- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
24. 12. 2024. 08:28 >> 25. 12. 2024. 08:36
Grenland ponovo poručio Trampu: Nismo na prodaju
Novoizabrani predsednik SAD ponovio je ideju iz 2019. da bi želeo da kupi teritoriju pod upravom Danske.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp ponovo je iskazao želju da kupi Grenland.
„Grenland pripada narodu Grenlanda", rekao je njegov premijer u ponedeljak, dan nakon što je Tramp ponovio komentare o arktičkom ostrvu koje je imao i tokom prvog predsedičkog mandata, što je tada izazvalo diplomatski skandal.
Na Grenlandu, autonomnoj danskoj teritoriji, smešten je veliki američki svemirski objekat.
Ostrvo je na najkraćem putu od SAD do Evrope, što znači da je strateški važan za Ameriku.
Iz Danske se za sada nisu oglasili povodom nove Trampove „ponude".
„Zarad nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, Sjedinjene Američke Države smatraju da su vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutna potreba", napisao je Tramp u nedelju na njegovoj mreži Istina (Truth Social).
Ova izjava izazvala je oštar komentar grenlandskog premijera Mutea Egedea.
„Nismo na prodaju i nećemo biti na prodaju.
„Ne smemo da izgubimo našu dugu borbu za slobodu. Međutim, moramo da nastavimo da budemo otvoreni za saradnju i trgovinu sa celim svetom, posebno sa našim susedima," rekao je on.
Grenland je najveće ostvro na svetu - posle Australije, koja je kontinent.
Reč je o autonomnoj danskoj teritoriji, između severnog Atlantika i Arktičkog okeana.
Ima oko 56.000 stanovnika koji naseljavaju priobalne delove.
Oko 90 odsto stanovnika su Inuiti.
Ostrvo ima ograničenu samoupravu i sopstveni parlament.
Više od 80 odsto ostrva prekriveno je jednim ledenim glečerom.
- Zagrevanje Arktika menja način života na Grenlandu
- Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu
Trampove kontroverzne izjave usledile su nekoliko sati nakon što je najavio da namerava da nominuje Kena Hauerija, bivšeg ambasadora u Švedskoj, za novog ambasadora u Danskoj.
Haueri je rekao da je „duboko počastvovan" nominacijom i da se raduje saradnji sa osobljem američke ambasade u Kopenhagenu i američkog konzulata na Grenlandu na „produbljivanju veza naših zemalja".
Trampov prvobitni predlog iz 2019. da SAD preuzmu Grenland doveo je do sličnih oštrih komentara tamošnjih lidera.
Tadašnja danska premijerka Mete Frederikson, koja je i dalje na toj funkciji, opisala je ideju kao „apsurdnu", posle čega je Tramp okazao zvaničnu posetu Danskoj.
Tramp nije prvi američki predsednik koji je predložio kupovinu Grenlanda.
Ideja je prvi put pokrenuta tokom 1860-ih pod predsedništvom Endrjua Džonsona.
Hari Truman je 1946. godine ponudio Danskoj 100 miliona dolara za ovu teritoriju.
Truman je razmatrao i mogućnost zamene dela teritorije Aljaske za strateške delove Grenlanda, navela je ranije agencija AP.
Uporedo sa ponovljenom idejom o kupovini Grenlanda, Tramp je zapretio i da će ponovo uspostaviti kontrolu nad Panamskim kanalom, jednim od najvažnijih plovnih puteva na svetu, optužujući Panamu da naplaćuje previsoke naknade za pristup njemu.
Predsednik Paname je potom odbacio Trampovu ideju, rekavši da „svaki kvadratni metar" kanala i okoline pripada Panami.
Mogu li države da kupe teritorije?
Kroz istoriju države su zauzimale teritorije ne samo vojnim sukobima, već i kroz finansijske sporazume.
SAD su 1803. godine od Francuske kupila Luizijanu za oko 15 miliona dolara.
Od Rusije su 1867. godine kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.
Kasnije su kupile i danska Zapadnoindijska ostrva 1917. godine i preimenovala ih u Američka Devičanska ostrva.
Međutim, profesor prava Džozef Bločer je 2012. napisao da je „tržište suverenih teritorija izgleda presušilo".
„Da budemo sigurni, još postoji aktivno tržište vlasničkih interesa u javnom zemljištu... Ali granice - suverena teritorija, a ne imovina - izgleda nisu na prodaju."
„Suverena teritorija je kupovana i prodavana tokom većeg dela američke istorije...
„Ali trenutno takvo tržište ne postoji", napisao je on u radu „Prodaja državnih granica".
- Aljaska: Američka država koja pokušava da privuče više migranata
- Sedam stvari koje Tramp obećava da uradi kao predsednik
- Šta Trampova pobeda znači za svet
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk