Onur Erem - BBC Svetski servis  [ BBC ]

18. 12. 2024. 07:24   >>  11:35

Kako će se 2025. promeniti migracije širom sveta

Povodom Svetskog dana migranata 18. decembra, pogledajmo kako bi svetski migracioni trendovi mogli da se promene 2025. godine.

Migracije širom sveta se svake godine povećavaju i ne postoje naznake da će ljudi manje želeti da migriraju u budućnosti.

Ali poslednja decenija donela je ozbiljne prepreke onima koji žele da migriraju: retorika „izgradite zid" Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata, pandemija kovida i njena ograničenja u putovanjima, kao i Bregzit, koji je okončao slobodu kretanja ljudi između Velike Britanije i EU.

Nadalje, očekuje se da 2025. godine započnu važne političke promene na dva najveća migrantska odredišta na svetu: u SAD, Donald Tramp će u januaru započeti drugi predsednički mandat, dok se u Nemačkoj početkom februara očekuju vanredni izbori, koji bi mogli da se završe uspehom stranaka koje favorizuju strožu imigracionu politiku.

Povodom Svetskog dana migranata 18. decembra, pogledajmo kako bi svetski migracioni trendovi mogli da se promene 2025. godine.

• Šta su zlatne vize i zašto su kontroverzne
• Jedanaestogodišnje putovanje dečaka od Sirije do Srbije i dalje u Evropu
• Pet zemalja koje porodice iseljenika vole

Koji su aktuelni svetski migracioni trendovi?

Broj migranata širom sveta postojano se povećava u protekle tri decenije.

Međutim, procenat ljudi koji se sele u druge zemlje i dalje je relativno mali u odnosu na ukupan broj stanovnika na svetu.

„Proučili smo podatke o migracijama iz proteklih 25 godina, kao i podatke iz Indeksa ljudskog razvoja i primetili da je vremenom ljudima iz konteksta zemalja u razvoju sve teže da uspeju da migriraju međunarodno u srednje, visoko i veoma visoko razvijene zemlje", kaže Mari Mekolif, šefica Odeljenja za istraživanja i publikacije o migraciji pri Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) Ujedinjenih nacija.

„Oni pokazuju veoma jasan trend. Sve je teže pristupiti redovnim putevima za migracije.

„Većina međunarodnih migracija je između bogatih zemalja, iz jedne bogate zemlje u drugu", kaže Mekolif, navodeći kao primer velike migracije unutar Evrope.

Imigracija je više u okviru regiona u kojima postoje aranžmani slobodne mobilnosti kao što su EU, Ekovas i Merkosur, kaže ona, dodavši da postoji i veliki koridor migracije iz Južne Azije u Zalivske zemlje.

Bilo je oko sedam miliona međunarodnih studenata na svetu 2022. godine, a ova cifra se više nego utrostručila za manje od tri decenije.

Pad Asadove vlade u Siriji mogao bi da omogući za više od šest miliona sirijskih migranata koji žive u drugim zemljama da se vrate kući.

Prvih dana otkako je sirijski predsednik Bašar al Asad pobegao u Rusiju, napravili su se veliki redovi na turskoj strani granice dok su Sirijci pokušavali da se vrate.

Međutim, teško je predvideti da li će se ovaj trend nastaviti i kako će se bezbednosna situacija promeniti, imajući u vidu neizvesnost koja prati pitanje kako će se upravljati Sirijom u budućnosti.

Kako će Trampov povratak u Belu kuću uticati na migracije?

Migracija je pitanje od ključne važnosti za Donalda Trampa i njegovu bazu.

SAD su najpopularnija svetska destinacija za migrante, a ova tema bila je istaknuta na predsedničkim izborima 2016. godine.

„Izgradite zid" bila je mantra koja je mogla regularno da se čuje na Trampovim mitinzima, a koja se odnosila na njegovog obećanje da će podići fizičku barijeru duž meksičke granice da bi sprečio ilegalne prelaske.

Tokom njegovog prvog mandata, Tramp nije mogao značajnije da poveća dužinu primarne barijere na meksičkoj granici, ali jeste preduzeo druge mere koje su imale konkretniji ishod po migraciju.

Jedna od prvih stvari koje je uradio nakon što je postao predsednik u januaru 2017. godine bila je da izda zabranu putovanja ljudima iz sedam zemalja (Iran, Irak, Libija, Somalija, Sudan, Sirija i Jemen) sa većinskim muslimanskim stanovništvom, što je dovelo do toga da se ovaj potez nazove „zabranom za muslimane".

Oko 2.000 građana ovih zemalja koji su bili u avionima na putu do SAD u vreme kad je Tramp potpisao izvršnu naredbu bili su privedeni nakon što su njihovi avioni sleteli u SAD.

Druga politička mera bila je ukidanje DV lutrijskog programa, preko kog SAD daju pravo na život i rad u SAD preko godišnje lutrije.

Donald Tramp je odlučio da obustavi ovaj proces tokom poslednje godine prethodnog mandata potezom za koji je rekao da mu je cilj da „zaštiti američko tržište rada" tokom pandemije.

Ali ovo je promenilo živote desetine hiljada dobitnika lutrije, koji su se pripremali da započnu novi život.

„Učestvovala sam na lutriji 2019. godine. Rezultati su objavljeni u junu 2020. godine i videla sam da sam je dobila", kaže Irmak (nije joj pravo ime), 27-godišnjakinja iz Turske.

„Kao biseksualka i ateistkinja, ne osećam se bezbedno da budem ono što sam i da se javno oglašavam u Turskoj. Ono što mi se dopadalo u vezi sa SAD je njihovo poštovanje ličnog prostora – pomislila sam da bi život mogao biti lakši u SAD."

Nakon što je njena imigracija sprečena, Irmak je pokrenula pravnu žalbu sa drugim ljudima u njenom položaju, ali je sudski slučaj odbačen i hiljade ljudi je izgubilo priliku da se preseli u SAD.

Trampova administracija se takođe pozvala na kontroverzni statut naoko osmišljen kao mera javnog zdravlja, omogućivši američkim vlastima da po hitnom postupku odbiju migrante – među njima i tražioce azila – na granici.

Skoro 400.000 ljudi privedeno je i proterano između trenutka početka primene i januara 2021. godine, kad je Tramp napustio Belu kuću.

Šta možemo da očekujemo od njegovog drugog mandata?

Jedno od obećanja Donalda Trampa iz predizborne kampanje ove godine bila je masovna deportacija ilegalnih imigranata.

„To više nije pitanje cene svega toga. Mi zaista nemamo drugog izbora", rekao je Tramp, dodavši da planira da proglasi nacionalno vanredno stanje da bi upotrebio američku vojsku za svoj projekat.

Džej Di Vens, Trampov izbor za potpredsednika, rekao je da bi deportacije mogle da „počnu" sa milion ljudi, mada su stručnjaci izrazili sumnju u održivost te namere.

Deportacije ljudi uhapšenih u unutrašnjosti SAD - za razliku od onih na granici - nalazile su se tik ispod 100.000 ljudi godišnje tokom čitave decenije.

„Da bi se to povećalo na milion, u jednoj godini, treba vam masovna infuzija resursa koji vrlo verovatno ne postoje", rekao je za BBC direktor politike pri Američkom imigracionom savetu Aron Rajhlin Melnik.

Eksperti procenjuju da bi ukupan račun za milion ili više deportacije iznosio desetine ili čak stotine milijardi dolara.

Uz to, imigracioni sudski sistem ne bi uspeo da obradi toliko veliki broj slučajeva a bilo koji program masovne deportacije najverovatnije će naići na pravna osporavanja.

Tramp bi, međutim, mogao da ima više uspeha u primeni mera za smanjenje legalne migracije, kao što je to učinio sa pobednicima lutrijske vize u prvom mandatu.

• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione
• Kako bi Amerika izgledala bez imigranata

Šta će se promeniti u Nemačkoj posle izbora u februaru 2025?

Drugo najveće svetsko odredište migranata, Nemačka, najverovatnije će imati novu vladu posle izbora planiranih za februar 2025. godine.

Poslednjih godina, ova zemlja je olakšala migraciju da bi regrutovala radnu snagu, ali da li bi to moglo da se promeni kad bi desničarske partije koje se protive imigraciji došle na vlast?

Aktuelna vlada je popustile neke imigracione propise da bi izašla na kraj sa nestašicom radne snage, ali Socijaldemokratska partija premijera Olafa Šolca trenutno je treća u anketama, iza Hrišćansko-demokratske unije (DCU/CSU) i krajnje desničarske AfD, koja ima podršku skoro svakog petog čoveka u zemlji.

„Otežavanje ilegalne imigracije deo je izborne kampanje nemačkih stranaka, naročito vodeće stranke CDU/CSU, ali i ultradesničarske AfD i ultalevičarske BSV", kaže Viktorija Rajtig, šefica Centra za migracije Nemačkog saveta za spoljne odnose.

Iako su nemačke partije manje kritički nastrojene prema legalnoj migraciji zbog nestašica radne snage, oko šest od 10 ljudi podržava ove tri partije, a Rajtig veruje da će se „gotovo sigurno ova politička klima odraziti na strožu nemačku politiku prema migraciji posle februarskih izbora i da će nova vlada, po svoj prilici, biti predvođena hrišćanskim demokratama."

Druga odredišta

I dok bi migracija u Nemačku ili SAD mogla da postane komplikovanija, malo je verovatno da će druga odredišta postavljati dodatne prepreke.

Migracije u regionalnim okvirima kao što su EU i Ekovas, i velika ruta iz Južne Azije do Zaliva, najverovatnije će ostati neometani.

„Veliki koridor iz Južne Azije u Zaliv, koji je gotovo isključivo radnička migracija, nastaviće se zato što postoji potreba za njom. Radnički migranti su neverovatno važni za mnoge zemlje u Zalivu i oni pružaju veoma važne usluge", kaže Mari Mekolif iz IOM-a.

„Tako da ne vidim da će tu doći do krupnih promena. Svakako ne kad govorite o nekim od tih zemalja sa velikim emigracijama, kao i velikim zemljama odredišta."

Ona takođe ističe da postoje internet kampanje dezinformacija, koje koriste grupe alt-desnice za podrivanje poverenja u migracione sisteme.

„Za mene, jedan od najvećih problema koji predstoje što se tiče međunarodne migracije jeste taj narastajući paradoks oko dezinformacija koji narušava poverenje u migraciju."

Mekolif kaže da su, mimo akutnih raseljenja izazvanih ratovima i katastrofama, trendovi međunarodne imigracije relativno predvidivi i stabilni, i na njih utiču političke pomene samo vremenom.

„Mi znamo da je međunarodna migracija izuzetak: većina ljudi ostaje i živi u zemljama u kojima su rođeni."

• Tražioci azila, migranti ili izbeglice: Ko je ko
• Smrt migranata u Drini: Obala bezimenih grobova
• Migranti u Evropi ginu u oružanim okršajima i saobraćajnim nesrećama
• Najtraženiji evropski krijumčar migranata uhapšen posle istrage BBC-ja
• U Nemačkoj trguju čamcima „opasnim po život“ za prelazak Lamanša – tajna BBC istraga
• „Nisu galebovi, to su krici davljenika": Deset godina od najveće migrantske tragedije u Mediteranu
• Šta je evropski migracioni pakt za koji mađarski premijer Viktor Orban kaže da je propao

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk