Natali Merzougui i Ahmed Nur - BBC Njuz na arapskom  [ BBC ]

04. 02. 2025. 20:00   >>  23:47

Hoće li Netanjahu i Tramp razgovarati o optužbama za ratne zločine protiv Izraela i Hamasa

Izraelski premijer trebalo bi da se sastane sa američkim predsednikom ove nedelje u Vašingtonu, uprkos nalogu za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sastaje sa američkim predsednikom Donaldom Trampom ove nedelje u Vašingtonu – on će biti prvi strani lider koji će ga posetiti posle inauguracije prošlog meseca.

Oni će razgovarati o krhkom primirju u Gazi posle 15 meseci rata između Izraela i Hamasa koji je usledio nakon Hamasovih napada 7. oktobra 2023. godine u kom su poginule desetine hiljada Palestinaca.

Poseta je planirana nakon što je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao naloge za hapšenje u novembru za Netanjahua, kao i za bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta.

MKS je takođe izdao naloge za hapšenje trojice Hamasovih lidera, među njima njegovog vojnog komandanta Muhameda Deifa.

• Šta nalozi za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda znače za Izrael i Hamas
• Zašto je Južnoafrička Republika optužila Izrael za genocid
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu

Nalog obično otežava optuženom da putuje – kako će, dakle, Netanjahu uspeti da stigne u SAD?

Ako osoba za kojom je izdata poternica MKS-a putuje u bilo koju od 124 zemlje potpisnice ove organizacije, nju teoretski čekaju hapšenje i deportacija u Hag na suđenje.

MKS nema mandat da sprovede ove naloge i oslanja se na zemlje članice da to urade.

SAD nisu potpisnice MKS-a i odbacile su njegove navode, tako da je Netanjahu slobodan da putuje u ovu zemlju bez rizika od hapšenja.

Za šta su optuženi Izrael i njegovi lideri?

Tužilac MKS-a Karim Kan optužio je Benjamina Netanjahua i Joava Galanta da su odgovorni za ratne zločine počinjene tokom izraelske vojne kampanje u Gazi.

U optužbe spadaju „izgladnjivanje kao metod ratovanja i zločini protiv čovečnosti kao što su ubistvo, progon i drugi nehumani činovi".

Tužilac je izjavio da je takođe pronašao čvrste osnove da veruje kako obojica političare snose „krivičnu odgovornost kao civilni pretpostavljeni za ratni zločin namernog usmeravanja napada na civilno stanovništvo".

U ratu je poginulo više od 47.000 Palestinaca, od čega su većina bili žene i deca, prema UN-u i Ministarstvu zdravlja u Gazi.

Kancelarija UN za ljudska prava nazvala je ovo „sistemskim kršenjem međunarodnog prava".

MKS nije objavio sve dokaze koje ima protiv Netanjahua i Galanta, ali lekari koji su radili u Gazi tvrde da su izraelski snajperisti i dronovi uzimali decu kao metu.

„Operisali smo decu koja bi govorila: 'Ležao sam na zemlji nakon što je pala bomba i stigao je kvadkopter koji se spustio i lebdeo nada mnom, i zatim pucao u mene'", rekao je profesor Nizam Mamode, hirurg koji je radio u Gazi tokom rata, dok je svedočio pred Međunarodnim odborom za razvoj u britanskom parlamentu u novembru 2024. godine.

Grupe za zaštitu ljudskih prava takođe optužuju Izrael da je privodio palestinske civile i zlostavljao ih i izlagao neke od tih civila seksualnom napadu.

One takođe optužuju Izrael za držanje dece kao zatvorenika.

Nalozi za hapšenje MKS-a postoje uz različite tužbe protiv Izraela koje je podnela Južnoafrička Republika Međunarodnom sudu pravde (MSP), koji istražuje države i međunarodno pravo umesto pojedinaca.

Južnoafrička Republika – koju je podržalo 14 zemalja i teritorija – optužuje Izrael da je počinio genocid u Gazi.

Galant, tada izraelski ministar odbrane, rekao je u oktobru 2023. godine da Izrael stavlja „Gazu pod kompletnu opsadu".

Južnoafrička Republika tvrdi da ova izjava pokazuje posebnu nameru da se počine genocidni činovi i da oni nastavljaju da se čine.

U tužbi MSP-u takođe se kao dokazi navode razaranje više od 66 odsto infrastrukture Gaze i masovno raseljenje 90 odsto stanovništva.

Tužioci tvrde da je ovo nametnulo uslove čija je namera da izazovu uništenje palestinskog naroda.

U privremenoj sudskoj odluci iz januara 2024. godine, MSP nije presudio da li je Izrael počinio genocid u Gazi ili nije – do toga će doći u kasnijem stadijumu – ali jeste naložio Izraelu da spreči genocidne činove u Gazi i da omogući humanitarnoj pomoći da uđe na teritoriju.

Kakva je bila reakcija Izraela?

Netanjahu je nazvao navode MKS-a „antisemitskim" i pozvao da se nalozi za hapšenje povuku.

Izrael je takođe odbacio nadležnost MKS-a, uprkos sudskoj odluci iz 2021. godine da ima ovlašćenje kad je u pitanju Gaza, jer, prema generalnom sekretaru UN-a, Palestinci su članovi suda.

Izrael je takođe odbacio optužbe za genocid koje je iznela Južnoafrička Republika u MSP-u, nazvavši ih „potpuno neosnovanim" i „moralno odbojnim", i optuživši Južnoafričku Republiku za iznošenje „pristrasnih i lažnih tvrdnji".

Izraelska vojska insistira da ne napada civile i optužuje Hamas za korišćenje stanovništva kao živog štita.

Izrael je u prošlosti takođe negirao zlostavljanje zatvorenika, ali je vojska pokrenula veliki broj krivičnih istraga o ponašanju njegovih vojnika u ratu, među njima zlostavljanje pritvorenika i navode za seksualno neprimereno ponašanje.

Za šta je optužen Hamas?

MKS je izdao naloge za hapšenje komandanta Hamasa Muhameda Deifa i njegovog lidera Jahju Sinvara, obojicu optuženu za orkestriranje napada od 7. oktobra, zajedno sa Hamasovim političkim liderom Ismailom Hanijehom.

U međuvremenu su sva trojica lidera ubijena.

Tužilac MKS-a ih je optužio za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, među njima uništenje i ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i seksualno nasilje i torturu.

Više od 1.200 ljudi ubijeno je 7. oktobra 2023. godine, od čega su više od 800 njih bili civili a među njima neki i deca.

Eksperti kažu da slike tela žrtava ukazuju na seksualno nasilje, obezglavljivanja i spaljivanja.

Stiven Vilkinson, specijalista za međunarodno humanitarno pravo, nazvao je dela Hamasa 7. oktobra „veoma jasnim i očiglednim ratnim zločinima".

Oko 250 osoba uzeto je za taoce toga dana, među njima deca i starije osobe.

Neki su u međuvremenu pušteni, ali više od 100 talaca smatra se mrtvim, neki od njih zbog dela njihovih tamničara, a neki zbog dela izraelske vojske.

Hamas, koga SAD, Velika Britanija i drugi smatraju terorističkom organizacijom, takođe je optužen za činjenje genocidnih činova, ali ne može da bude krivično gonjen od MKS-a jer Gaza nije država.

Kako je reagovao Hamas?

Hamas je nazvao optužbe MKS-a „neosnovanim".

Zvaničnik Hamasa rekao je za Al Džaziru: „Dokazi su puni propusta i grešaka, i pristrasni su prema državi okupatoru."

Šta sada?

Izrael nije potpisnik MKS-a, ali Država Palestina – kako je definiše UN – jeste, a imajući u vidu da su navodni činovi genocida počinjeni na Palestinskoj teritoriji, nalozi za hapšenje su validni.

Francuska, Italija i Mađarska, uprkos tome što su i same zemlje potpisnice, takođe su sugerisale da bi Izraelci mogli imati imunitet od naloga za hapšenje MKS-a, zato što Izrael nije potpisao Rimski statut koji upravlja MKS-om.

Kao odgovor na izdavanje naloga za Netanjahuovim hapšenjem, administracija predsednika Trampa traži izglasavanje zakona kojim bi se uvele zabrane putovanja osoblju MKS-a koje posećuje SAD i finansijske sankcije samom sudu.

Firme, na primer softverske kompanije, mogu biti sprečene da sarađuju sa MKS-om, što bi, upozoravaju analitičari, moglo značajno da ga ošteti.

Izrael je, međutim, potpisnik Povelje UN-a tako da je svaka odluka MKS-a za njega obavezujuća.

Ako se zemlja članica ne povinuje bilo kojim sankcijama ili odlukama koje donese sud, slučaj se prosleđuje Savetu bezbednosti UN-a radi sprovođenja.

Međutim, njegovih pet stalnih članica – od kojih je jedna Amerika – i dalje mogu da stave veto na primenu.

• Hamas i Izrael oslobodili novu turu talaca i zatvorenika
• BBC urednik: Sinvarova smrt je težak udarac za Hamas, ali nije i kraj rata u Gazi
• Primirje u Gazi: Otvorena pitanja o sporazumu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk