Džordžija Bel - BBC njuz  [ BBC ]

03. 02. 2025. 20:04   >>  22:55

Modne kuće ne odustaju od mršavih manekenki

BBC je razgovarao sa dizajnerima, agentima za kasting i modelima na Nedelji mode u Parizu da otkrije šta se zapravo dešava.

Industrija visoke mode oduvek je bila sinonim za mršavost, ali nakratko tokom 2010-ih, pokret koji promoviše pozitivan odnos prema različitim oblicima, veličinama, bojama kože, i drugim fizičkim karakteristikama tela (body positivity) bio je u prvom planu.

Obećavao je revoluciju u pogledu prihvatanja tela svih oblika i veličina, slavio je obline i zalagao se za inkluziju, posebno na modnoj pisti.

Ali deset godina kasnije, ljudi u modnoj industriji kažu da su se stvari promenile.

Da li je pokret za pozitivan odnos prema telu bio samo prolazni trend?

I uz pomoć lekova za mršavljenje kao što je ozempik, da li se mršavost vraća zauvek?

Razgovarali smo sa dizajnerima, agentima za kasting i modelima na Nedelji mode u Parizu da otkrijemo šta se zapravo dešava.

• Debela si - mršava si: Kako da izbegnemo uvrede kad pričamo o tuđem izgledu
• Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
• „Žene provode život mrzeći sopstveno telo"

2010-te: Vreme pokreta pozitivnog odnosa prema telu

Pokret za pozitivan odnos prema telu potiče iz 1960-ih, a dodatno su ga osnažile ikone poput glumice Merilin Monro, koja je proširila stroge holivudske standarde lepote.

U prvi plan je ponovo izbio tokom 2010-ih, kada je pokrenuta društvena mreža Instagram, a influenseri su počeli da ističu modu i lepotu drugačiju od onih koje su predstavljane u časopisima i na modnim pistama.

U tome su pomogle i članice slavne porodice Kardašijan, čije su obline pokrenule širom sveta trend operacije nazvan brazilsko podizanje (lifting) zadnjice (Brazilian butt lift surgery - BBLs).

„Kada se pojavio pokret za pozitivan odnos prema telu, bilo je neverovatno osnažujuće i oslobađajuće".

„Delovalo je kao čin pobune - ono što se godinama kritikovalo, sada se cenilo.

„Kao da je konačno došao kraj osuđivanju", kaže Enrika, 28-godišnja punija (plus-size) manekenka.

Puniji modeli su dobijali angažmane za velike brendove, među kojima je bio Savage X Fenty, veoma popularna marka donjeg veša koju je pevačica Rijana pokrenula 2018. godine.

Brend, čija je vrednost procenjena na milijardu dolara, postao je poznat po spektakularnim revijama, sličnim onima koje organizuje američki brend ženskog donjeg veša, odeće i kozmetičkih proizvoda Victoria's Secret, ali koji na pisti predstavljaju manekeni raznih oblika, veličina i karakteristika tela.

Felisiti Hejvord, 36-godišnja punija manekenka, priseća se trenutka kada je otkrivena 2011. godine.

„Kada sam dobila poziv od moje prve modne agencije Storma (Storm), iste koja je otkrila Kejt Mos, mislila sam da je skrivena kamera", kaže ona.

„Pre 2010-ih, stavovi prema punijim telima nisu bili pozitivni i nikada nisam mislila da je moguće biti puniji model.

„Gledati kako se takvo mišljenje menja tokom poslednjih 15 godina mi je zaista promenilo život - emocionalno, fizički i finansijski".

2020-te: Era ozempika

Međutim, oko 2020. godine ovaj trend je počeo da slabi.

I kada je došlo vreme da se predstavi kolekcija jesen-zima 2024., od 8.800 modnih kreacija na 230 revija, samo 0,8 odsto su nosili puniji manekeni, piše američki modni časopis Vog.

U isto vreme, na tržištu se pojavio novi lek za mršavljenje koji se koristi u lečenju dijabetesa i postao je izuzetno popularan.

Semaglutid, koji se prodaje pod brendovima ozempik i vegovi (Wegovy), smanjuje apetit, a britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) ga je odobrila za gubitak telesne težine 2023. godine.

Poznate ličnosti, među kojima je bio i Ilon Mask, počele su njihov nov, mršaviji izgled da pripisuju ovim lekovima i bilo je samo pitanje trenutka kada će oni postati trend i među običnim ljudima.

Kako ozempik i slični lekovi postaju sve dostupniji za estetske svrhe, ljudi iz modne industrije tvrde da je to uticalo na pokret za pozitivan odnos prema telu.

Model Moja kaže: „Videli smo koliko brzo se promenilo mišljenje zbog poznatih ličnosti i influensera koji se podvrgavaju operacijama ili koriste lekove poput ozempika da prate ono što se smatra 'in'".

Drugi model Dženi kaže: „Kada sam shvatila da se mršavost vraća u modu, to je bilo pozitivno jer sam očekivala da ću imati više posla".

„Ali sada shvatam da to znači da moram da pratim taj trend.

„Sada moram da budem najmršavija".

Čak je i direktorka britanskog izdanja Voga izjavila da bi modna industrija „trebalo da bude zabrinuta" zbog toga što su se dizajneri opet okrenuli mršavim manekenkama.

„Mislim da možda ozempik ima veze sa tim".

„Sada je trenutak kada se klatno zanjihalo kao tome da je mršavost ponovo 'in', a često se ovakvi trendovi smatraju modom, a mi ne želimo da bude tako", rekla je Čioma Nadi za BBC Radio.

A onda je majica brenda iz Berlina Namilia sa natpisom „I love Ozempic" (Volim ozempik), predstavljena na njihovoj reviji tokom Nedelje mode u Berlinu 2024., godine postala viralna.

„Majica 'I love Ozempic' zaista je pogodila pravo u metu", kaže sa osmehom Nan Li, kreativni direktor brenda, koji tvrdi da je to bilo sarkastično.

„Kako raste popularnost ozempika, koristi ga sve više ljudi.

„Tokom poslednjih nekoliko godina, poznate ličnosti su jednostavno gubile kilograme, ali nisu o tome pričale".

Pariz 'slavi elitizam'

A u januaru ove godine, Nedelja mode za muškarce AW25 (jesen-zima 2025) održana je u Parizu.

Osim na revijama nekoliko dizajnera, među kojima su Rik Ovens, Luj Gabrijel Nuši i Čarls Džefri Loverboy, na prste dve ruke mogu da nabrojim koliko sam punijih manekena videla na modnoj pisti.

„Pariz slavi elitizam, a elitizam znači mršavost i bela put", kaže Nan Li.

„Ima pregršt punijih modela [na revijama], ali oni zapravo nisu puniji, oni su normalnog izgleda.

„Angažovani su na svakoj reviji da bi se predstavilo da brendovi podržavaju pokret za pozitivan odnos prema telu".

Usred frke i panike tokom Nedelje mode, Šon Bejen, direktor kastinga za kultni francuski brend Fursac, rekao je za BBC: „Jedina motivacija za brend je da proda odeću - to je to".

„Mislim da nema potreba da se o tome laže.

„Brendovi su prihvatili pokret za pozitivan odnos prema telu 2010-ih jer su delimično to videli kao komercijalnu priliku, a kada su primetili da to više ne donosi rezultate koje su želeli 2020. godine, jednostavno su od toga odustali".

„Da budem potpuno iskren - zapravo ne želim da vidim odeću na nekome kao što sam ja.

„Želim da vidim to na nekome na koga želim da ličim", kaže Bejen.

Gotje Borsarelo, kreativni direktor brenda Fursac, se uz osmeh saglasio sa kolegom, rekavši: „Mrzim moje telo".

„Ne želim da vidim odeću na ljudima kao što sam ja".

S druge strane, dizajneri poput škotskog modnog kreatora Čarlsa Džefrija veruju da brendovi imaju moralnu obavezu da budu inkluzivni u pogledu manekena.

„Pokret za pozitivan odnos prema telu za mene nikada nije predstavljao trend", rekao je.

„Bila je to prilika da počnemo da budemo odgovorni".

Pokret za pozitivan odnos prema telu je utkan u samu suštinu Čarlsovog brenda, koji crpi nadahnuće iz kvir noćnog života.

To je jasno vidljivo u njegovoj kolekciji koju je predstavio na Nedelji mode u Parizu.

„Ljudi na mojim revijama su oni sa kojima sa izlazio u klabing", kaže dizajner.

„Nikada modeli nisu nosili moju odeću, već moji prijatelji koji imaju različita tela.

„To je zajednica ljudi iz mog okruženja".

Pokret za pozitivan odnos prema telu je 'sada u drugom planu'

Čini se da je stvarnost takva da su dizajneri poput Čarlsa izuzetak od pravila.

Koliko god se aktivisti opirali, ljudi iz modne industrije potvrđuju da je pokret za pozitivan odnos prema telu sada prošlost.

„Da, stvari su se promenile.

„U 2020. i 2021. godini videli smo mnogo veću raznolikost i inkluzivnost na modnim pistama, ali što se tiče tela, to je sada stavljeno u drugi plan", kaže Denijel Mičel Džons, suosnivač modne agencije Chapter Management.

Kada agencija šalje modele sa oblinama na kastinge, uvek moramo da ih namećemo, ali često nam kažu da brend nije za njih zainteresovan ove sezone, dodaje on.

Puniji model Enrika kaže za BBC da ne samo da se manje angažuju puniji modeli, već i da im njihovi agenti sve teže nalaze posao.

„Nije neobično videti kampanje u kojima učestvuje četiri modela koji imaju standardne veličine i samo jedan puniji model", kaže ona.

„Zbog toga možete da se osećate kao da ste samo privid da postoje različitosti".

Enrika dodaje da ovi brendovi ponekad koriste taktike u kampanjama da predstave da navodno postoji inkluzivnost, kao što je isticanje strija na punijim modelima, dok ih brišu na drugim modelima.

„To šalje poruku da 'Mi zapravo ne mislimo da u našoj suknji izgledate isto kao mršavi modeli'", kaže ona.

„Ali prihvatamo vas jer smo mi tako dobri i ljubazni ljudi, pa vas molimo da nam date vaš teško zarađeni novac'.

„To je odvratan posao i ja to ne podržavam".

Ako želite promenu, promenite vaše kupovne navike.

U to veruje Šon Bejen: „Sve se vodi potrošnjom".

„To je neki začarani krug.

„Svaka modna kuća daje sopstvenu verziju onoga što misli da kupci žele, to je njihovo tumačenje, a odluka je na potrošaču".

Gotje Borsarelo kaže: „Postoji poznata francuska izreka: 'Ako se obustavi proizvodnja, ljudi će prestati da kupuju'.

„Ali tačno je zapravo obrnuto - ako ljudi prestanu da kupuju, mi prestajemo da proizvodimo.

„Niko vas ni na šta ne tera.

„To je edukacija potrošača:

„Da to ljubazno izgovorim - obrazujte se".

A korist od toga da je telo u modi je ta što će se klatno ipak u nekom trenutku ponovo zanjihati u suprotnom smeru.

„Ništa nije zauvek izgubljeno, pogotov ne u modi", kaže Bejen.

• Idealno „vitko telo sa oblinama“ zbog kog se devojke razboljevaju
• „Osećala sam se prihvaćeno zbog savršenog tela – ali nisam bila ni srećna, ni zdrava“
• Upoznajte Anđelu: Imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk