Abdujalil Abdurasulov i Danijel Tomas - BBC vesti  [ BBC ]

19. 12. 2023. 09:50   >>  20. 12. 2023. 07:29

Ukrajina i Rusija: Kijev primoran da smanji vojne operacije jer strana pomoć presušuje

Jedan od vodećih generala kaže da sve manja vojna pomoć već ima posledice na bojnom polju

Ukrajina je upozorila da je primorana da ograniči obim nekih vojnih operacija zbog smanjenja strane pomoći.

General Oleksandr Tarnavski kazao je da se trupe suočavaju sa manjkom municije na celoj prvoj liniji fronta, što stvara veliki problem Kijevu.

Milijarde dolara iz Amerike i EU su blokirane usred političkih sukoba.

• Mađarska blokirala pomoć EU od 50 milijardi evra za Ukrajinu
• Zelenski napustio Vašington praznih ruku, republikanci ne menjaju stav
• Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin

Ukrajina je kazala da se nada da će ojačati sopstvenu proizvodnju municije uz pomoć Zapada.

Međutim, Ukrajina se u velikoj meri oslanja na pošiljke sa Zapada, posebno na isporuke raketa dugog dometa i sistem protivvazdušne odbrane kako bi se borila protiv okupacije ruskih snaga.

General Tarnavski kazao je novinskoj agenciji Rojters da zemlji nedostaju artiljerijske granate posebno za oružje iz vremena Sovjetskog Saveza.

„Količina koju imamo nije dovoljna s obzirom na naše potrebe.

„Tako da preraspodeljujemo oružje. Menjamo planove koje smo napravili, činimo ih manjim da bismo mogli da obezbedimo ono što je neophodno za njih", kazao je.

On je kazao da je sve manja strana vojna pomoć već imala uticaj na bojnom polju i da je zbog toga došlo do promene taktike.

„U nekim područjima, okrenuli smo se ka odbrani, u drugim smo nastavili ofanzivu.

„Spremamo rezreve za buduće akcije velikih razmera. Njihov cilj ostaje. Međutim, taktika se menja."

Ova izjava došla je u trenutku kada je pomoć zaustavljena i u EU i u Americi.

Republikanci su ranije ovog meseca blokirali vojnu pomoć od 60 milijardi dolara za Ukrajinu.

Potom je Mađarska blokirala finansijsku pomoć EU prošle nedelje.

Lideri EU kazali su međutim da Ukrajina neće biti ostavljena bez pomoći.

Ukrajina se već suočavala sa sve manjim količinama municije u trenutku kada su zapadne sile pokušavale da održe zalihe.

EU je obećala da će do marta 2024. godine poslati milion artiljerijskih granata, ali je do sada dostavljeno ili je u procesu slanja 480.000.

U međuvremenu Amerika je poslala Ukrajini više od dva miliona granata za upotrebu u oružju koje je napravljeno na zapadu.

Međutim, njene zalihe su smanjene zbog čega je prošlog leta doneta odluka da se šalje kasetna municija.

Ukrajina već troši municiju brže nego što je partneri mogu proizvesti.

Izveštaj estonskog ministarstva odbrane naveo je da je Kijevu potrebno minimum 200.000 artiljerijskih granata mesečno kako bi zadržala prednost u odnosu na Rusiju.

„Održavanje takvog nivoa snabdevanja bi ispraznilo zalihe Evrope i Amerike tokom 2024. godine i zahtevalo bi značajnu stranu kupovinu municije", navedeno je.

Govoreći za BBC, Ivan Havriliuk, zamenik ukrajinskog ministra odbrane, rekao je da je država pojačala proizvodnju kamikaza dronova kako bi nadomestila manjak artiljerijskih granata.

Takođe, Ukrajina je povećala sopstvenu proizvodnju metkova za oružje skoro svih kalibara iz perioda Sovjetskog Saveza.

On je naveo da se zemlja nada i da će ojačati svoju odbranbenu industriju tako što će proizvoditi municiju zajedno sa zapadnim kompanijama na ukrajinskom tlu.

General Havriliuk kazao je da je ovo pitanje bilo u središtu pregovora sa američkim kompanijama kada je, zajedno sa predsednikom Vlodimirom Zelenskim, bio u poseti Americi u decembru.

Ukrajina je potpisala niz sporazuma sa američkim kompanijama kako bi počeli zajedno proizvodnju.

On je kazao da Ukrajina ne može da parira Rusiji u ljudstvu i da je cilj da se postigne tehnološka prednost.

General Havriliuk kazao je da je Kijev siguran da će njegovi međunarodni partneri prevazići političke razlike kako bi se Ukrajini što pre poslala pomoć.

EU države, dodao je, šalju svoju pomoć ne samo u okviru bloka već i na bilateralnom nivou.

Međutim, ova situacija poslala je signal Rusiji da međunarodna podrška Ukrajini slabi.

Prošle nedelje ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je da će se rat završiti tek kada Rusija ostvari svoje ciljeve.

Kale Kirs, estonski odbrambeni savetnik za Nato, rekako je za BBC da Evropa mora da se obaveže da će finansirati pomoć Ukrajini.

„Moramo poslati jasan signal Rusiji da smo spremni za veoma dug rat, da ćemo ojačati našu proizvodnju i da ćemo uložiti naše resurse."

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk