Tifani Turnbul - BBC njuz, Australija  [ BBC ]

08. 02. 2025. 11:34   >>  13:47

Hlamidija preti da istrebi koale - može li vakcina da ih spase na vreme

Koalama preti izumiranje, a masovna vakcinacija je komplikovana i skupa, ali vreme ističe.

Ležeći uspavan na jastuku, Džo Krmeljavko izgleda mirno.

Ali izgled vara.

Vodnjikavost i crvenilo očiju jedini su znakovi bolesti koja je napala njegovo telo.

Na glavi ima masku za kiseonik, dok mu veterinarski tehničar stetoskopom osluškuje rad pluća i srca.

Oporavak ne teče kako su se veterinari nadali.

• Australija je odahnula: Svraka Moli i pas Pegi su ponovo zajedno
• Australijski naučnici otkrili praistorijskog kljunara „ehidnapusa”
• Kako je uplakani magarac Mihajlo pronašao novi dom

Osam dana ranije, Džo Krmeljavko, koji ima oko dve godine, pronađen je kako tumara prigradskim putem, smušen i dezorijentisan, a kapci su mu gotovo bili slepljeni od sekreta i krmelja u očima.

Hitno je prevezen u bolnicu u prihvatilištu za divlje životinje u Karambinu, predgrađu grada Gold Kousta (Zlatna Obala) u australijskoj državi Kvinselndu.

Ovaj park, obgrljen prašumom, pun je bolesnih koala.

Ispred Centra za oporavak koala, gde se oseća miris eukaliptusa, srećem trogodišnju ženku, koja se oporavlja od histerektomije, hiruške procedure uklanjanja materice.

„To joj je spasilo život... ali ne može da se razmnožava", kaže glavni veterinar Majkl Pajn.

U blizini je mužjak koale poluotvorenih očiju, jer mu je levi suzni kanal toliko upaljen da mu se jedva vidi očna jabučica.

Ova bolnica je centar za prihvat koala zaraženih hlamidijom, koja ubija hiljade jedinki, otežava razmnožavanje i preti da istrebi životinju, koja se smatra jednim od nacionalnih simbola Australije.

Zaposleni u ovoj bolnici takođe se očajnički trude da spasu koale vakcinacijom, koja ne može da se sprovede već više od decenije zbog složene regulative.

Međutim, vremena i novca polako ponestaje.

Najveća i najsmrtonosnija pretnja

Do samo pre nekoliko decenija, nije bilo neuobičajeno videti koale ušuškane na drvetu u dvorištu kuća u Australiji.

Na naseljenoj istočnoj obali bilo ih je mnogo.

Ali u poslednje vreme njihov broj se dramatično smanjuje, a na nekim mestima opao je čak za 80 odsto za samo 10 godina.

Zbog uklanjanja vegetacije radi izgradnje i urbanizacije torbari su gladni i gube stanište, a masovno stradaju i u prirodnim katastrofama kao što su poplave i vreli temperaturni talasi.

„[Ali] smrtnost zbog zaraze hlamidijom strahovito raste, skoro eksponencijalno", kaže dr Pajn, koji vodi kliniku u Kurumbinu više od 20 godina.

„Ima dana kada se uspava mnogo koala kojima jednostavno nema pomoći kada stignu ovde".

Poznato je da je koale teško prebrojati, pa se i procene o njihovom broju veoma razlikuju.

Pojedine grupe kažu da je u divljini ostalo samo 50.000 jedinki i da se na većem delu istočne obale ova vrsta zvanično vodi kao ugrožena.

Sada se strahuje da će u nekim državama u zemlji životinje izumreti u roku od jedne generacije.

Dr Pajn se sa setom priseća godina kada je njegova bolnica primala samo nekoliko koala godišnje, a sada je taj broj 400.

• Neobična tuča čudnovatih kljunara
• Ko su konzervatori prirode u Srbiji i šta oni rade

Toliki broj koala stiže u bolnicu da je tim počeo da im daje po dva imena, kaže veterinarska sestra pridržavajući Džoa Krmeljavka dok se budi iz anestezije.

Njegovo drugo ime Mendži (Mangy - šugav, zapušten, otrcan, prljav) je zapravo opis stanja njegovih očiju kada je donet u bolnicu, objašnjava.

Koale se donose u bolnice za divlje životinje uglavnom zbog udara vozila, napada kućnih ljubimaca i hlamidije, pri čemu je ova bakterijska infekcija najveća i najsmrtonosnija pretnja po ove životinje.

Ona uzrokuje konjuktivitis kod koala, kao u slučaju Džoa Krmeljavka, all i infekciju genitalija i urinarnog sistema.

Životinje koje nemaju sreće, dobiju obe infekcije istovremeno.

U najgorem slučaju, infekcija očiju može da izazove slepilo i uzrokuje smrt koala od gladi, dok urogenitalna infekcija stvara džinovske ciste ispunjene tečnošću zbog kojih svakodnevne telesne funkcije kao što je mokrenje postaju toliko otežane da životinje cvile od bolova.

„Njihov reproduktivni sistem se raspada", objašnjava dr Pajn.

Ako infekcija počne na vreme da se tretira, može da se izleči, ali to samo po sebi može da bude smrtonosna „noćna mora" jer antibiotici uništavaju crevne bakterije koje omogućavaju koalama da svare inače toksično lišće eukaliptusa koje im je glavna hrana.

Međutim, na nivou cele vrste, bolest koja se širi telesnim tečnostima, izaziva još veće probleme.

Hlamidija nije neuobičajena kod drugih životinja, a sumnja se da su je koale prvo dobile od stoke, ali je stopa zaražavanja i ozbiljnost bolesti kod torbara bez premca.

Stručnjaci procenjuju da bi oko polovine koala u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu moglo da bude zaraženo, ali se broj zaraženih koala u Elanori, predgrađu Gold Kousta, u blizini Kurumbina, popeo na više od 80 odsto.

To je najbolesnija populacija u regionu i broj jedinki je vrtoglavo pao, kaže dr Pajn.

„To je katastrofa".

Na Tehnološkom univerzitetu Kvinslenda (QUT) već skoro dve decenije razvijaju vakcinu protiv hlamidije za koale.

Oni pokušavaju da spasu i koale u Elenori tako što hvataju 30 mladih jedinki i vakcinišu ih, a kasnije ih ponovo hvataju na tri godine da provere njihovo zdravlje.

Tokom ovog ispitivanja, do sada su samo tri vakcinisane koale obolele od hlamidije, ali su se sve oporavile, i ono što je ohrabrujuće je da je rođeno više od dve desetine beba torbara.

„Imamo generacije koala koje su preživele i sada imamo sjajne mladunce", uzbuđeno kaže dr Pajn.

Bolnica u Kurumbinu takođe vakciniše sve koale koje primi i do sada su uspeli da vakcinišu oko 400 koala.

Ali lečenje i vakcinacija koala koje imaju hlamidiju košta ih oko 4.500 američkih dolara po jedinki, a troškovi hvatanja, vakcinisanja i praćenje divljih koala u Elenori su dvostruko veći.

Istraživači na Univerzitetu Sanšajn Kousta (UniSC), u istoimenom priobalnom gradu na istočnoj obali Australije, ulažu velike napore da obuzdaju epidemiju i posebno se oslanjaju na vakcinu.

Oni vakcinišu oko 2.000 koala godišnje tokom kliničkih ispitivanja u bolnicama za divlje životinje i pridružuju se razvojnim projektima i istraživanjima u regionu koje podrazumevaju njihovo hvatanje.

A upravo su završili najveću studiju koja je obuhvatila više od 600 životinja.

Neverovatno je da je smrtnost među vakcinisanim koalama opala za dve trećine.

Molekularni biolog Semjuel Filips je za BBC govorio o lokalnoj populaciji koala koju su proučavali i koja je bila u opasnosti od izumiranja.

Vlasti sada razmatraju da neke životinje premeste u druge oblasti kako ova ne bi postala prenaseljena.

„To je sve potpuno preokrenulo".

I što je najvažnije, studija je otkrila da su koale koje su se zarazile hlamidijom obolevale u kasnijoj životnoj dobi, posle najplodnijih godina za razmnožavanje.

Dr Filips i njegov istraživački partner Piter Tims su predali njihovu vakcinu na odobrenje, ali kažu da ne gaje prevelike nade.

„Biće prepreka", objašnjava dr Tims.

Njihov mali tim je stalno razapet, jer nema dovoljno vremena i sredstava da istovremeno učestvuju u velikom broju ispitivanja i tako pomognu malim grupama koala i da se posveti daljem istraživanju i postupku odobrenja vakcine koja bi mogli da pomognu velikoj grupi koala.

„Ljudi nam povremeno dolaze i pitaju: 'Možemo li da vakcinišemo još koala?'

„A odgovor je nekada: 'Ne', jer bismo u tom slučaju sve naše vreme i energiju trošili na to", kaže dr Tims.

• Poslednji obrok tiranosaurusa bile su dve bebe dinosaurusa
• Kako se na Balkanu čuva šarolikost prirode

'Smrt preti sa svih strana'

Prošla je decenija otkako su ova dva istraživačka tima prvi put videla rezultate vakcine, ali još nema naznake kada će biti spremne za primenu.

Čak i kada budu, biće ogromnih preprekama za njihovu upotrebu.

Iako sam razvoj cepiva nije toliko skup, pronalaženje, hvatanje i vakcinisanje koala u divljini je izuzetno skup postupak koji zahteva mnogo vremena.

Dr Filips kaže da bi morali strateški da ciljaju odabrane populacije, iako još nisu sigurni koliko bi koala u svakoj od njih trebalo da se vakciniše da se zaustavi pad njihovog broja.

Međutim, taj izazov će biti dvostruko složeniji za vakcinu koju razvija QUT jer ona zahteva dve doze, dok ona koju pravi UniSC se daje samo jednom.

Tim QUT-a razvija implant, po uzoru na kontraceptivno sredstvo za ljude, koji se rastvara posle četiri nedelje kada se daje buster doza.

Ispitivanje na koalama u utočištu u Kurumbinu počeće ove godine.

Zatim postoji i pitanje finansiranja, koje je promenljivo.

Oba tima koja razvijaju vakcinu ih besplatno daju bolnicama za divlje životinje i za potrebe ispitivanja, a neophodna sredstva zavise od privatnih davalaca, velikodušnosti njihovih univerziteta i stranaka koje su na vlasti.

Najviše sredstava za razvijanje vakcina izdvajaju državne i savezne vlade, a prošle godine Kanbera je dala QUT-u i UniSC-u po oko 450.000 evra.

„Niko ne želi da zamisli Australiju bez koala", rekla je tada ministarka životne sredine Tanja Plibersek.

Međutim, sredstva koja izdvajaju vlade su sporadična i nikad nisu sasvim dovoljna.

„Ne mogu da verujem da ne postoji neko ko će jednom doći i reći: 'Morate da ih vakcinišete? Evo, dajem ček da pokrijem troškove za narednih 10 godina'.

„Ali takve ljude ne možemo da pronađemo", kaže dr Tims.

Međutim, najveća prepreka je ogromna birokratija kojom istraživači tek treba da se pozabave.

Na vrata oba istraživačka tima kucaju razne dobrotvorne organizacije za zaštitu prirode i bolnice za divlje životinje koje očajnički traže vakcinu, ali dok ona ne prođu kroz „bolan" postupak odobrenja, istraživačima su ruke vezane.

„ [To je] najvažniji korak koji jednostavno traje predugo i to me ubija", kaže dr Pajn.

„Prošlo je vreme kada je to bilo hitno, a bilo je hitno pre verovatno 10 godina".

A dodatno su utučeni i činjenicom da vakcina jednostavno nije dovoljna da spasi koale.

Jer čak i koale poput Džoa Krmeljavka koje imaju sreću da izbegnu smrt od hlamidije, suočavaju se sa bezbroj drugih smrtnih pretnji kada se vrate u divljinu.

„Smrt im preti sa svih strana, zar ne?", kaže dr Tims.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk