- Hronika
- Montesong
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
28. 03. 2023. 22:15 >> 29. 03. 2023. 13:57
Francuska i protesti: Vlada preživela glasanje o nepoverenju, više od 100 uhašenih u demonstracijama
Dok su se na ulicama glavnog grada Francuske vodile prave bitke demonstranata i policije, u parlamentu je 278 poslanika podiglo ruku za smenu vlade, ali da bi predlog prošao bilo je potrebno 287 glasova.
Francuska vlada jedva je „preživela" glasanje o nepoverenju u parlamentu posle usvajanja reforme o podizanju starosne granice za penziju sa 62 na 64 godine.
U danu kada je na dnevnom redu parlamenta bilo glasanje o poverenju vladi održani su novi protesti u Parizu, tokom kojih je u sukobima sa policijom uhapšen 101 čovek.
Dok su se na ulicama glavnog grada Francuske vodile prave bitke demonstranata i policije, u parlamentu je 278 poslanika podiglo ruku za smenu vlade, ali da bi predlog prošao bilo je potrebno 287 glasova.
Da je izglasano nepoverenje vladi, predsednik države Emanuel Makron morao bi da imenuje novog mandatara ili da raspiše parlamentarne izbore.
Ni drugi predlog o glasanju o nepoverenju vladi, koji je predložila desničarska stranka liderke Marin le Pen, nije prošao.
Pošto su oba glasanja bila neuspešna, kontroverzni predlog reforme starosne granice za penziju postaće zakon.
Glasanja o nepovoerenju su održana pošto je premijerka Elizabet Borne iskoristila posebno ustavno ovlašćenje - Član 49:3, da progura zakon bez izjašnjavanja poslanika i poslanica.
Ta odluka je izazvala brojne proteste širom Francuske prošlog vikenda, a neki od demonstranata su se sukobili sa policijom, blokirali ulice i palili automobile.
- Da li su Makron i njegova vlada osuđeni na propast zbog penzionih reformi
- Novi talas štrajkova u Francuskoj: Sindikalci prete - „bacićemo privredu na kolena"
- Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih", do „obnovljenog prijateljstva"
Neuspešni pokušaji za izglasavanje nepoverenja vladi doveli su do novih protesta i sukoba demonstranata sa policijom u Parizu.
Prvi predlog o glasanju o nepoverenju vladi podnele su levičarske partije, među kojima su Zeleni i socijalisti i on je imao veće šanse za uspeh.
Kada taj predlog nije izglasan, poslanici i poslanice levičarskih stranaka su podigli plakate sa natpisima „nastavite" i „srešćemo se na ulicama" i glasno su tražili ostavku premijerke.
„Ništa nije gotovo, nastavićemo da radimo sve što možemo da se ova reforma povuče", rekla je Matilda Pano, šefica odborničke grupe ekstremno-levičarske stranke Buntovna Francuska.
Student Šola, koji je učestvovao u protestu u Parizu, rekao je za novinsku agenciju AFP:
„Ljudi misle da ova tema nije važna, ali jeste. Ako će sada naše bake i deke morati da rade duže, znamo da će se stvari pogoršati".
Studentkinja Mari kaže da protestuju jer „su napušteni, ignorisani i zato što vlada ne brine o nama, već nas ismeva".
Pre glasanja o nepoverenju vladi, predstavnici opozicije su izviždali premijerku Borne kada je izašla za govornicu parlamenta.
Ona je navela da vlada „nikada do sada" nije išla tako daleko da pronađe kompromis kako bi neki predlog zakona bio usvojen.
Boris Valo iz Socijalističke partije, koji je glasao za nepoverenje vladi, pozvao je vladu da povuče predlog reformi ili da „ga da na glasanje narodu Francuske".
Predsednik Makron tvrdi da zbog činjenice da je francusko stanovništvo sve starije, sadašnji penzioni sistem nije održiv.
Ali taj stav ne dele svi u francuskom parlamentu.
Šarl de Kurson, podnosilac predloga u ime levice o glasanju nepoverenju vladi, kaže da je rušenje aktuelne izvršne vlasti „jedini način da se zaustavi društvena i politička kriza u zemlji".
Erik Sioti, lider konzervativne Republikanske partije, prošle nedelje je rekao da ta stranka neće podržati izglasavanje nepoverenja vladi.
On je naveo da odluka da se iskoristi Član 49:3 rezultat „višegodišnjih političkih neuspeha" koji su pokazali da „postoji ozbiljna kriza u našem ustavu", ali je naveo da ne smatra da je rušenje vlade rešenje.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk