- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
11. 09. 2024. 17:59 >> 12. 09. 2024. 14:55
Slučaj Banjska: Podignuta optužnica protiv Radoičića i još 44 ljudi
Gotovo godinu dana posle sukoba u Banjskoj, jednog od najtežih na Kosovu u poslednje vreme, napravljeni su prvi koraci da slučaj dobije i sudski epilog.
Gotovo godinu dana posle sukoba u Banjskoj, jednog od najtežih na Kosovu u poslednje vreme, napravljeni su prvi koraci da slučaj dobije i sudski epilog.
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 11. septembra optužnice protiv 45 osoba, među kojima je i Milan Radoičić, bivši političar i biznismen sa Kosova, označen kao vođa grupe.
Radoičić je prethodno preuzeo odgovornost za napad na policiju Kosova 24. septembra 2023. u mestu Banjska, na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo.
Tog dana ubijen je kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom i Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović.
Optuženi su imali različite uloge u okviru grupe, od „organizovanja i usmeravanja terorističkih aktivnosti do finansiranja i pranja novca", izjavio je tužilac Naim Abazi.
Milan Radoičić je, prema njegovim rečima, igrao važnu ulogu u koordinaciji i kriminalnim aktivnostima.
- Banjska: Kako je Milan Radoičić uhapšen, pa pušten
- Zašto je važan most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici
- Tri tačke nove runde napetosti na Kosovu
- O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
Nekadašnji zvaničnik Srpske liste, najveće stranke te zajednice na Kosovu, bliske zvaničnom Beogradu, priveden je u oktobru 2023. u Srbiji zbog slučaja Banjska, ali je ubrzo pušten.
Viši sud mu je tada izrekao zabranu napuštanja zemlje.
Istragu protiv njega vodi i Više javno tužilaštvu u Beogradu, koje ga tereti za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materijala i teška dela protiv opšte sigurnosti.
Ipak, optužnica protiv njega u Srbiji i dalje nije podignuta.
Šta se dogodilo u Banjskoj?
Snimci naoružane grupe u manastiru Banjska, nedaleko od Zvečana, na severu Kosova, krajem septembra prošle godine preplavili su medije širom sveta.
Prikazani su muškarci u opremi nalik vojnoj, sa teškim naoružanjem u rukama.
Šta su tamo radili i koji im je bio cilj, godinu dana kasnije i dalje nije poznato.
Pogledajte video: Pucnjava u Banjskoju 90 sekundi
Kosovski premijer Aljbin Kurti za napad je tada okrivio „kriminalce koje sponzoriše Srbija", rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uzvratio, okrivljujući kosovskog premijera za višemesečne „provokacije" i da mu je „jedina želja da uvuče Srbiju u sukob sa NATO".
Zvanična Priština je potom objavila snimak dronom iz manastira Banjska, tvrdeći da se na njemu nalazi Radoičić, dugo pominjan kao jedan od najmoćnijih ljudi na Kosovu.
Nekoliko dana posle Banjske, Radoičić je priznao da je organizovao naoružanu grupu koja se sukobila sa kosovskom policijom, naglašavajući da „Beograd ništa nije znao" o tome.
Državni vrh Srbije je takođe u nekoliko navrata negirao umešanost u napad.
U posrednom obraćanju preko advokata, Radoičić je naveo da je „sa sunarodnicima 24. septembra došao na sever Kosova sa namerom da ohrabri srpski narod u pružanju otpora režimu Aljbina Kurtija (kosovskog premijera)" i „ostvari san o slobodi srpskog naroda".
Dodao je tada i da je kosovski policajac Afrim Bunjaku „slučajno nastradao".
Radoičić se nalazi na crnoj listi Amerike i Velike Britanije zbog povezanosti sa međunarodnim organizovanim kriminalom i korupcijom, a dovođen je u vezu i sa nerazjašnjenim ubistvom Olivera Ivanovića, političara sa Kosova, što je negirao.
Za njim postoji i poternica Interpola.
Posle Banjske je podneo ostavku na funkciju potpredsednika Srpske liste.
Šta kaže kosovsko tužilaštvo?
U danima posle napada u Banjskoj, usledio je niz akcija kosovske policije, koja je pretresala objekte na severu Kosova, kada je zaplenjena „veća količina oružja".
Specijalni tužilac Naim Abazi je tada za portal Kossev potvrdio da je akcija bila usmerena „na imovinu koja je identifikovana kao vlasništvo Milana Radoičića".
Posebnu pažnju izazvao je snimak pretresa luksuznog objekta na obali jezera Gazivode na Kosovu, u vlasništvu Radoičića.
Kosovski ministar policije Dželjalj Svečlja tada je uporedio Radoičića sa Pablom Eskobarom, kolumbijskim narko dilerom, jednim od najopasnijih kriminalaca svih vremena.
Luksuz objekata na jezeru Gazivode dokazuje da su „Radoičić i njegovi saradnici postali multimilioneri pod maskom branilaca građana", naveo je tada Svečlja.
Radoičićeva imovina na jezeru procenjena je na dva miliona evra.
Abazi je danas naglasio da su kosovske vlasti, u saradnji sa Sjedinjenim Državama i zemljama Evropske unije, uspele da obezbede dokaze koji su pomogli da se podigne „snažna optužnica".
Kaže da su tokom istrage oduzeti imovina, kao i „oklopna vozila, gotovina i bankovni računi za koje se sumnja da su pribavljeni nezakonitim radnjama".
Prema njegovim rečima, zaplenjeno je „više od 1.266 komada oružja i druge opreme".
Cilj policije akcija je, kako navodi, bilo da se pogađanjem finansijske strukture kriminalne grupe spreče njene dalje aktivnosti.
Posledice Banjske
Čitav slučaj odmah je podigao tenzije između Beograda i Prištine, koje do danas nisu umanjene.
Kurti je tvrdio da je „teroristički napad bio deo većeg plana da se anektira sever Kosova, koordinisanim napadima sa 37 položaja."
„Usledilo bi uspostavljanje koridora do Srbije kojim bi se omogućilo snabdevanje oružjem i ljudstvom", napisao je Kurti u oktobru 2023. na društvenoj mreži Iks.
General Milan Mojsilović, načelnik generalštaba Vojske Srbije, odbacio je ove optužbe.
„Ja 37 godina nosim uniformu i smatram sebe za čoveka koji ima određeno vojničko iskustvo.
„Ako mene pitate, i 14.000 pripadnika je malo za tako složen zadatak", rekao je on.
Kurti je potom nastavak dijaloga o normalizaciji sa Srbijom uslovio predajom Radoičića kosovskim pravosudnim organima.
„Sve dok su Radoičić i njegova grupa slobodni i zaštićeni u Srbiji, nema poverenja u dijalog o normalizaciji odnosa", izjavio je Kurti u junu 2024.
Međunarodna zajednica je za to vreme oštro osudila napad u Banjskoj i nekoliko puta pozvala vlasti u Beogradu da uhapse i osude učesnike napada.
Dan pre privođenja Radoičića u Beogradu, Vučić je u intervjuu za CNN rekao, ne pominjući direktno Radoičića, da će srpsko tužilaštvo „uraditi svoj posao".
„Srbija će pozvati na odgovornost sve koji su počinili krivična dela, a nađu se na našoj teritoriji. On (Radoičić) je dostupan i na našoj je teritoriji", rekao je Vučić.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Istraga u Beogradu
Više javno tužilaštvo u Beogradu je u međuvremenu od Kosova zatražilo informacije o slučaju Banjska, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Međutim, Ministarstvo pravde Kosova je 14. avgusta za RSE potvrdilo da je taj zahtev odbijen.
„Samo kosovski pravosudni organi imaju nadležnost da sude u slučajevima koji su počinjeni na teritoriji zemlje", naveli su.
Dodaje se i da Kosovo nikada nije dobilo odgovor od Srbije, na zahtev iz oktobra 2023. godine, za „predaju zločinaca kako bi bili privedeni pravdi u Republici Kosovo".
Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je prethodno saopšteno da se Radoičić tereti i da je nabavljao oružje iz Bosne i Hercegovine, koje je potom prenosio i skladištio na Kosovu, da bi 24. septembra sopstvenim radnjama ljude u selu Banjska doveo u opasnost.
Odbijajući zahtev tužilaštva da mu odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, Viši sud u Beogradu je saopštio da će Radoičiću biti određen pritvor ako bude prekršio uslove puštanja na slobodu.
Gde se on danas nalazi - nije poznato.
Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk