drugom polugodištu.

Na poziv su odgovorili njihovi članovi, kojih po Kokotovim rečima ima oko 6.000.

Ima i drugih prosvetnih radnika nezadovoljnih potpisanim sporazumom, a koji su u međuvremenu formirali Asocijaciju škola u štrajku.

Neki od njih su u obustavi rada, neki u zakonitom štrajku i drže polusatne časove, a ima i škola koje učenici blokiraju uz podršku pojedinih zaposlenih.

U zavisnosti od „modela" po kome ne rade, zavisi i da li im i na koji način mogu biti smanjene plate, čiji drugi januarski deo treba da bude isplaćen 21. februara.

Dok se Zakon o bezbednosti na radu ne bavi uređivanjem zarade za period obustave rada, Zakon o štrajku propisuje da učesnici štrajka koji potpuno obustave rad nemaju prava na zaradu, kaže pravnica Jelena Krstić, urednica pravne baze Prosvetni pravni savetnik, za BBC na srpskom.

Najmanje 14.000 zaposlenih nije na neki način radilo prošle nedelje, kaže Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku.

Prema ranijim podacima Ministarstva prosvete, u januaru 35 odsto škola nije držalo časove regularnih 45 minuta.

• Škole u Srbiji: Pozivi na širenje štrajka, ali i najava smanjenja plata
• 'Uz vas smo': Kako su se ujedinili nastavnici, učenici i roditelji u Srbiji
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima

Dok prosvetni radnici zaoštravaju proteste, pojedini predstavnici vlasti ponavljaju da će plate štrajkačima biti smanjene.

„U januaru ste dobili cele plate svi, a za februar će da bude koliko ste radili", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Da li će plate biti smanjene, još nije odlučeno, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Ona je ranije poručila i da će izgubljena nastava morati da bude nadoknađena.

„Ukoliko bude bilo smanjenja zarada, nastavnici neće nadoknađivati propuštene časove.

„Mislim da će doći do nekog kompromisa u pogledu plana nadoknade i da neće doći do smanjenja zarada. To bilo u obostranom interesu", kaže Vinić.

Do sredine ove nedelje nije bilo razgovora između Asocijacije škola u štrajku i Ministarstva prosvete, koje nije odgovorilo na pitanja novinara BBC-ja na srpskom.

Prosvetni radnici koji su se 13. februara okupili ispred Ministarstva prosvete odbili su poziv na razgovor.

Jedan od zahteva je da se smanje pritisci na nastavnike koji ne drže nastavu, čime se solidarišu sa studentima.

Pozivu da se ne vrate u učionice se između ostalih pridružila i neformalna grupe beogradskih osnovnih škola Puls.

Prema podacima Pulsa, skoro 100 osnovnih škola u starom delu Beograda 13. februara je obustavilo nastavu.

U međuvremenu teče peta nedelja kako se u mnogim školama nastava ne odvija normalno.

Od septembra 2024. reprezentativni prosvetni sindikati su štrajkovali tražeći da se početna plata nastavnika i republički prosek, koji su razlikovali za oko 10.000 dinara izjednače od početka 2025.

Vlada je odgovorila izmenom propisa o obračunu zarade, po kojima će, kako tvrdi, zahtev biti ispunjen u oktobru 2025, međutim postignutim sporazumom nisu bili zadovoljni svi prosvetni radnici.

Oni od početka drugog polugodišta ne održavaju normalno nastavu tražeći i drugačiji dogovor sa državom.

Ujedno, podržavaju studente koji skoro tri meseca protestuju zahtevajući odgovornost za pad nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu kad je poginulo 15, a povređeno dvoje ljudi.

Zahtevima studenata pridružuju se i učenici pojedinih srednjih škola u Srbiji koji blokiraju obrazovne ustanove, zbog čega takođe nema nastave.

Modeli za neodržavanje nastave

Mnogi prosvetni radnici ne rade normalno od početka drugog polugodišta, što je objašnjeno različitim razlozima.

• Ugrožena bezbednost

„Vlada Srbije je 20. decembra donela odluku i prekinula prvo polugodište zbog ugrožene bezbednosti. Ta odluka nikada nije poništena", kaže Dušan Kokot.

Odluka da se ranije završi prvo polugodište doneta je kada su pregovori sa prosvetnim sindikatima bili u ćorsokaku, a studentski protesti uzimali sve više maha.

Cilj ranijeg kraja polugodišta je da se „očuva zdravlje, bezbednost i dobrobit svih učesnika u obrazovnom procesu", pisalo je u obrazloženju vlade.

„Nosioci javnih funkcija nam govore da smo strani plaćenici, neradnici, što kod prosvetnih radnika izaziva osećaj nesigurnosti jer nam vlast crta metu na čelu.

„Mislim da je neupitno ugrožena bezbednost zaposlenih u prosveti", tvrdi Kokot.

Njegov sindikat informiše prosvetne radnike kako mogu da obustave rad zbog ugrožene bezbednosti, a što ne može biti razlog za smanjenje zarade, smatra.

„Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se nije bavio uređivanjem zarade tokom obustave rada zbog neposredne opasnosti, jer je namera zakonodavca verovatno bila usmerena na iznenadne i kratkotrajne situacije, kao i hitno delovanje i rešavanje situacije", kaže Jelena Krstić, koja je i urednica časopisa Prosveta u praksi.

Da bi se odbio rad zbog ugrožene bezbednosti potrebno je poštovati propisane uslove i procedure, objašnjava.

„Ne postoji dostupna sudska praksa ni mišljenja nadležnih organa šta se smatra neposrednom opasnošću", dodaje.

• Štrajk

Zaposleni u prosveti mogu da štrajkuju na zakonit način tako što će držati polusatne časove, što se smatra minimumom procesa rada koji je obavezan za delatnosti od javnog interesa, predviđeno je Zakonom o štrajku.

Po ovom dokumentu, nedržanje nastave je nezakonito.

Zakon o štrajku propisuje i niz uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi počeo zakonit štrajk.

Prema tom zakonu, zaposleni koji su u nezakonitom štrajku nemaju pravo na zaradu, kaže Jelena Krstić.

U ovom zakonu izostala je odredba koja se odnosi na zaposlene koji štrajkuju uz minimum procesa rada, odnosno u slučaju prosvetnih radnika koji drže časove od po 30 minuta, dodaje.

„Imajući u vidu da se shodno Zakonu o radu plata sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, opravdano je isplatiti zaposlenom srazmernu zaradu ako je obezbeđen minimum procesa rada", kaže.

Krajem januara, Ministarstvo prosvete poslalo je dopis direktorima škola, tražeći umanjenje plata za nastavnike koji štrajkuju 30 minuta.

U dopisu je navedeno i da zaposleni koji su u nezakonitom štrajku nemaju pravo na zaradu.

„Plata ne može da se smanjuje bez disciplinskog postupka, a postupak nije proveden", kaže Dušan Kokot.

Jelena Krstić objašnjava da se protiv zaposlenih u zakonitom štrajku ne može pokrenuti disciplinski postupak, dok je situacija obrnuta za one koji su u nezakonitom štrajku.

• Učeničke blokade

U pojedinim srednjim školama u Srbiji u toku su učeničke blokade nastave.

Tako je samoorganizovana grupa đaka 3. razreda zemunske gimnazije u Beogradu krajem januara „stupila u blokadu sve do ispunjenje studentskih zahteva".

Učenici koji blokiraju srednje škole imaju podršku pojedinih nastavnika, ali ima i onih koji se protive ovakvom protestu.

Kada školu blokiraju učenici, ne može se tražiti odgovornost štrajkačkog odbora niti zaposlenih koji su onemogućeni da rade a to žele, kaže Jelena Krstić.

Mnogi učenici beogradskih gimnazija odbijali su prethodnih dana da odlaze na nastavu, zbog čega je bilo pokušaja da škole pređu na onlajn časove.

„Šta ćemo sa nastavnicima koji su kobajagi držali nastavu, dok nije bilo učenika na časovima? Hoće li oni da dobiju platu?

„Ne može se odokativnom metodom odrediti ko će i koliku platu da dobije. Mora da postoji jasan kriterijum, a tih kriterijuma očito nema", zaključuje Kokot.

• Škola straha i nasilje nad prosvetnim radnicima: „Nikad neću zaboraviti nož uperen u moju glavu"
• Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
• Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk