Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

BBC News

[ BBC ]

30. 11. 2023. 17:00

Henri Kisindžer: Diplomata koji je prekirao svet i oko kojeg su se lomila koplja

Nekadašnji uticajni šef američke diplomatije govorio je da je „moć afrodizijak".

President Richard M. Nixon and Secretary of State Henry Kissinger strolling through a park during visit to Austria in 1972
Getty Images
Nekadašnji američki predsednik Ričard Nikson i njegov savetnik Henri Kisindžer

Henri Kisindžer koji je preminuo u 100. godini u svom domu u Konektikatu bio je čovek oko koga su mišljenja podeljena.

Posvećeni praktikant „realizma" u spoljnoj politici, istovremeno je dobio Nobelovu nagradu za mir i bio oštro osuđivan kao ratni zločinac.

Kao američki savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar, energično je sledio politiku detanta - koja je otoplila odnose sa Sovjetskim Savezom i Kinom.

Njegova šatl-diplomatija pomogla je da se okonča arapsko-izraelski sukob 1973. godine; a pregovori oko Pariskog mirovnog sporazuma izvukao je Ameriku iz njene dugogodišnje vijetnamske noćne more.

Ali ono što su njegove pristalice opisivale kao „realpolitiku", njegovi kritičari su osuđivali kao amoralno.

Optužen je - u najmanju ruku - za prećutnu podršku krvavog puča koji je svrgnuo s vlasti levičarsku vladu u Čileu i za žmurenje nad „prljavim ratom" argentinske vojske protiv vlastitog naroda.

Kad je čuo da je Kisindžer dobio Nobelovu nagradu za mir, komičar Tom Lerer je slavno izjavio da je „politička satira mrtva".

Henri Kisindžer je dobio Nobelovu nagradu za mir, ali su ga njegovi kritičari osuđivali
Getty Images
Henri Kisindžer je dobio Nobelovu nagradu za mir, ali su ga njegovi kritičari osuđivali

Bekstvo iz nacističke Nemačke

Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u srednjeklasnoj jevrejskoj porodici u Bavarskoj 27. maja 1923. godine.

Porodica ju je napustila kasno da bi pobegla od nacističkog progona, ali se pridružila nemačko-jevrejskoj zajednici u Njujorku 1938. godine.

Henri Kisindžer - u 11. godini - pored mlađeg brata Voltera
Getty Images
Henri Kisindžer sa 11 godina pored mlađeg brata Voltera

„Henri" je bio prirodno stidljivi tinejdžer, koji nikad nije izgubio akcenat niti ljubav prema fudbalu.

Pohađao je srednju školu noću, dok je danju radio u fabrici četki za brijanje; i planirao je da studira računovodstvo, ali je bio regrutovan u vojsku.

Dodeljen pešadiji, njegov britki um i poznavanje jezika iskorišćeni su u vojnoj obaveštajnoj službi.

Kisindžer je učestvovao u ratnom aktivnostima u Aredenskoj bici i zatekao se kako upravlja zauzetim nemačkim gradom, uprkos tome što je imao samo čin redova.

Pred kraj rata, pridružio se kontraobaveštajnoj službi.

Kao dvadesettrogodišnjak dodeljen mu je tim da lovi bivše oficire Gestapoa, sa apsolutnim ovlašćenjem da hapsi i privodi osumnjičene.

Mali nuklearni ratovi

Po povratku u Sjedinjene Američke Države, studirao je političke nauke na Harvardu, počevši uspon u akademskoj hijerarhiji.

Kisindžer i Ričard Nikson
Getty Images
Kisindžer je postao Niksonov savetnik za nacionalnu bezbednost 1968. godine.

Objavio je 1957. godinbe knjigu Nuklearni rat i spoljna politika u kojoj je tvrdio da je ograničeni atomski rat može da se dobije.

Služeći se antiskeptičnim rečnikom, tvrdio je da „taktička" i „strateška" upotreba novog soja manjeg oružja može biti racionalna.

Knjiga je skrenula pažnju na njega.

Otpočeo je Kisindžerov dugi uspon do slave i uticaja; a teorija o „malom nuklearnom ratu" još uvek je uticajna.

Postao je savetnik njujorškog guvernera i predsedničkog kandidata Nelsona Rokfelera.

A kad je Ričard Nikson ušao u Belu kuću 1968. godine, Kisindžeru je ponuđen prestižan položaj: savetnika za nacionalnu bezbednost.

Bio je to složen odnos.

Predsednik se osećao zavisnim od Kisindžerovih saveta u vezi sa međunarodnim odnosima, ali je bio sklon antisemitskim ispadima i podozrenju prema američkim Jevrejima.

Hladni rat je bio na vrhuncu: Armagedon je upravo izbegnut na Kubi, američke trupe su još uvek bila u Vijetnamu, a Rusija je nedavno izvršila invaziju na Prag.

Detant

Ali Nikson i Kisindžer su rešili da smanje napetosti sa Sovjetskim Savezom: oživeli su pregovore za umanjivanje nuklearnih arsenala obe zemlje.

Istovremeno, otvoren je dijalog sa kineskom vladom, preko premijera Žu Enlaja.

To je popravilo kinesko-američke odnose i izvršilo diplomatski pritisak na sovjetsko rukovodstvo koje se plašilo ogromnog suseda.

Kisindžerovi napori doveli su direktno do Niksonovog istorijskog putovanja u Kinu 1972. godine, gde je sreo i Žua i Mao Cedunga i okončao 23 godine diplomatske izolacije i neprijateljstava.

Henry Kissinger and Chinese premier Zhou Enlai
Getty Images
Henri Kisindžer i kineski premijer Žu Enlaj na državnom banketu u Velikoj narodnoj većnici u Pekingu

Vijetnam

Za to vreme, SAD su radila na tome da izađu iz Vijetnama.

„Časni mir" bilo je ključno Niksonovo predizborno obećanje; i Kisindžer je odavno zaključio da su američke vojne pobede beznačajne jer ne mogu da „postignu političku realnost koja može da preživi naše krajnje povlačenje".

Ušao je u pregovore sa Severnim Vijetnamom, ali se složio sa Niksonom oko tajnog bombardovanja neutralne Kambodže u pokušaju da liše komuniste vojske i zaliha.

Ova politika je za rezultat imala smrt najmanje 50.000 civila, a destabilizacija zemlje dovela je do kambodžanskog građanskog rata i brutalnog režima Pola Pota.

Henry Kissinger and Le Duc Tho.
Getty Images
Henri Kisindžer pregovara sa liderom Severnog Vijetnama Le Duk Touom u Parizu 1973. godine. Njih dvojica su zajednički dobili Nobelovu nagradu za mir

Tokom niza mučnih pregovora sa Vijetkongom u Parizu, Kisindžer, u tom trenutku već državni sekretar, pregovarao je o povlačenju američke vojske iz Južnog Vijetnama.

To mu je donelo Nobelovu nagradu za mir koju je podelio sa liderom Severnog Vijetnama Le Duk Touom, što je odluka koju su žestoko kritikovali mirovni aktivisti.

Kisindžer je prihvatio nagradu „sa poniznošću" i donirao novac od nagrade deci američkih vojnika stradalih u sukobu.

Dve godine kasnije, kad su komunističke snage zauzele Južni Vijetnam, pokušao je da je vrati.

Realpolitika

Njegova šatl-diplomatija dovela je do primirja posle arapsko-izraelskog rata iz 1973. godine.

Niksonov tajni sistem snimanja u Beloj kući zabeležio je kako se izraelska premijerka Golda Meir srdačno zahvaljuje zbog načina na koji su on i Kisindžer tretirali njenu zemlju.

Ali nakon što je ona otišla, trake su razotkrile mračniju realpolitiku.

Ni Kisindžer ni Nikson nisu imali nameru da izvrše pritisak na Sovjetski Savez da dozvoli ruskim Jevrejima da potraže novi život u Izraelu.

„Emigracija Jevreja iz Sovjetskog Saveza nije cilj američke spoljne politike", rekao je Kisindžer.

„I ako u Sovjetskom Savezu stave Jevreje u gasne komore, to nije američki problem. Možda humanitarni problem."

Izbor marksiste Salvadora Aljendea za predsednika Čilea, međutim, jeste mučio Sjedinjene Američke Države.

Nova vlada je bila prokubanski orijentisana i nacionalizovala je američke kompanije.

CIA je izvela tajne operacije u Čileu, u pokušaju da pomogne opozicionim grupama da svrgnu s vlasti novu vladu.

Kisindžer je predsedavao odborom koji je odobrio tu akciju.

„Ne vidim zašto moramo da stojimo i gledamo zemlju kako postaje komunistička zbog neodgovornosti njenog vlastitog naroda", rekao je on.

„Ova pitanja su suviše važna da bi bila prepuštena čileanskim glasačima da odlučuju sami za sebe."

Na kraju se umešala vojska; a Aljende je poginuo u nasilnom puču u kojem je na vlast došao general Pinoče.

Ispostavilo se da je mnoge njegove vojnike plaćala CIA.

Kasnijih godina, sam Kisindžer se našao na meti velikog broja sudova koji su istraživali kršenje ljudskih prava i smrt stranih državljana pod vojnim režimom.

Džerald Ford i Kisindžer
Getty Images
Džerald Ford je zadržao Kisindžera kao državnog sekretara posle Votergejta

Godinu dana kasnije, Kisindžer je posmatrao kako suzni Ričard Nikson napušta Belu kuću - poražen u skandalu Votergejt.

Njegov naslednik Džerald Ford zadržao ga je kao državnog sekretara.

Izvršio je pritisak na belačku manjinsku vladu u Rodeziji da se odrekne vlasti, ali je bio optužen da je ignorisao „nestajanja" kritičara argentinske hunte.

Moć: Najveći afrodizijak

Kontroverze su ga sledile i nakon što je napustio položaj 1977. godine: ponuđeno mesto predsednika Univerziteta Kolumbija povučeno je nakon protesta studenata.

Henri Kisindžer sa princezom Dajanom 1996. godine
Getty Images
Henri Kisindžer sa princezom Dajanom 1996. godine

Postao je energični kritičar spoljne politike Džimija Kartera i Bila Klintona, tvrdeći da su ovi predsednici želeli prebrzo da skoče ka miru na Bliskom istoku.

Za Kisindžera, to je moglo da se desi samo korak po korak.

Posle 11. septembra 2001. godine, Džordž V. Buš ga je zamolio da predsedava istragom o napadima na Njujork i Vašington, ali je bio prisiljen da odustane u roku od nekoliko nedelja nakon što je odbio da otkrije spisak klijenata vlastite konsultantske firme i odgovori na pitanja o sukobu interesa.

Držao je sastanke sa predsednikom Bušom i potpredsednikom Dikom Čejnijem, da bi ih savetovao oko politike u Iraku posle invazije 2003. godine.

„Pobeda nad pobunom", rekao im je, „jedina je izlazna strategija."

Uvek uticajan, brifovao je Donalda Trampa o spoljnim poslovima posle njegovog izbora 2017. godine, sugerišući, između ostalog, prihvatanje okupacije Krima Vladimira Putina.

Mada je, u vreme kad je napunio 100 godina 2023. godine, promenio stavove prema Ukrajini.

Posle početka ruske invazije, rekao je da Ukrajina treba da se pridruži NATO-u po postizanjua mira.

Henri Kisindžer i Tramp
Getty Images
Henri Kisindžer i Tramp u Beloj kući

Henri Kisindžer je imao ogroman spisak kontakata i britak um.

„Moć je", imao je običaj da kaže, „najjači afrodizijak."

Ličnost veća od života, zatekao se u središtu moći tokom ključnih događaja iz prošlog veka.

Na veliko nezadovoljstvo mnogih, nikad se nije pokajao zbog fanatičnog sleđenja američkih interesa i odbrane načina života njegove nove usvojene domovine.

„Zemlja koja zahteva moralno savršenstvo u spoljnoj politici", jednom je izjavio, „neće postići ni savršenstvo ni bezbednost."


Pogledajte video o Pokretu nesvrstanih:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније