Nik Torp - Dopisnik iz Centralne Evrope  [ BBC ]

12. 12. 2024. 15:08   >>  16:44

Rumunija i Bugarska od 1. januara bez granica

Sedamnaest godina od ulaska u Evropsku uniju, dve države dobile zeleno svetlo za ulazak u Šengen zonu.

Rumunija i Bugarska, posle 17 godina od kako su pristupile Evropskoj uniji, dobile su zeleno svetlo da postanu deo šengenske zone putovanja bez granica.

Odluka drugih država članica EU znači da će od 1. januara 2025. biti moguće voziti do Francuske, Španije ili Norveške bez pasoša.

To je veliko olakšanje za 25 miliona ljudi koji žive u Rumuniji i Bugarskoj i koji će se konačno osećati prihvaćeno kao punopravni članovi EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da je to „dan radosti".

Iako su u martu prošle godine ukinute granične kontrole za putovanja vazdušnim putem i morem za ove dve zemlje, sve do prošlog meseca Austrija je imala otpor da se ukine granična provera kopnenim putem.

• Šta se za Srbiju i Balkan menja izborom nove Evropske komisije
• Još pet godina za Ursulu fon der Lajen, kompletiranje EU „ključni prioritet"
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan

Za vozače kamiona birokratija na graničnim prelazima još nije gotova.

Izgleda da će Mađarska nastaviti da proverava svaki kamion i njegovu dokumentaciju najmanje šest meseci na glavnom rumunsko-mađarskom graničnom prelazu Nadlac.

Bugarska je izgradila novi kamionski park i elektronsku barijeru u Ruseu, pored mosta preko Dunava do Rumunije, naplaćujući 25 evra po kamionu.

I „privremene" granične kontrole su nametnute širom kontinenta, od strane zemalja koje se plaše porasta ilegalnih migranata.

Šengenska zona, 1985. godine, danas uključuje većinu zemalja EU, kao i neke države koje nisu članice EU, kao što su Norveška i Švajcarska.

Velika Britanija nikada nije bila u Šengenu, iako njeni državljani trenutno mogu da posećuju zonu bez vize do 90 dana svakih 180 dana.

Mađarska i rumunska granična policija bile su uzdržane kada sam prešao iz Mađarske u Rumuniju nekoliko sati pre objave EU.

„Detalje ćemo saznati sutra", rekao je mađarski zvaničnik uz osmeh.

A đavo je taj koji može da leži u detaljima.

Ovidiu Dabija je krenuo ka granici u zoru nakon što je izvezao svoje terensko vozilo sa Sterk motornim čamcem iz dvorišta u Temišvaru, glavnom gradu zapadne Rumunije.

On vozi motorni čamac mesta gde je smešten u Nemačkoj do izložbi.

Prošle nedelje je bio u Atini.

Sledeće nedelje će se uputiti u bazu proizvođača u blizini Nirnberga.

„Ulazak Rumunije u Šengen uštedeće mi sate na svakom graničnom prelazu", kaže mi on na odmorištu pored prelaza Nadlac.

„Naši vozači gube najmanje 12 sati na svakom graničnom prelazu.

„Na granici Mađarske i Rumunije čekalo se i po pet dana", kaže Radu Dinesku, predsednik Udruženja rumunskih drumskih prevoznika.

On procenjuje da je rumunska industrija drumskog saobraćaja izgubila 19 milijardi evra između 2012. i 2023. zbog kašnjenja na granicama.

To je podiglo cene koje su potrošači na kraju plaćali.

„Glavni korisnici od 1. januara biće automobili i firme", kaže Dinesku, iako će i dalje biti nasumičnih kontrola.

Za kamione, on ne veruje da će biti mnogo promena.

Veliki problem za vozače kamiona, kako kaže, jeste to što se sve provere obavljaju na granici, od merenja do dozvola i kontrola tereta, sanitarnih i ekoloških pregleda, kao i pretrage zbog ilegalnih migranata.

U drugim zemljama koje su već u Šengen zoni, takve provere se odvijaju brže i efikasnije na posebnim parking prostorima za vozila na autoputevima daleko od granice.

Radu Dinesku krivi više vlada u Rumuniji što nisu uspele da dogovore sa susednim zemljama, kako bi se smanjio pritisak na granicama.

On navodi EU regulativu iz 2008. godine koja poziva na uklanjanje kontrole težine i dimenzija kamiona sa graničnih prelaza između država članica EU.

To nikada nije sprovedeno na rumunskoj granici sa Mađarskom niti na rumunskoj granici sa Bugarskom, zbog konkurencije između suparničkih inspektorata.

„Nije samo reč o trgovini, već i o investicijama", kaže predsednik Asocijacije rumunskih drumskih prevoznika.

Kada je BMW pokušavao da izabere između Mađarske i Rumunije mesto za novu fabriku automobila, čekanje na granici između Rumunije i Mađarske se misteriozno povećalo.

BMW je kasnije izabrao mađarski grad Debrecin.

Dacia Renault, najveći proizvođač automobila u Rumuniji, suočava se sa konstantnim kašnjenjima u isporuci delova preko šengenskih granica.

„Ne želim da potcenim vrednost naših kopnenih granica koje se pridružuju Šengenu, ali još uvek ima posla koji treba da se uradi", kaže Dinesku.

U Temišvaru, Filip Koks, predstavnik rumunskog izvoznika vina Cramele Recaș, je optimističniji.

„Granične kontrole će polako nestajati," veruje on, „ali će se to dogoditi, možda za šest meseci, jer je to u interesu svih".

To će, kako veruje, učiniti njegova vina konkurentnijim na zapadnim i severnim tržištima Evrope.

• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
• 'Mali Šengen' - stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga
• Migracije „ugrožavaju slobodan protok ljudi“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk