Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Čagil Kasapoglu - BBC novinar, Istanbul  [ BBC ]

03. 04. 2024. 11:53   >>  04. 04. 2024. 08:46

Izbori u Turskoj: Da li ubedljiva pobeda opozicije označava kraj predsednika Erdogana

Glavna turska opoziciona stranka RNP ne samo da je pobedila vladajuću stranku u čitavoj zemlji prvi put otkako je predsednik Erdogan došao na vlast pre 21 godinu, već je ostvarila i najbolji nacionalni rezultat od 1977. Kako se to desilo? I da li je to početak kraja političke vladavine Redžepa Tajipa Erdogana?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegova vladajuća stranka AKP pretrpeli su iznenađujući udarac na opštinskim izborima širom zemlje, u trenucima velike ekonomske krize koja se ne zaustavlja.

Uz izgubljenu kontrolu nad najvećim gradovima, šta ovaj dramatični poraz znači za Erdogana?

Glavna opoziciona Republikanska narodna partija (RNP) osvojila je 37,8 odsto glasova širom zemlje, prema agenciji Anadolija, za razliku od 35,5 odsto za AKP.

Mnogi stručnjaci su ove izbore proglasili „najtežim Erdoganovim porazom svih vremena".

RNP ne samo da je uspela da pobedi vladajuću AKP širom zemlje prvi put otkako je predsednik Erdogan došao na vlast pre 21 godinu, već je ostvarila i najviši nacionalni rezultat decenijama unazad.

Kako se to dogodilo?

Ekonomske nedaće: Hiperinflacija i nezadovoljstvo

Teška ekonomska kriza u Turskoj postala je ključni faktor u porazu vladajuće stranke.

Za razliku od mnogih drugih zemalja, čija je kriza troškova života započela 2022. godine ratom u Ukrajini, početak aktuelnih turskih problema korene vuče iz 2018. godine.

Inflacija je premašila 65 odsto, a nacionalna valuta lira izgubila je više od 80 odsto vrednosti za pet godina.

Turska vlada pod Erdoganovim vođstvom često je optuživana da nije u dodiru sa teškim životom običnih ljudi.

„Vladajuća AKP je zakasnila sa uvažavanjem katastrofalnih posledica ekonomske krize", kaže za BBC H. Bahadir Turk, profesor političkih nauka sa Univerziteta Hadži Bajram Veli u glavnom gradu Ankari.

Dodaje da je pobeda na predsedničkim izborima 2023. godina učinila Redžepa Tajipa Erdogana i njegovu AKP „previše optimističnim u rešavanju krize".

„Mislim da je to najveća greška koju su počinili AKP i Erdogan", kaže profesor Turk.


Pogledajte BBC dokumentarni film o dve decenije vlasti Erdogana:

https://www.youtube.com/watch?v=JB4_oxebalM&t=1s


Kriza i visoki troškovi života naveliko su se pojavljivali u kampanji opozicije.

„Ova zemlja ne zaslužuje siromaštvo", postao je jedan od stalnih slogana Ekrema Imamoglua, popularnog aktuelnog gradonačelnika Istanbula, koji se borio za reizbor protiv kandidata AKP-a.

Uspeo je da osigura još pet godina na vlasti nakon ubedljive pobede u nedelju.

Imamoglu, kandidat RNP, optužio je Erdogana za „preokretanje ekonomskih pravila naglavačke".

Erdogan je 2023. godine uspeo da osvoji treći mandat na vlasti obećanjima o oporavku privrede.

Ali na lokalnim izborima 2024. godine, kažu upućeni, birači su želeli da pošalju poruku ne Erdoganu lično, već čitavoj vladajućoj stranci.

„Birači ne odustaju lako od emocionalne veze sa vladarima. Na lokalnim izborima oni nisu morali da glasaju za lidera Erdogana, već za njegovu stranku.

„A na ovim izborima oni su želeli da pošalju poruku nezadovoljstva AKP-om", kaže Evren Balta, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Ozjegin u Istanbulu, za BBC.

Sve veća privlačnost opozicije

Glavna opoziciona stranka, Republikanska narodna partija, zadržala je vlast u najvećim turskim gradovima, među kojima su Istanbul, Ankara i Izmir, a stekla je kontrolu i u još nekoliko novih, kao što je četvrti najveći grad Bursa.

Stranka je prohujala tradicionalno konzervativnom centralnom Turskom na način koji su mnogi komentatori opisali kao „crveni talas", govoreći o boji kojom se napredovanje CHP-a obeležavalo na mapama i grafikonima.

Osnovana od osnivača savremene Turske Mustafe Kemala Ataturka, RNP je sekularistička i nacionalistička stranka.

Njeno glavno uporište je u urbanoj srednjoj klasi.

Od osnivanja moderne turske republike, konzervativci i pobožni muslimani doživljavaju RNP kao pretnju njihovim vrednostima pravičnosti i predanosti veri.

CHP je, zauzvrat, često optuživala konzervativne političke grupe, među njima i AKP, za sleđenje islamističkih ciljeva.

Polarizacija između verskih i sekularnih zajednica dominirala je turskom politikom decenijama.

Ali poslednjih godina, RNP je proširila bazu na konzervativnije i pobožnije stanovnike, što je doprinelo ovoj poslednjoj izbornoj pobedi.

„Od 2017. godine, posle pokušaja državnog udara 2016. u Turskoj, RNP sledi političku strategiju pomirenja sa konzervativcima, sa namerom da okonča polarizaciju", kaže profesorka Balta.

People shop in a busy market street in the Eminonu district ahead of the local elections on March 29, 2024 in Istanbul, Turkey.
Chris McGrath / Getty Images
Troškovi života i kriza su doprineli Erdoganovom porazu, smatraju analitičari

U Istanbulu, jedan od ključnih faktora za reizbor kandidata RNP-a Imamoglua bila je podrška kurdske zajednice, uprkos činjenici da je bilo kandidata koje je nominovala prokurdska DEM na glasačkom listiću.

Profesorka Balta kaže da je kurdska zajednica glasala strateški.

„S jedne strane, imate AKP, ozbiljnog igrača, koji ih naziva 'terorističkom grupom'.

„Sa druge, imate Imamoglua koji se prema Kurdima odnosi kao prema ravnopravnim građanima. I zato su napravili racionalni izbor glasajući za njega", kaže ona.

Supporters of Ekrem Imamoglu, celebrate following the early results in front of the Istanbul Metropolitan Municipality (IBB) in Istanbul, Turkey March 31, 2024.
Umit Bektas / Reuters
Glasači Imamoglua slave u Istanbulu

Još jedan faktor koji je pomogao opoziciji na ovim izborima je to što su poruke stizale do glasača tokom kampanje.

Iako većinu medija u Turskoj kontrolišu provladine agencije, ta kontrola nije apsolutna.

Kritičari često optužuju Erdogana za medijski monopol i nametanje autoritarne vladavine.

Ali profesorka Balta sa Univerziteta Ozjegin u Istanbulu kaže da autoritarizam može da se manifestuju na različitim nivoima.

„Kontrola nad medijima ili političkim strankama u Turskoj nikad nije bila kao u Rusiji, a nikad neće ni biti. Ovde još postoji značajna politička konkurencija i postoji opozicija.

„A imali su i instrumente i priliku da komuniciraju sa ljudima."


Pogledajte video: Kako se Turska promenila pod vlašću Erdogana


Da li je ovo kraj predsednika Erdogana?

Iako je ovo značajan poraz za Erdogana i AKP, analitičari smatraju da je prerano govoriti o kraju njegove političke vladavine.

Erdoganov predsednički mandat ističe 2028. godine.

U nedeljama pred izbore 31. marta on je rekao da će to biti njegov poslednji mandat, misleći na njegovo isticanje prema ustavu.

„Iako su ovi izbori bili izuzetni za opoziciju, Erdogan i dalje dominira turskom politikom, a njegov uticaj je još značajan", kaže profesor Turk sa Univerziteta Hadži Bajram Veli u Ankari.

„Ne smemo da zaboravimo da je za većinu glasača u Turskoj on veoma poštovana i voljena ličnost, koja služi za primer."

Supporters of Erdogan gather in front of the AK Party headquarters after the polls closed in Ankara, Turkey, 31 March 2024.
NECATI SAVAS/EPA-EFE
Razočarane Erdoganove pristalice ispred stranačkih prostorija u Ankari

Profesor Turk smatra da je uspeh AKP-a zavisio od sklada između „Erdoganovog harizmatičnog autoriteta i birokratskog funkcionisanja partije".

„Ali mislim da se taj sklad postepeno narušava i rezultati ovih lokalnih izbora su pokazatelj toga."

Reizabrani gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu sada se smatra ozbiljnim takmacem za predsednika, iako još nije zvanično objavio da će se kandidovati.

Profesorka Balta veruje da je zadržavši gradonačelničku poziciju u Istanbulu Imamoglu pojačao potencijal vlastite kandidature.

Za dve godine vladavine, politički uticaj predsednika Erdogana nije se zadržao u okvirima turskih granica.

Predstavio je sebe kao glavnog posrednika između Rusije i Ukrajine, postigavši kroz pregovore važan sporazum o izvozu žitarica 2022. godine; pojačao je turske trgovinske odnose sa mnogim zemljama u Africi i Aziji, i bio je uticajna ličnost širom Bliskog istoka.

Prema analitičarima, tako veliki poraz na lokalnim izborima mogao bi da ugrozi „i njegov legitimitet u svetu".

„Imamoglu obećava funkcionalnu demokratiju. Mogli bismo da vidimo u budućnosti kako opozicija učvršćuje finansijske, kulturne i političke veze sa svetskim silama", kaže profesorka Balta.

Iako ne predstavlja kraj Erdoganove vladavine, ovaj izborni rezultat predstavlja ozbiljno narušavanje njegovog autoriteta.

Poručio je: „31. mart nije kraj za nas, već prekretnica."

Erdogan je obećao da će raditi vredno na ponovnom pridobijanju privrženosti pristalica.

Ali opozicija, osokoljena ovim najnovijim izbornim rezultatima, iskoristiće zamajac da proširi uticaj izvan opština i nametne se kao alternativna politička snaga.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније