Nebojša Šofranac

Vruća faza sezone: 25 dana velikih odluka

Klupska sezona je u vjerovatno u najvrelijoj fazi koja se ne pamti u ovo doba godine. Ali novi sistem Lige Šampiona učinio je burnim i januar, dok u februaru već gledamo šokove, dovoljno je vidjeti jučerasnji dan, a što će tek biti večeras. Stvari idu velikom brzinom, sve do 16.marta i posljednje pauze u sezoni desiće se sve i svašta.

Da približimo situaciju na najvišem nivou. Večeras ćemo imati svih 16 timova koji će igrati osminu finala Lige Šampiona, hajde da kažemo da su PSŽ i Dortmund već tu, dakle da već imamo 14. Haos je totalan, pozicije nakon osam bodovnih rundi su bile apsurdne i vidjećete da narednih godina neće nikad biti ovako kao prve. To je donijelo paklene sudare već u ovom plej ofu, a tek u osmini i nadalje, to će reći žrijeb preksjutra. Ono što se sinoć desilo vrlo je lako komentarisati.

Desio se slom italijanskih timova koji su puno kvalitetniji od svojih rivala, ali ako Juventus večeras ne preskoči PSV upropastiće sezonu i rejting. Pretprošle sezone Italija je imala finaliste u sva tri euro takmičenja, plus polufinale LŠ Milan-Inter i četvrtfinale Milan-Napoli, dok je prošle godine bilo još bolje, bila je prva po renkingu, Atalanta je i osvojila veliki pehar, jedino su Italija i Njemačka izborile pet timova u ovoj LŠ, a da Atalanta nije dobila nebitni meč protiv Torina imala bi čak šest. E, sada se izgleda vraća na četiri, mada ima još timova u LŠ, ima i Lacio i Romu u LE, Fiorentinu u LK, ima još kombinacija. Ali Milan ima skroz jasnu sliku. Prvo je trebao samo da pobijedi u Zagrebu, ekipu Dinama koja je treća u Hrvatskoj i od kojeg je jači bar dvije klase, ušao bi direktno u osminu kao šesti na tabeli. Ali izgubio je bizarno, igrajući 70 minuta s igračem manje.

Upravo je to donijelo zemljotres, rasturili su preko noći ekipu, prodali nezamjenjive Kalabriju, Moratu i Benasera, doveli Vokera, Bonda, Feliksa, Himeneza i odmah im dali glavne uloge, Ibrahimović je i sinoć u raspravi sa Bobanom tvrdio da je ova ekipa sad tri puta jača od one koja je s njim na terenu osvojila skudeto prije tri godine. Ali tu snagu nije pokazala u Roterdamu kad je izgubila 1:0, a bila jasno bolja, a onda sinoć Fejenord došao na zicer, bez 14 igrača čak, uključujući neke ključne poput kapitena Timbera, napadača Uede, Ivanušeca, a Milan im je još dao 35 miliona za najboljeg špica Himeneza. Ostali su im opasna krila Musa i Paišao, kao i mladi Milambo koji je potopio Benfiku u Lisabonu, dok čak ni Argentinac Karansa nije počeo u špicu već mladi zeleni Redmond. M

Milan je izveo sve najjače što ima, tehnički je bio superioran, dao gol nakon samo 38 sekundi i to baš Himenez, nastavio da ih guši i dominira, prava utakmica za 4:0 bez ikakvog pretjerivanja, po inerciji, objektivnoj razlici u kvalitetu, uostalom Fejenord je u puno jačem sastavu izgubio kući 0:4 od Leverkuzena (istina i dobio nedavno 3:0 Bajern). Ali, to ostaje velika misterija, kako Milan nije uvećao prednost u tolikoj dominaciji, rival izgubljen i desetkovan, zašto Leao, Feliks, Pulišić i Rajnders nisu završavali te brojne akcije, šta se cekalo. Onda i snažan početak nastavka, Teo probio četiri puta, šut Vokera, presing, i onda mrak. Crveni karton koji je dao kiseonik Fejenordu, a skroz poremetio Milan. Za razliku od meča u Empoliju Konaeisao je ovaj put pravio defanzivne izmjene i pogriješio sve, pogotovo što je izveo Himeneza i Pulišića, a držao Feliksa.

Sinoć je moglo i sa desetoricom da se dobije, ovo je horor eliminacija, vjerovatno gora od Varegema decembra 1985. kad se nakon gola Paola Rosija sve raspalo u finišu i morao da dođe Berluskoni dva mjeseca kasnije, i od Rozenborga decembra 1996. kad je onaj veliki tim ispao fantomski sa 1:2 od norveških poluaamatera na povratku Sakija na klupu. Ovo je bio takav slučaj, kad se duboko gubi identitet i sigurnost u bilo šta, Pjolijev tim bi ovo pojeo za 45 minuta, ali čak i onaj Fonsekin od jesenas, onaj koji je slomio Real u Madridu. Nekad je fudbal skroz protiv logike.

Sad slijedi velika borba za Top 4, sa zaostalim mečom iduće srijede u Bolonji, Milan bi bio samo dva boda iza Juventusa i Lacija, ali biće to paklena borba, kao i polufinale kupa Italije gdje čekaju pobjednika Inter-Lacio u utorak.

Ali, vjerovatno je još veći šok ispadanje Atalante. Jer tim Gasperinija je takođe nekoliko klasa jači od Briža, a ispali su sa ukupnih 5:2?! Ono što smo gledali jesenas, da Atalanta dobija sve na strani, da igra viktoriju protiv silnog Arsenala, 0:0 uz promašen penal Retegija, 2:3 u spektaklu s Realom, 2:2 sa super Barsom u gostima, jedini žal je bio što nisu direktno u osmini, jer dijelio ih je jedan zicer ili jedan penal, 35 šansi protiv Seltika, možete da birate. Osim toga, navikli su već debelo da igraju u Evropi, Gasperini priprema strašno mečeve i nije uopšte potcijenio Briž. Ali, uhvatili su ih presingom u prvom meču pola sata, onda je kod 1:1 došlo na svoje i samo Atalanta mogla da dobije, ali je sudija izmislio penal za 2:1 u nadoknadi. I onda se desi neslueno, da bude 0:3 poluvrijeme, poništen gol, stativa, u nadoknadi četiri zicera u istoj akciji, ali umjesto 1:2 prima se gol za 0:3 iz kontre. Sve to može u fudbalu iako misli nikad ne idu u tom pravcu, ali treba shvatiti da može i da se dešava.

Lukman se vratio kao u snu, gol za 40 sekundi, pritisak, kod penala je prvo Ederson promašio prazan gol i bio bi priznat, onda je Lukman uzeo da šutira iako Gasp kaže da ni na treningu ne može da pogodi penal, određeni su bili Retegi i De Ketelar. Atalanta je daleko jača od Briža, ali ona Atalanta koja dobija 0:3 u Napulju i niže 10 pobjeda je daleko, od Nove godine lopta ne ide onako brzo i fizički su puno pali, sigurno su otežale povrede Skamake i Maldinija, jer dali su Zaniola računajući na njih. Ali kad dođu ove faze onda bude jasnije zašto nisu nikad osvojili skudeto ovih godina. Prošle su od kraja februara ušli u jedan raspored derbija na tri fronta i čudom baš tada našli novu svježinu i gurali do kraja maja u svemu blistavo, sad su ispali iz Evrope, ali računajte da mogu čudo da naprave u Italiji, nakon svega su samo pet bodova iza Napolija uz dobar raspored.

Ali šok svih šokova moglo je biti ispadanje Bajerna. Oni su već u Glazgovu kod 0:2 dozvolili Seltiku da preživi i smanji, ali opet niko se nije usudio da razmišlja da mogu kući da dođu u problem, nikad u životu. Ali gol u 73.minutu nakon velike greške Kima stvorio je haos i prava je slika ovog Bajerna, potpuno nedefinisane ekipe. Dejvis je ugurao loptu u posljednjim sekundama nadoknade i spasio od bruke Kompanija, koji je već debaklima od Fejenorda, Barse, Aston Vile dobro sačuvao klupu. Ima osam bodova prednosti u prvenstvu, ali vidjeli su svi kako ih je rastavio Leverkuzen u subotu i kakva je to nemoć bila da igraju sa njima, jedan skromni Kil u Minhenu dolazi sa 4:0 na 4:3, i svaki meč im je pun nedoumica.

Nakon što su ostali čak 19 bodova iza Leverkuzena prošle sezone i bez trofeja, ove ih je Leverkuzen opet izbacio iz kupa u sred Minhena, sada sve maskira ova prednost i blizina titule, ali u osmini LŠ će igrati baš sa Leverkuzenom ili sa Atletikom, dvije toliko organizovane ekipe da se bojim da će maske pasti. U smislu, Bajern ima toliko dubok i jak roster da je grevota vidjeti ih kako igraju, eto da uprostimo. Ali da vidimo žrijeb preksjutra.

Najbolji meč sinoć bio je Benfika-Monako. Smatram Monako puno boljim timom, ali opet ključan je momenat kad se sretneš i okolnosti. Igrali su u novembru u mega grupi, Monako je igrao bolje, ali ostao sa igračem manje, ipak poveo 2:1, a onda u finišu izgubio 2:3, jer na drugoj strani je majstor Di Maria koji zna da iskoristi višak. Ali prošle srijede je opet bio crveni za Monako i opet su izgubili od Benfike 0:1, previše za jednu sezonu, dva puta kući. Međutim, sinoć su mogli sve to da isprave, Benfika je bila bez Di Marije i osjetila se šansa da se razlete, istina i Monako je došao bez glavnih vezista Golovina i Zakarije, bez beka Vandersona, napadača Baloguna i drugih.

Još su opet gubili, ali zasluženo okrenuli na 1:2, vidjeli smo konačno ono što znamo, kako su brzi mladići Akliuši i Ben Segir, kakva je nada Lamin Kamara, opasan Minamino i kvalitetan Émbolo, a onda su mogli da uđu novo dansko čudo Biret koji je dao dva het trika zaredom i tinejdžer Ilenikena, koji je nakon penala za 2:2 odmah dao gol za 2:3.

Unakrsni šokovi, izgledalo je da Monako može više u produžecima, ali primili su gol Kokčua za 3:3, a u ludoj nadoknadi niko nije pogodio. Šteta za Monako, mogli su puno više da su bili kompletni, isto i u Francuskoj, mada je za Francuze najveća steta što ove sezone ne igra LŠ De Zerbijev Marselj jer igraju nevjerovatan evropski fudbal. Ipak, imaće dva tima u osmini, PSŽ i Lil.

A Benfika neopsiva, od klimave ekipe sa Marakane do one koja rastura 4:0 jedan Atletiko, pa gubi kući 1:3 od Fejenorda, dobija vrtoglavo u Monte Karlu, ne može kući sa Bolonjom, vodi 4:2 protiv Barse, razbija Juventus u sred Torina za prolaz. Takva je čitava sezona LŠ, nema pravila. Benfika će preksjutra izvući Liverpul ili Barsu od koje je nedavno izgubila 4:5 u najluđoj utakmici sezone, djeluje da je tu kraj, a svakako će i Liverpul i Barsa željeti nju, a ne već sada PSŽ koji igra nikad bolje, desiće se jedan strašni derbi. Možda bi valjalo da vidimo Liverpul-PSŽ, jer Barsa se s njima naigrala i previše. A Briž će zajedno sa Dortmundom da vidi da li će na Lil ili Aston Vilu, svakako sa šansama da stigne sad i u četvrtfinale, gdje bi ih već čekao Liverpul, Barsa ili eventualno PSŽ.

Svakako da Lil djeluje povoljnije od Aston Vile koja je već bila jaka, a sad se pojacala sa Malenom, Rašfordom, Asensijom, Disasijem (istina prodala sjajnog Durana i Buendiju). Ali i Lil je vrlo nezgodan, i oni bi se radovali Brižu u odnosu na Dortmund koji je opet čak 12. u Njemačkoj, grogiran. Mada, Briž je već u grupi osjetio Aston Vilu.

Dakle, imamo u lijevoj četvrtini kostura Fejenord koji ide na Inter ili Arsenal, šanse infinitizemalne, dok će mu se večeras pridružiti zemljaci PSV ili Juventus. PSV je u slicnoj krizi kao Fejenord, od ekipe koja je tranzirala sve rivale u Holandiji odjednom ne mogu da dobiju nikog, od velike prednosti sad su predali Ajaksu vrh i to sa dva boda razlike uz meč manje. Daleko je od jesenjašnjeg PSV-a, kako su oni i Sporting izgubili igru i mehanizme, još jedna misterija sezone, ali opet Juve brani samo 2:1 i Bos večeras najavljuje grotlo i da će ih proći. Svakako ima talenta za to, Perišić, Bakajoko, Saibari, De Jong, Tilman, Til i ostali, ali Juve je savladao Inter, ima četiri pobjede zaredom i Mota će da ponovi napad Kopmejners-Konseisao-Gonzales-Kolo Muani, sa Jildizom i Vlahovićem na klupi, samo najavljuje Lokatelija. Dobili su ih kući 3:1 i 2:1 ove sezone, ali sve staje u 90 ili 120 minuta večeras, vjerovatno i klupa Mote za narednu sezonu.

U Juventusu djeluju vrlo zainteresovani da potom igraju sa Interom sa kojim imaju 4:4 i 1:0 ove sezone, i to bi se desilo strašno, 4.marta kao u pjesmi Luća Dale. Ali prvo treba proći večeras.

I na kraju, već smo rekli da Leverkuzen i Atletiko čekaju Bajern, Real ili Siti, dakle tri najveca favorita na startu ove LŠ. Kakvi će tek tu mečevi da budu, Bajern je strašno ranjiv, ali to bi mogli reći i za Real i za Siti. U Realu sigurno ne žele nove derbije sa Atletikom, rađe Ćavi Alonso koji je vjerovatno njihov budući trener, ali prvo da vidimo da li će večeras proći. Gvardiola im je dao 99% šansi, ali stvarnost je puno drugačija.

Jasno je da je prethodne tri sezone Siti bio daleko bolji od njih i dominirao, kako je Real tada prošao dva puta to je za Sorbonu, ali i da je ovaj put Siti u magli, u prvom meču Real je i promašio stravične šanse, a onda kad je Siti imao 2:1 preokrenuo iz njihovih grešaka.

Kada dvije ekipe takve napadačke moći imaju obje ogromnih problema u balansu i odbrani onda zaista može svašta da se izrodi. I da im Real da pet kao Arsenal nedavno i to osakaćen, ali i da Marmuš da tri gola kao u subotu i da prođe Siti, nikakvo iznenađenje ne bi bilo, imaju puno igrača koji mogu da rasture Real. Anćeloti se uzda u zakon Bernabeua i povratak Alabe i Ridigera koji mogu puno da srede odbranu. Kakav meč šesnaestine finala, a znajući ko ih potom čeka (Atletiko ili Leverkuzen u osmini, pa Inter, Arsenal ili Juve u četvrtfinalu, pa Liverpul, Barsa ili PSŽ u polufinalu). Nakon svega što je bilo očekujmo i večeras u Madridu neko ludilo, a vidite i sami po daljem kosturu koliko je bitan žrijeb u petak da rasporedi sve timove do kraja na koju će stranu. To je posljednji žrijeb u sva tri takmičenja, krucijalan teniski žrijeb.

Samo dodajmo da je u Španiji fatamorgana u vezi suđenja. Real je podigao uzbunu nakon meča u Pamploni, toliko da je sudija Munuera sinoć gostovao u emisiji Ćiringito i rekao da je dobio desetine prijetnji smrću, ali i da je njegov 80-godišnji otac fizički napadnut kad je išao na misu, zakleo se da ga niko nije platio, optužio Real za sve pa čak i da su mu pripisali mural Mesija sa kojim on nema nikakve veze. Atletiko Madrid je tvitovao da kad Realu nešto nije po volji onda ruše cijeli sistem, a Toni Freica iz Barselone koja je ponovo lider na tabeli rekao je da Real sprema državni udar i rušenje sudijskog sistema. Kakva će tek tamo biti trka u ligi, uz sve moguće sudare u LŠ, ali i Kupu Kralja, Real koji već ima 2:9 sa Barsom izgleda želi još, nije mu dosta.

Znači, večeras sklapanje Top 16 u LŠ, sjutra Top 16 u LE i LK (Roma mora sjutra da dobije Porto, a onda bi u petak izvukla šokantno Lacio ili Bilbao koji leti i koji je domacin finala!), pa taj famozni petak koji donosi finalne kosture, a samo 11 dana kasnije već se igra ta osmina finala i revanši su na 6-8 dana. Već je to toliko intenzivno, a dodajte tome da se u Engleskoj već večeras igra Aston Vila-Liverpul, timovi koji su već u osmini LŠ, paklen mec gdje Liverpul brani sedam bodova ispred upornog Arsenala, znajući koliko je snažna nova Aston Vila i znajući da već u nedjelju gostuje i Sitiju, a u srijedu dočekuje Njukasl, s kojim je igrao 3:3 u gostima i s kojim će igrat 16.marta za trofej Liga kupa na Vembliju.

Upravo je ovaj meč večeras na Vila Parku unaprijed jer je po rasporedu baš 16.marta. Ali kakav niz mečeva, ključan da se možda otvori trka za krunu Engleske koju Siti konačno prepušta. E, do tog 16.marta treba stići, jer onda će napokon biti pauza, ali iako je blizu daleko je. U Španiji će biti buran vikend, a onda odmah polufinale kupa Barsa-Atletiko i Sosijedad-Real, revanši su početkom aprila. Opet Barsa-Atletiko nakon bizarnog derbija pred Božić koji je dobio Atletiko, dok će ih ekipa Ćola dočekati i u prvenstvu relativno brzo. Sa tri velikana u jednom bodu ovo je novi španski triler kao onaj Real-Barsa-Sevilja 2007, ali sada na tri fronta.

A u Italiji uz ove evropske lomove nastavljaju se derbiji, a bilo ih je i previše ove zime. Vodeći Napoli u nedjelju u podne ide paklenom Komu, dok Inter u subotu dočekuje Đenovu, onda već u utorak Inter-Lacio četvrtfinale kupa sa Milanom koji čeka na dvomeč u polufinalu i sjutradan Juve-Empoli sa Bolonjom koja se već sprema za Juve. U srijedu se igra i famozni meč Bolonja-Milan nakon četiri mjeseca i nevjerovatno je bitan u trci za LŠ, ali za Milan je jednako bitno i gostovanje Torinu ovog vikenda.

I onda dođe 2.mart i meč istine Napoli-Inter, to je za samo 11 dana. Napoli je vodio i protiv Rome, Udinezea i Lacija, mogao da ima sada puno vise od dva boda prednosti, jer je slobodan tokom sedmice, a znalo se da će Inter ući u veliku petlju i probleme. Uostalom imaće i kup sa Lacijom pred veliki meč u Napulju, a tri dana nakon toga imaće i osminu LŠ. Napoli ih pritom dočekuje, na San Siru je bilo 1:1, a odmah nakon toga dočekuju i Fiorentinu, ubrzo dočekuju i Milan, gostuju Bolonji, i od 6.aprila oni više nemaju derbija, čist put do kraja! Realno, čak i ovako njima remi protiv Intera otvara sve, ali igraće i to bez Neresa, nisu uspjeli dovesti ni Garnaća ni Adejemija pa čak ni Ndoja, povrijeđeni i Spinacola i Olivera, prodali Kvaru, pucali sebi u oba koljena pred skudetom koji je tako blizu. Ali Konte zna da sada samo treba pobijediti u Komu. Poslije Inter ima da ide i sad već odmornoj Atalanti što je pakao, sve to prije pauze.

Put do 16.marta je popločan mečevima sudbine, mnogo će se odgonetnuti do tada, jednostavno takva je sezona i ovaj novi sistem. A onda dvije sedmice relaksiranja, igraće se velika četvrtfinala Lige Nacija, ako ste zaboravili Francuska-Hrvatska, dvomeč iz kojeg će poraženi doći nama u grupu za SP, zatim šou Spanija-Holandija, Njemačka-Italija i Portugal-Danska. Istovremeno igraće se baraži za opstanak u divizijama poput Srbija-Austrija, a ko nema ništa od toga svega igraće već kvalifikacije za SP poput naših koji dočekuju Farska Ostrva i Gibraltar, uz velike nade.

I onda ponovo od 29.marta završni juriš od dva mjeseca za klubove, pa čak i maratonsko klupsko SP od 13.juna. Ali uzdajte se, ove sezone je najbitniji ovaj ciklus do 16.marta.