[ BBC ]

30. 12. 2024. 08:58   >>  15:16

Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanoviću malo nedostajalo za pobedu, drugi krug izbora 12. januara

Sadašnji predsednik Hrvatske Zoran Milanović osvojio više od 49 odstoi glasova, ali će morati u drugi krug 12. januara, gde će mu protivnik biti kanddat HDZ-a Dragan Primorac.

Zoranu Milanoviću malo je nedostajalo da već u prvom krugu osvoji drugi predsednički mandat u Hrvatskoj i postane prvi kojem je to uspelo posle Franje Tuđmana.

Na osnovu svih prebrojanih glasova, aktuelni predsednik Hrvatske na nedeljnim izborima osvojio je 49,09 odsto glasova.

Za Milanovića je glasalo 797.938 ljudi, a više od njega u prvom krugu dobili su dosad jedino Tuđman i Stjepan Mesić.

Milanoviću je malo glasova nedostajalo da bi imao 50 odsto plus jedan glas, što je dovoljno za pobedu u prvom krugu.

U drugom krugu izbora 12. januara, Milanović će se boriti sa kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske stranke (HDZ) Draganom Primorcem, koji je osvojio 19,35 odsto glasova.

Primorac je postigao jedan od najlošijih rezultata HDZ-a, manje glasova od njega dobio je jedino Andrija Hebrang 2009. godine.

Primorca je zaokružilo tek 314.663 birača, a Hebranga 2009. godina 237.998.

Kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović pobedio je u svim hrvatskim županijama, a najviše glasova dobio je u Istarskoj, Međimurskoj i Varaždinskoj, dok je kandidat HDZ-a pobedio samo u inostranstvu, pokazuju rezulati Državne izborne komisije (DIP).

Milanović je pobedio i u 20 najvećih hrvatskih gradova.

Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić osvojila je 9,25 odsto glasova, a kandidatkinja stranke Možemo! Ivana Kekin dobila je 8,89 odsto.

Kekin je već pozvala njene birače da u drugom krugu podrže Milanovića.

• Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji
• Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika
• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića

Šta su rekli Milanović i Primorac?

U izbornom štabu, Milanović je dočekan uzvicima: „Pobeda, pobeda".

Rekao je da je za njega osvojenih 49 osto podrške zalog i obećao da će posle pobede u drugom krugu pružiti ruku hrvatskoj vladi, koju predvodi HDZ, odnosno Andrej Plenković.

„Hvala od srca, pružao sam i pre pet godina ruku, nisam indijsko božanstvo, nisam Šiva, ali učiniću to opet prema onima koji imaju najveću odgovornost za Hrvatsku, a to je vlast", rekao je Milanović.

Rekao je da je ovo važan trenutak kao projekcija za budućnost koja je neizvesna.

„Zalažem se za Hrvatsku sa stavom, koja vodi računa o svojim interesima, koja zna i koja je svesna da je jedino nama bitno šta se događa oko nas.

„Boriću se za pravnu državu, bez uzurpacije i nasilja vlasti. Svako ko rarzmišlja barem blizu tako biće moj saveznik i moj prijatelj, a nastojaću da mi niko ne bude neprijatelj", poručio je Milanović ponovo pozdravljen aplauzom.

Rekao je da ima dve ruke, levu i desnu, da mu je jedna jača i da nju pruža jer, kako je dodao, ne može da dozvoli da u ovako komplikovanoj situaciji barem oko nekih osnovnih stvari, kao što su pitanja rata i mira, pitanja hrvatske bezbednosti, nacije i granica, svi mi budemo učesnici politike na jednoj strani.

Dragan Primorac, njegov protivkandidat u drugom krugu, svestan je da je razlika velika u korist Milanovića, ali da se kao bivši sportista ne predaje i da zna da se u životu događaju čudne stvari, tako da sve ovo shvata kao lični izazov.

„Znam da je razlika velika, međutim, u prvom krugu je bilo puno buke i nije bilo jednostavno predstaviti program do kraja, a s druge strane je drugi krug sjajna prilika, jer ćemo se Milanović i ja naći jedan na jedan, a to je ono što smo želeli od početka", rekao je Primorac u izbornom štabu.

On je pozvao Milanovića da izađe i kaže šta misli šta zna, kakav mu je program, uz tvrdnju da je njegov program bolji za budućnost Hrvatske.

Primorac kaže da su Hrvatskoj potrebne promene i da se zalaže za Hrvatsku budućnosti i mudrosti koja neće biti podeljena.

Hrvatska koja će, kako je rekao, imati predsednika koji će ujediniti građane i koji će biti predsednik svih građana.

Bili su ovo osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od uvođenja višestranačja 1990.

Prema Državne izborne komisije, glasalo je 46,01 odsto upisanih birača.

Na glasačkom listiću su bili: Miro Bulj, Tomislav Jonjić, Ivana Kekin, Branka Lozo, Zoran Milanović, Dragan Primorac, Marija Selak Raspudić i Niko Tokić Kartelo.

Više o njima i za šta se zalažu, pročitajte u odvojenom tekstu.

Mandat predsednika traje pet godina.

Ovlašćenja mu nisu velika, ali je funkcija simbolički važna - predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

Hrvatska, jedna od šest nekadašnjih jugoslovenskih republika, nezavisnost je stekla pre više od tri decenije.

Članica je NATO saveza od 2009, a četiri godine kasnije ušla je i u Evropsku uniju (EU) .

Izborna procedura

Pravo glasa imalo je 3. 762. 221 birača, 11.000 manje u odnosu na parlamentarne izbore u aprilu 2024. godine.

Više od 6. 800 njih glasalo je u inostranstvu.

Teritorija Republike Hrvatske, među kojima su i biračka mesta van njenih granica su jedna izborna jedinica.

Dosadašnji predsednici Hrvatske

• Franjo Tuđman (1992 - 1999)
• Stjepan Mesić (2000 - 2010)
• Ivo Josipović (2010 - 2015)
• Kolinda Grabar-Kitarović (2015 - 2020)
• Zoran Milanović (2020 - 2024)

O njihovom političkom nasleđu čitajte ovde.

• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
• Kako će ishod izbora u Hrvatskoj uticati na život ljudi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk