BBC News

Nina Nazarova, Svjatoslav Homenko i Rodri Dejvis - BBC Svetski servis, Balaklija [ BBC ]

26. 11. 2022. 09:32

Rusija i Ukrajina: Kako je dečji letnji kamp uneo strah i sumnje u zajednicu

Roditelji u istočnoj Ukrajini poslali su 500 dece u letnji kamp u Rusiji tokom najžešćih borbi pod ruskom okupacijom. Ali kad je Ukrajina oslobodila teritoriju, imali su problema da vrate decu i na njih se sada gleda sa podozrenjem.

Destruction in Balakliya
Reuters
Čovek prolazi pored garaže uništene u ruskim napadima na Balakliju

Porodice u Balakliji bile su u opasnosti tokom čitave ruske okupacije i borbe za kontrolu nad istočnom Harkovskom oblasti.

Jedna majka se prisetila da su granatiranja trajala tokom čitavog leta: „Bilo je perioda kad su borbe trajale svaki dan, 24 časa dnevno."

„Čitava kuća se tresla. Sve tavanice u svakoj sobi bile su napukle."

Od početka invaziju na Ukrajinu u februaru, granatiranje i prodori ruskih trupa i tenkova doveli su u narednim nedeljama do okupacije Balaklije.

Zvaničnici kažu da su hiljade od 27.000 stanovnika pobegle iz grada.

Ostali nisu imali načina ili volje da odu.

BBC je izveštavao o ruskim snagama koje su organizovale sobe za mučenje tokom okupacije dok su pokušavale da uguše podršku Ukrajini.

U avgustu su okupacione proruske vlasti ponudile bekstvo od borbi za lokalnu decu.

Rekli su da će platiti da deca odu u letnji kamp Medvežonok („Mali medved" na ruskom) na tri nedelje u ruskom odmaralištu na Crnom moru u gradu Gelendžik.

Roditelji su imali izbor - da zadrže decu na frontu ili da ih pošalju na teritoriju okupatora.

Više od 500 dece iz Balaklije i drugih delova regiona u avgustu je pošlo na put.

Oslobođenje se pretvara u nervozu

Destroyed building
Rhodri Davies/BBC
U silovitim borbama u ovom regionu uništeno je mnoštvo zgrada

U septembru, Ukrajina je pokrenula kontraofanzivu i za nekoliko dana oslobodila veći deo Harkovske oblasti, pa i Balakliju.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je snimak stanovnika kako slave, ali je brzo oslobođenje unelo nervozu među roditelje.

Sad kad se granica teritorije pod kontrolom Rusije pomerila, kako će vratiti decu?

„Zabrinuli smo se. Kad je ukrajinska vojska ušla u grad, shvatili smo da će biti teško da nam se naša deca vrate", rekla je Natalija Sonkina, čija je dvanaestogodišnja ćerka u kampu.

Nijedan ruski niti ukrajinski zvaničnik nije ih kontaktirao u vezi sa njihovom decom.

I osećali su osudu drugih ljudi.

„Bilo je nemoguće izaći", rekla je Ala Kamenova, čija je jedanaestogodišnja ćerka bila u kampu.

„Neki ljudi su saosećali sa nama, ali su mnogi drugi vređali, pitajući se kako je moguće poslati dete u Rusiju."

Kameneva je samo kratko govorila za BBC i odbila je da se pojavi pred kamerama.

Ona kaže da je to zbog neprijateljstva koje je osećala u mestu.

Harkovska oblast je istorijski blisko povezana sa Rusijom.

Graniči se sa Rusijom i imala je čitave generacije ruske imigracije i kulturnog i političkog uticaja. Ovde se naširoko govori ruski.

Rat je pojačao osetljivost na privrženosti.

Gradonačelnik Balaklije je stao na stranu Rusije kad je otpočela okupacija. Za njega se govori da je sada prebegao u Rusiju.

Returning home
Reuters
Porodica se vraća kući posle oslobađanja grada u septembru

Oksana Bondar je trenutno vršiteljka dužnosti gradonačelnika.

U kancelariji prelistava spiskove sa imenima porodica koje su poslale decu u Rusiju.

Deca su pošla iz Balaklije, Izjuma, Kupjanska i drugih gradova i sela u Harkovu.

Bondar kaže da je isprva bila zaprepašćena da su roditelji „poslali vlastitu decu".

„Trebalo je da ti roditelji dvaput razmisle o slanju dece u zemlju agresora", kaže ona.

„Kakav je to mentalni sklop da vam padne na pamet da pošaljete decu tamo. Kakva ste vi to majka, ako pošaljete decu tamo, dok besni rat, u zemlju koja želi da vas uništi? Lično, kao majka, ja to ne razumem."

Vršiteljka dužnosti gradonačelnika kaže da su mnogi stanovnici dočekali okupatora raširenih ruku.

„Ima mnogo ljudi koji su sanjali o 'Ruskom miru' („Ruski svet" - potpuno rusko društvo i kultura, za razliku od civilizacije okrenute Zapadu). Oni su bili kolaboracionisti", kaže Bondar.

Ali priznaje da su meštani bili izloženi jakom ruskom uticaju.

„Propaganda je ovde bila veoma dobra, da će se ta deca odmoriti u kampu", rekla je ona.

'Tako sam ga spasla'

Nekoliko roditelja se žali da, kako su ruske snage ubrzano pristizale, nije bilo moguće otići.

„Nismo dobili nikakvu pomoć. Nije bilo autobusa za odlazak iz grada kad su Rusi stigli", kaže Ana Lapina, majka četrnaestogodišnjeg Saše, koji je još u kampu.

A mnogi nisu mogli ni da priušte beg.

Ana u suzama opisuje kroz šta su prošli.

„Moja ćerka je provela pola leta u podrumu", kaže ona. „Ne biste verovali."

Ona kaže da je njena odluka da pošalje sina bila ispravna.

„Neka me osuđuju. Ako misle da sam kolaboracionistkinja, separatistkinja, neka me optuže. Ali ja sam živela u mom rodnom mestu i nisam želela nikuda da idem."

„Mislim da sam time što sam ga poslala tokom borbi spasla dete."

Queue for aid
Rhodri Davies/BBC
Meštani čekaju na raspodelu humanitarne pomoći

Roditelji sa skromnim prihodima takođe nemaju sredstava da sada vrate decu.

Roditelji mogu da pričaju sa decom telefonom svaki dan.

A roditeljima su upravnici kampa rekli da samo oni lično mogu da dođu po svoju decu.

Ne zna se koliko je tačno od 500 dece ostalo u Rusiji.

Procenjuje se da je desetine, možda i više.

Direktorka kampa Medvežonok Irina Možarova nije želela da govori kad ju je kontaktirao BBC.

„Zašto bih rekla bilo šta", kazala je ona.

„Ni mojoj deci to nije potrebno. Ne želim ni da kakve informacije o ovoj deci izađu u javnost."

Ali ruski državni mediji su počeli sami da šalju poruke.

Državni mediji Rosija 24 i Vesti TV prikazali su decu srećnu na časovima i kako se igraju na obali Crnog mora.

Vesti su javile da deca ne žele da odu.

Svi roditelji sa kojima je razgovarao BBC kažu da se prema deci ophode dobro.

Ana je rekla da je ovo prvi put da je njen sin video more i da uživa u njemu.

Ona je u stalnom kontaktu sa upravom kampa.

„Kažem im: 'Samo ga nemojte učiti istoriji'", kaže Ana.

Ona smatra da, budući da je proživeo rat, Saša ne bi poverovao ni u kakvo iskrivljavanje istorije Ukrajine, Rusije i njihove ukrštene prošlosti.

Ruske vlasti su sada premestile decu u drugi kamp, dalje na sever na obali Crnog mora, u Anapi.

Taj kamp je više prilagođen za život zimi.

Guverner Krasnodarske oblasti - gde se nalazi Anapa - rekao je da će ona tamo moći da žive neodređeno.

Roditelji koji odluče da ih vrate moraće dugo da putuju.

Nemoguće je kretati se zvaničnim putem između Ukrajine i Rusije, te roditelji moraju da putuju hiljadama kilometara, obično preko Baltika.

'Pokušavaju da vas ubede da ostanete'

Ruske vlasti kažu da pokušavaju da obezbede stalni boravak roditeljima tamo.

Jedna majka, koja je želela da ostane anonimna, govorila je za BBC iz Poljske, na povratku za Balakliju sa sinom tinejdžerom.

„Ruske vlasti pokušavaju da vas ubede da ostanete. Kažu: 'Bilo šta može da se desi u Ukrajini. Mislite o tome'.

„One obećavaju da će obezbediti smeštaj u pansionu, finansijsku pomoć, dokumentaciju i besplatnu hranu."

A neki roditelji su spremni na to.

Jedan otac - koji je takođe želeo da ostane anoniman - otišao je po ćerku.

Oni će ostati u Rusiji, ali, rekao je, samo dok Moskva ponovo ne okupira Balakliju.

„Čekamo da Rusija stigne u Balakliju", kaže on. „I onda ćemo se smesta vratiti."

Vršiteljka dužnosti gradonačelnika u Balakliji Oksana Bandor i nekoliko roditelja rekli su da je desetak porodica pobeglo u Rusiju čim se njena vojska povukla iz Harkova.

To podozrenje ometa povratak dece u Balakliju.

Ana, majka četrnaestogodišnjeg Saše, nije želela da se obrati policiji za pomoć iz straha da će biti optužena za kolaboraciju.

A postoji i presedan.

Ukrajinske specijalne službe sprovele su masovnu „filtraciju" kolaboracionista u danima posle oslobođenja.

Bilo je, međutim, vrlo malo hapšenja.

Od 7.000 ljudi protiv kojih je pokrenuta istraga, samo je 16 završilo u pritvoru, mada postoje izveštaji o još hapšenja koja su se desila u međuvremenu.

Na hladnom jesenjem vazduhu na centralnom trgu u Balakliji, nekoliko stotina stanovnika stoji u redu za pomoć u hrani.

Njima je potrebna podrška ukrajinske države da bi preživeli.

Rat je u delovima istočne Ukrajine ostavio porodice i zajednice na samoj ivici preživljavanja.

* Neka imena u ovom članku su promenjena da bi se zaštitio identitet sagovornika


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије