Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

BBC News

[ BBC ]

18. 12. 2023. 12:50

Izbori u Srbiji 2023: Ko je sve na listama za poslanike republičke skupštine

Konačan spisak lista za izbore za poslanike Skupštine Srbije biće proglašen 26. novembra.

izbori 2023, republički izbori, parlamentarni izbori, izbori, izbori u Srbiji
BBC/ilustracija Jakov Ponjavić

Tekst će biti ažuriran kako Republička izborna komisija proglašava izborne liste.

Za manje od dve godine, Srbija će ponovo birati predstavnike u skupštini.

Kada 17. decembra u sedam sati ujutru budu otvorena biračka mesta, pred glasačima će biti jedan do tri sveže odštampana glasačka listića.

Punoletni stanovnici Vojvodine, u zavisnosti od mesta gde glasaju, mogu da dobiju tri - za republičke, pokrajinske i lokalne, dok će pred Beograđanima biti dva - biraće predstavnike u republičkoj skupštini, kao i gradske odbornike.

Isto toliko mogu da dobiju i stanovnici centralne Srbije, koji uz predstavnike u republičkoj skupštini, treba da zaokruže i one koji će ih predstavljati na lokalu - osim Beograda, lokalni izbori će biti održani u još više od 60 gradova i opština.

Skupština Srbije ima 250 poslanika, a broj mesta je procentualan broju osvojenih glasova.

Rok za prijavu lista ističe 26. novembra u ponoć.

Redosled na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene.

Ovo su do sada proglašene liste za vanredne parlamentarne izbore koje je potvrdila Republička izborna komisija (RIK).

1. 'Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane'

Dva dana nakon što su raspisani izbori, Srpska napredna stranka (SNS) je sa koalicionim partnerima, prva predala RIK-u potpise za listu „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".

Za predaju liste dovoljno je 10.000 overenih potpisa punoletnih, a mediji su preneli da je SNS predao listu sa blizu 93.000 potpisa.

SNS, izbori
Fonet/Ana Paunković
Lideri SNS predaju izbornu listu Republičkoj izbornoj komisiji sa potrebnim potpisima građana - uz njih su i koalicioni partneri iz stranke Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina na zapadu Srbije i partije penzionera PUPS

Iako se povukao sa čela SNS, stranački saborci i te kako se oslanjaju na njegov lik i delo, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje nosilac liste.

SNS, koja samostalno ili u koalicijama vlada od 2012. godine, često je menjala imena ljudi koji su bili prvi na listi, od trenutne predsednice vlade Ane Brnabić, preko nekadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, pa do sadašnjeg broja jedan - Miloša Vučevića.

Vučević je sada predsednik SNS, ujedno i ministar odbrane, a ranije je bio gradonačelnik Novog Sada, drugog najvećeg grada u Srbiji.

Naprednjaci ni ovog puta nisu sami na listi.

Sa njima su i predstavnici Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića, Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića, Pokreta socijalista čiji je osnivač doskorašnji šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin, Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića kao i Srpske narodne partije Nenada Popovića.

Uoči ovih izbora, SNS je napravio koalicioni dogovor i sa strankom Zdrava Srbija Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina, koji je ranije bio politički protivnik partije koja vlada Srbijom od 2012. godine.

Na ovoj listi su „i politika, rezultati, ljudi, ideje, energija. Ovo je lista koja nije stranačka, nije ni koaliciona, već je više od toga, ona je front, pokret - Srbija", rekao je Vučević na predizbornom skupu u Pirotu.

Vučić, Vučević
Fonet/Instagram Miloš Vučević
Vučić i Vučević na predizbornom skupu u Pirotu

Poslednjih meseci, članske karte SNS uzeli su i poznati nekadašnji srpski sportisti, među kojima su teniser Janko Tipsarević, košarkaši Dejan Tomašević i Željko Rebrača.

Košarkaši su na listi SNS za republičku skupštinu, dok je Tipsarević, nekada jedan od prvih 10 tenisera sveta, na listi za izbore za Skupštinu grada Beograda.

Odmah za Vučevićem, na listi je Ana Brnabić, a treće mesto zauzeo je istoričar Dejan Ristić.

Među onima koji su kandidati da sednu u skupštinske klupe iz tabora SNS su i Marija Zdravković, doktorka i direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, operska pevačica Ljubica Vraneš, violinista Jovan Kolundžija, Arno Gujon, direktor Kancelarije za dijasporu, poljoprivrednik i poslanik u više saziva Marjan Rističević, kao i bivši ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

2. 'Ivica Dačić - premijer Srbije'

Socijalistička partija Srbije (SPS) ulazi u novu izbornu utakmicu sa istim sloganom kao i pre više od godinu i po dana.

Ivica Dačić
Fonet/Milica Vučković
Ivica Dačić, šef socijalista i ministar spoljnih poslova Srbije

Iako je SPS potom ušao u koalicionu vladu predvođenu SNS-om, Dačić nije postao predsednik vlade, funkciju koju je obavljao u dva navrata (od 2012. do 2014, kao i mesec dana - od 31. maja do 29. juna 2017.).

Posle petooktobarskih promena 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, socijalisti su od 2008. godine ponovo postali deo vlasti i neizbežan partner u pravljenju svih vlada do danas.

Zajedno sa socijalistima, na listi su i članovi Jedinstvene Srbije (JS) Dragana Markovića, starog koalicionog partnera socijalista, kao i Zeleni Srbije.

Pod rednim brojem jedan upisan je predsednik SPS Ivica Dačić, dok je na drugom mestu vođa JS.

Lider socijalista poručio je uoči izbora da su za nastavak saradnje sa SNS-om i Vučićem, koga je nazvao „moj prijatelj".

„Nismo ni za kakvu saradnju sa strankama koje su za priznavanje Kosova, koje se zalažu za to da srpski narod bude označen kao genocidni ili sa takozvanim proevropskim, lažnim proevropskim ili lažnim patriotskim strankama koje u stvari hoće da nas iskoriste za rušenje Vučića", rekao je Dačić.

Prvi do Dačića i Markovića, našao se Marko Milošević, unuk Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije.

Na republičkoj izbornoj listi su dugogodišnja poznata lica socijalista, poput ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, direktora „Srbijagasa" Dušana Bajatovića, Aleksandra Antića, koji je sada direktor JP „Koridori Srbije", Branko Ružić, koji je posle tragedije u beogradskoj školi u maju podneo ostavku na mesto ministra prosvete, potom direktor beogradskog Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović" Vladimir Đukić.

Na listi je i Violeta Slović, kapitenka ženske fudbalske reprezentacije Srbije.

3. 'Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka'

Vojislav Šešelj
Getty Images
Vojislav Šešelj

Srpska radikalna stranka i na ove republičke izbore izlazi samostalno, ali je dogovorila zajednički nastup sa vladajućom SNS u pojedinim opštinama i gradovima.

Srpska napredna stranka je upravo nastala cepanjem SRS, odnosno izlaskom grupe istaknutih članova, poput Vučića i Tomislava Nikolića, nekadašnjeg predsednika Srbije.

Šešeljeve pristalice u Beogradu
Getty Images
Sa jednog od ranijih mitinga Srpske radikalne stranke dok je još bila ujedinjena

Iako su se prvih godina posle rascepa međusobno kritikovali, oštrica se vremenom istupila, pa se neretko lider radikala Vojislav Šešelj pohvalno izražavao o Vučiću i njegovoj politici i potezima.

Prvo mesto na republičkoj izbornoj listi i sada je rezervisano za lidera ove partije Vojislava Šešelja, koji je pred Međunarodnim krivičnom sudom u Hagu odgovarao za učešće u zločinima u ratu u bivšoj Jugoslaviji.

Sud ga je 2018. osudio na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, ali kaznu je već odslužio jer je tokom maratonskog suđenja proveo 11 i po godina u pritvoru Haškog tribunala.

Posle debakla na izborima 2022. godine, Šešelj je najavljivao da će se povući sa čela partije, jer ga je, izjavio je, srpski narod odbacio, ali to nije učinio.

Na drugom mestu na listi je ekonomistkinja Ljiljana Mihajlović, a na trećoj Aleksandar Šešelj, sin vođe radikala i zamenik predsednika SRS.

Među kandidatima su i pravnica Vjerica Radeta i advokat Petar Jojić, koje traži Međunarodni sud zbog nepoštovanja suda u postupku protiv Šešelja.

4. 'Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga'

Srpska stranka Zavetnici i Srpski pokret Dveri ujedinili su snage za predstojeće izbore.

Prva na listi je liderka Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski, dok je odmah za njom upisan predsednik Dveri Boško Obradović.

Zavetnici, Dveri
Fonet/Zoran Mrđa
U prvom planu je predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski, iza nje Boško Obradović, vođa pokreta Dveri (u sivom odelu) i profesor Ratko Ristić(sasvim desno)

Takav je raspored sve do kraja spiska, naizmenično se smenjuje 250 članova ove dve partije koje se opisuju kao desno orijentisane.

Ove stranke se zalažu za ostanak Kosova u granicama Srbije, ali su i protiv ulaska zemlje u Evropsku uniju i NATO, a Obradović kaže da „te ideje podržava većina građana".

„Ideje su da odbranimo svetinje, da odbranimo državu, da odbranimo naš duhovni i nacionalni identitet, da odbranimo naše porodice, naš domaći ekonomski interes, da odbranimo našu životnu sredinu, da vratimo ovu državu narodu", poručio je Obradović.

5. 'Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju'

„Promene sad", pisalo je na kutijama sa potpisima podrške, koje su doneli aktivisti ove koalicije do sedišta Republičke izborne komisije u Beogradu, mašući stranačkim i zastavama Srbije.

Novi DSS, POKS, izbori
Fonet/Aleksandar Barda
Lideri koalicije NADA

Nosilac liste je Miloš Jovanović, a na drugom mestu je Vojislav Mihajlović, unuk Dragoslava Mihajlovića, generala Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, koga su posle Drugog svetskog rata streljale komunističke vlasti, pod optužbom da je bio saradnik nemačkih okupatora.

„Predali smo listu sa vrlo velikim optimizmom i svešću da stvari u Srbiji moraju da se menjaju.

„Korenite promene su neophodne", rekao je Jovanović posle predaje liste.

6. 'Savez vojvođanskih Mađara - Za našeg Predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!'

Neposredno pred izbore, preminuo je lider Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor, pa je za vršioca dužnosti stranke izabran njegov sin Balint, koji je i predao listu.

Ova manjinska stranka je prethodnih godina sarađivala sa vladajućom SNS i podržavala većinu zakonskih predloga u Skupštini Srbije.

Suprotstavljanje ilegalnim migracijama, strateško partnerstvo Srbije i Mađarske, evropske integracije, razvoj infrastrukture i privrede glavne su tačke programa SVM.

7. 'Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić'

Pod sloganom protesta iniciranih posle dva masovna ubistva u Beogradu početkom maja ove godine, u kojima je stradalo 19 mahom dece i mladih ljudi, stranke koje sebe nazivaju proevropskim izlaze na izbore na zajedničkoj listi.

opozicija, proevropska koalicija, Srbija protiv nasilja
Fonet/Ana Paunković

Okosnicu liste čini Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda i partije čija je osnova borbe ekologija.

Na listi je i Narodni pokret Srbije Miroslav Aleksića, poslanika u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, koji je do pre nekoliko meseci bio visoki predstavnik Narodne stranke Vuka Jeremića, bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije i izaslanika pri UN.

Raskolom u Jeremićevoj stranci, Aleksić je iz nje izašao, napravivši sopstvenu partiju i povukavši neke istaknutije članove Narodne stranke.

Ovu izbornu listu prevodi Radomir Lazović, koji je početkom novembra 2023. izabran za kopredsednika partije Zeleno-levi front, a jedan je i od osnivača pokreta Ne davimo Beograd, koji se ranije isticao ekološkim protestima i akcijama u glavnom gradu Srbije.

Drugo mesto pripalo je Aleksiću, dok je opoziciona koalicija na treću poziciju stavila Dragana Đilasa, vođu Stranke slobode i pravde.

Pre Marinike Tepić iz SSP, na listi su imena naučne saradnice Tijane Perić Diligenski i advokatkinje Danijele Nestorović.

Na listi je i bivši komandant Vojske Srbije Zdravko Ponoš, koji je na predsedničkim izborima 2022. bio kandidat dela opozicije, i sa nešto više od 18 odsto glasova bio drugi, iza pobednika Aleksandra Vučića.

Na predsedničkim izborima učestvovala je i profesorka Biljana Stojković, kao kandidatkinja zelenih, ali je osvojila tek nešto više od tri odsto glasova.

Ona je na listi ove koalicije, ali tek na 74. mestu.

Dva mesta ispred nje je Nebojša Zelenović, bivši gradonačelnik Šapca, koji se smatra jednim od lidera ove koalicije.

8. 'Usame Zukorlić - Ujedinjeni za pravdu'

Tomislav Žigmanov
Fonet/Medija centar
Tomislav Žigmanov, dosadašnji ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Bošnjačko-hrvatska koalicija ima status izborne liste nacionalne manjine na izborima za poslanike Skupštine Srbije.

Na listi je 65 kandidata za poslanike, koje je potpisima podržalo 6.336 birača (za manjinske stranke ili koalicije je dovoljno 5.000 potpisa za predaju liste).

Najavljujući koaliciju Ujedinjeni za pravdu, Usame Zukorlić, lider Stranke pravde i pomirenja, rekao je da žele da ponude listu koja će predstavljati nacionalne zajednice i aktivno raditi na rešavanju njihovih konkretnih problema.

Osim Zukorlića, nosilac liste je i Tomislav Žigmanov, lider stranke koja okuplja Hrvate, a koji je u dosadašnjoj vladi bio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Predstavljajući savez Bošnjaka i Hrvata kao „autentičan glas manjinskih zajednica", Žigmanov je rekao da njegov Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i dalje želi da bude pozitivan subjekat odnosa u regionu, pre svega Srbije i Hrvatske.

9. SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin

SDA Sandžak
SDA Sandžaka
Predstavnici SDA Sandžaka ispred Republičke izborne komisije u Beogradu

Na manjinskoj bošnjačkoj listi „SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin" upisana su 22 imena, mahom inženjera, profesora, lekara, studenata...

Prva na listi je narodna poslanica SDA Selma Kučević.

„Očuvanje individualnih i kolektivnih prava Bošnjaka, koji su narod sa ranije stečenim pravom, nam više ne može biti uskraćivano", rekla je Kučević posle predaje liste.

Gotovo svi na listi SDA Sandžaka rodom su iz Tutina, Sjenice i Novog Pazara gde su Bošnjaci u većini.

Sulejman Ugljanin, po struci stomatolog, od osnivanja SDA Sandžaka 1990. godine je na njenom čelu.

Bio je i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća i poslanik u Skupštini Srbije.

Obavljao je i funkciju gradonačelnika Novog Pazara, a od 2008. do 2014. godine bio je ministar bez portfelja u Vladi Srbije.

Ugljanin je 1993. godine napustio Srbiju i naredne tri godine živeo u Turskoj pošto su za njim izdati nalog za hapšenje i poternica za njim pod optužbom za secesiju i neprijateljsku delatnost.

Proces je obustavljen 2009. godine, podseća Istinomer.

10. 'Zajedno za budućnost i razvoj - Koalicija za mir i toleranciju'

Koaliciju čine Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka, Građanski savez Mađara, Demokratska zajednica Hrvata i Građanska stranka Grka Srbije.

Ova koalicija na listi ima 60 kandidata za poslanike, a prva na njoj je Jahja Fehratović.

RIK je ovoj koaliciji odredio status liste nacionalne manjine.

11. 'Narodna stranka - Siguran izbor. Ozbiljni ljudi'

Vuk Jeremić, Narodna stranka
Fonet
Vuk Jeremić posle predaje liste

Listu prevodi lider stranke Vuk Jeremić, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije, a slede scenarista Siniša Kovačević, psihijatarka Sanda Rašković Ivić i advokat Vladimir Gajić.

Ova stranka je kandidovala svih 250 kandidata koliko Skupština Srbije ima mesta.

Narodna stranka je se pre nekoliko meseci pocepala, pa je Miroslav Aleksić sa delom članstva osnovao svoju stranku koja je sada u koaliciji „Srbija protiv nasilja".

Kao jedan od aduta, Jeremić ističe to što je njegova stranka „jedina iz opozicije koja na izborima nastupa samostalno, dakle, u koaliciji sa narodom".

„Mi danas kažemo da je odbacivanje 'francusko-nemačkog' plana za nezavisnost Kosova i Metohije jedan od najvažnijih izazova koji se nalazi pred Srbijom. Ako date glas Narodnoj stranci, glasali ste za odbacivanje plana.

„Ako glasate za Narodnu stranku, glasali ste za zabranu kopanja litijuma, nedvosmisleno i bez ikakve relativizacije, nego u zakonskom obliku usvojenom u Skupštini Srbije", rekao je Jeremić posle predaje liste.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније