Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

27. 12. 2024. 07:09   >>  19:02

Kako danas kupujemo

Potrošači su nekad bili lojalniji, često su se prilagođavali onome što je na tržištu bilo dostupno, smatraju stručnjaci.

Nekada robne kuće, a sada tržni centri.

Reklame za nove proizvode prekidaju slušanje muzike, a aplikacije prodavnica odeće nude vaučere za popust.

„Kupovina se prilično izmenila, sada imamo mnogo više proizvoda koji su nam u svakom momentu dostupni.

„Svaki dan je dan za kupovinu", kaže 65-godišnja Biljana Jocić, prisećajući se 1980-ih u Jugoslaviji.

Kupac u socijalizmu je imao izbor ali sužen, kao i dostupne informacije - reklama je bilo na radiju, televiziji i u novinama, objašnjava Dragan Stojković, profesor na Ekonomskom fakultetu, za BBC na srpskom.

Potrošači su bili „pasivniji, često su se prilagođavali onome što je na tržištu bilo dostupno".

„Dolaskom kapitalizma i pojavom interneta, došlo je do drastične promene, proizvodi su postali raznovrsniji, a kupci probirljiviji i manje lojalni", ukazuje on.

• Trst: Od jugoslovenske šoping Meke do bankrota
• Kako je nastala kupovina preko interneta
• Kako da bezbedno kupujete i legalno prodajete preko Instagrama

Kako je internet promenio kupovinu?

Skoro svaku kupovinu 25-godišnja Katarina Ilić obavi u internet prodavnicama.

„Dosadno mi je da provodim sate u tržnim centrima, a i fizički je naporno", kaže.

Nekada joj se ne dopadne ono što je kupila, pa onda vrati paket.

Biljana Jočić, naprotiv, uglavnom voli da „vidi šta će kupiti".

„Iz internet prodavnica poručujem ponekad, ali sa Instagram i Fejsbuk stranica vrlo retko", govori ona.

Internet i kupovina su postali neodvojivi jedno od drugog u 21. veku, kaže Stojković.

Iako u Srbiji onlajn kupovina i dalje nije previše zastupljena, informisanje o proizvodu na internetu je vrlo važno, objašnjava on.

„Mlađe generacije su na Instagramu, malo starije na Fejsbuku, a sada se pojavio i TikTok kao značajno mesto reklamiranja.

„Bitno je biti prisutan u virtuelnom svetu, to znaju i kupci i potrošači", kaže.

Tržišna utakmica je tako „postala mnogo neizvesnija nego što je nekada bila".

„Ranije ste odlazili kod automehaničara da vam pomogne pri kupovini auta, a sada imate Gugl kao savetnika kome se najviše veruje", smatra on.

Nepoverljivi kupci i impulsivna kupovina

Pre nego što se odluči na kupovinu, Katarina dugo istražuje.

„Razmišljam da li bi mi nešto drugo možda više odgovaralo ili upoređujem cene istog proizvoda na različitim sajtovima internet prodavnica", kaže.

Današnji kupci su nepoverljiviji, smatra Stojković.

Ljudi su ranije jednostavno odlazili u prodavnicu i kupovali, ili proizvode poput kućnih aparata uzimali „na probu".

Pojavom interneta, oni pretražuju informacije, čitaju iskustva drugih kupaca i „sve manje imaju poverenja u proizvođače i prodavce", objašnjava on.

Iako je nekad nepoverljiva, Katarina ima problem i sa impulsivnom kupovinom.

„Uglavnom za jeftinije proizvode, tad samo poručujem bez razmišljanja koliko će mi para ostati na računu.

„Osetim se bolje, kao da sam uradila neki zadatak sa liste obaveza", dodaje.

Pri imulsivnoj kupovini emocije igraju ključnu ulogu, kaže psihološkinja Marija Petrović.

Stručnjaci za marketing to znaju i ne libe se da ih iskoriste u kampanjama, objašnjava.

„Ljudi su pri jakim intenzivnim stanjima skloniji impulsivnoj kupovini - da bi se nagradili, utešili ili oraspoložili.

„Kratkotrajno kupovina umanjuje neprijatnost i frustraciju izazvanu neprijatnim osećanjima, a u stanju prijatnosti pojačava efekat dodatnom stimulacijom", kaže Petrović za BBC na srpskom.

'Lečenje kupovinom'

Analiza psihološkinje Marije Petrović

Kupovina je važna jer omogućava ljudima lakše funkcionisanje i obezbeđuje „neophodnosti", zdrav život i sigurnost.

Ipak, tokom promene kupovne moći pojedinca, često se menja i ideja šta je potreba, a šta želja.

Početkom 21. veka, konzumerizam je postao u nekom obliku deo identiteta većine ljudi, jer smo okruženi marketinškim kampanjama, reklamama na društvenim mrežama i influenserima koji donose bolje, sjajnije, blistavije primere i preporuke za „idealniji" život.

Nega kose, kože, kupovina odeće i obuće, nova prevozna sredstva, putovanja, nameštaj - čak se i odlazak kod psihoterapeuta odvija pod velom konzumerizma.

Primarni efekat konzumerizma je zadovoljstvo, ali je ono kratkog daha, jer je propraćeno osećajem praznine zbog stalnog upoređivanja sa drugima.

Ovakav životni stil nameće potrebu da osoba radi više, stvara više i kupuje više, verujući da će na taj način obezbediti sreću.

Tako se svako neprijatno osećanje i frustraciju „leče" novom kupovinom, a to zadovoljstvo kratko traje.

Životni stil koji može da se kupi

Kad god bi u tinejdžerskim godinama Katarina poželela odeću neke modne marke, novu tetovažu, pirsing ili drugačiju boju kose, razlog bi uglavnom bio „inspiracija sa društvenih mreža."

„Instagram je bio toliko uticajan kad sam bila tinejdžerka, a tamo su uvek postojali različiti koncepti lepote vezani za to kako izgledamo i živimo", kaže ona.

Ova mreža je donela i dva tipa devojaka koje su inspirisale pratiteljke - Tamblr devojka (Tumblr girl) nosila je platnene patike, mrežaste čarape i išla na koncerte, dok je pillates princess volela pastelne boje, ustajala rano, hranila se zdravo i svakodnevno vežbala.

„Pokušavala sam da budem oba tipa devojke, a svaka od njih je zahtevala kupovinu različite odeće, hrane i svega ostalog", govori Katarina.

Reklame su nekada bile samo oglašavanje, a danas promovišu čitav stil života, smatra Žolt Lazar, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

„Običan svet želi da doživi ono što svakodnevno posmatra u medijima, pa osmehnuta lica sa bilborda ili oglasa na sajtovima i društvenim mrežama poručuju da nije bitno ko smo, već na kakav način živimo.

„Kupujući proizvod, kupujemo i stil života", rekao je Lazar za BBC na srpskom.

Deca i tinejdžeri kao kupci

Promenom tržišta promenili su se i kupci, smatra Dragan Stojković.

Sada su „i deca i tinejdžeri deo tržišta", ukazuje.

Dok su tokom 1970-ih i 1980-ih na kupce uticale reklame na televiziji, danas su ulogu preuzele društvene mreže, naročito video snimci otpakivanja proizvoda, posebno popularni među mlađima.

Na mnogim od ovih snimaka u krupnom kadru su ruke i prsti, čime se privlači pažnja najmlađih jer su šake odraslih često u njihovom vidnom polju.

U njima se često čuju i zvuci privlačni deci, poput pucketanja plastike u koju je igračka upakovana.

Deca mlađa od osam godina ne razumeju u potpunosti prirodu reklama, vide je kao informativnu, stvarnu i zabavnu, upozorava Stojković.

U vremenima političkih i društvenih promena, privreda postkomunističkih zemalja u koje spada i Srbija, doživela je brojne promene, objašnjava Madelina Moraru sa Univerziteta u Bukureštu.

Kupci nisu bili dovoljno pripremljeni za pristup velikim količinama robe, piše Moraru u radu 'Tranzicija iz komunizma u demokratiju u rumunskom marketingu'.

Zbog toga su, bar neko vreme, potrošači ignorisali lokalne proizvode.

„Tako su se razvili današnji potrošači kojima su želje postale potrebe", smatra Moraru.

Bez obzira na generacijske razlike, za Biljanu i Katarinu je kupovina važan deo života.

„Sve ono bez čega danas ne mogu nekad sam videla kao hir.

„Mislim da ne bih mogla bez odlaska u tržni centar makar jednom nedeljno", kaže Biljana.

• Šta u Srbiji možete da uradite ako ste žrtva prevare putem internet oglasa
• Šta je Crni petak, kako je nastao i kako izgleda u Srbiji
• Da li će poskupljenje usluge onlajn plaćanja vratiti ljude u redove na ulici

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk