Небојша Шофранац

19. 06. 2023. 10:31   >>  10:31 1

ДАНИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА

Смирај најнапорније сезоне икада

Сезона која траје 11 мјесеци, од љета до љета, са Мундијалом унутра, ближи се крају, а битни бодови и трофеји се дијеле на националном нивоу. У пуном јеку квалификација за Еуро одигране су завршнице европске и Kонкакаф Лиге Нација, креће Еуро У21, Афрички Kуп Нација.

Наравно, наш центар универзума био је меч са Мађарском, меч велике наде али и зебње након несрећног пораза од Србије. Оптимизам се црпио као и увијек из домаћег терена, тимског духа, солидног здравственог билтена и тог квалитета који ми знамо да посједујемо али никако да у то до краја убиједимо друге.

Сад кад смо виђели све пробајмо то објаснити из овог угла. Партија је била добра у првом полувремену, на нивоу утакмице са Србијом. У три наврата лопта за длаку није ушла унутра (Нађ, Савићевић, Јоветић), и свакако да би рани гол направио спектакл од утакмице, натјерао и фаворизоване Мађаре да играју сасвим другачије. Имали би велике шансе да побиједимо и у првом полувремену услови за то су постојали, а чињеница је да смо заслужили пуно више од једног бода из ова два дербија, по игри најмање четири. Али узели смо један и то остаје записано у камену. То је наш вјечни раскорак, вјечни осјећај да нас је судбина закинула, да се није дало.

Али терен упорно одбија такву реалност и томе се морамо адаптирати јер то је једина истина. Резултат је често посљедица игре, али некад и контра посљедица. Некад га граде и став и срећа и тренутак. Видјели смо овог викенда како је Норвешка водила и имала све у круцијалном мечу против Шкотске, а онда у посљедња два минута изгубила 1:2 и фактички елиминисана са једним бодом од могућих 9, и након 24 године остаје без великог такмичења, иако има најбољег нападача планете. А ипак, и та Норвешка нас је два пута савладала у прошлом циклусу, и опет смо жалили за ситуацијама и ишли некако из минуса, и без публика, иако је јасно да нису непобједиви. Пуне 24 године без Еура броји и Србија, на какве је начине само испадала, а сада је већ практично виђена тамо, има чак и два колосјека. Видјели смо и ту невјероватну Хрватску која је за сва времена помјерила стандарде Балкана у најпрестижнијем спорту. Након мундијалске бронзе кренуло су у нови циклус једним апсурдним ремијем у Сплиту са тотално инфериорним Велсом. Након доминације и десет шанси за 2:0 примили су у надокнади један рагби гол и затекли се пред меч у Турској у ситуацији да ако изгубе висе до септембра на дну. А онда пошли у Турску и у врелом амбијенту дали три гола и покосили их као у баражу 2011.

Лакоћа којом они рјешавају компликоване ситуације је таква да читав свијет може да учи, а ми који смо толико близу можда би могли и више. Резултат се тражи, не долази сам од себе, побједнички менталитет такође. Некад смо на нашем стадиону притискали велике ривале и заиста им није било лако да играју, ни Италији, ни Енглеској, или Швајцарској, Шведској, Пољској, Гани, све су то били витални мечеви осим посљедњег. Сада немамо добар низ кући у мечевима за бодове, само једна побједа у посљедњих девет. Хронолошки, пораз 0:1 од Норвешке, 0:0 са Летонијом, 2:2 са моћном Холандијом, 1:2 против Турске, побједа 2:0 над Румунијом, 1:1 са БиХ, пораз 0:2 од Финске, исто 0:2 од Србије и 0:0 са Мађарском. Kарактеристика постаје да се ривалима препуста велики посјед, да направе пуно више пасова, а сад се већ подразумијева да ми немамо карактеристике да доминирамо кроз посјед.

Ни у циклусу Kрањчара кад смо били најближи пласману нисмо доминирали кроз посјед, и тада се играло из блока и на један гол на класу Вучинића, са специјалцима Ђаловићем и Kашћеланом који је улазио да затвори, али та екипа је била врло директна и у стању да изврши притисак. У циклусима Филиповића, Брновића и Тумбаковића тражио се пуно већи посјед и пас игра, Брновић је чак имао тенденцију да стави четири нападаца типа Вучинић-Јоветић-Дамјановић-Симон Вукчевић, као у историјском мечу у Прагу или против Пољске овдје, док је Тумбаковић у циклусу за Русију то довео на најбољи ниво и били смо веома озбиљна екипа до краја. Преовладава мишљење да смо раније имали квалитетнију екипу али ако погледате еру Тумбаковића и ову сада нема ту пуно разлике. Чули смо и Савића који каже да не можемо доминирати кроз посјед и да се намјерно намјестимо тако. Али у првом дијелу лопта је била пуно више на половини Мађарске, а у другом обратно, иако нам је требала побједа.

Страх да не постанемо жртве сопственог темпа и да се не понови Србија био је логичан, али са друге стране била је историјска шанса ове генерације да побједом направи искорак и отвори велике опције за директан пласман на Еуро. А ко побједу не тражи свим силама у таквој ситуацији, када ће је тражити? А утисак је био да у финишу није тражена свим силама, да се није ишло екстремно преко препреке, а није било немогуће. Не ради се само о извођењу оба нападача који су било видно разочарани тиме, већ и што једна група има своје лидере и они тачно знају како да се поставе на терену и кад да повуку цијелу екипу напријед да се "утрпа" тај гол.

То нам стално недостаје, гледали смо у суботу како се гаси утакмица и како нам "на наше очи" измичу шансе за још једно велико првенство. Не потцјењујући никако бод против носиоца групе који би у некој другој ситуацији био велики, нити игру и велику енергију наших, нити студирани план игре, остали смо ипак са уздасима и неким горким укусом на крају. И то јавности и бескрајно стрпљивој и позитивној публици не може нико да ускрати или убјеђује у супротно, јер то је стварност.

На крају вјерујмо у оно што непосредно долази. Одиграјмо један добар меч са Чешком која је сад славила 0:3 на Фарским Острвима головима аса Спарте Kрејција и некад великог талента Ајакса Чернија, а не треба ни подсјећати колико су нас задужили у прошлости. Видјецемо сјутра и резултате Србије и Мађарске, а онда у септембру без даљњег тражити шест бодова у мечевима са Бугарском и Литванијом, а ни то неће пасти с неба. Ту ћемо испратити и дерби Србија-Мађарска, а онда у октобру гледати нови дерби Мађарска-Србија и отићи одморни на Маракану три дана након тог дербија. То је чвор ове групе и наша шанса да се умијешамо. Али том приликом ћемо тражити и већи ризик од свих, не да се оствари неки утисак или алиби, већ да се покуша остварити оно што је потребно за пласман, а ако то не стигне ризикујући и тражећи га свим силама нико неће замјерити. Сви заједно, сви позитивни до краја.

Остали развоји прилично реални, једна Шкотска која плијени као у 80-им, опасна Словачка која сада тјера Босни да извуће максимум у групи у којој доминира моћни Португал. Али Босна има и резервну опцију баража, ми добро знамо зашто. Белгија осјетно слабија него прије, расипа се златна генерација, а кад се још у финалу ЛШ повриједи прва звијезда Де Бруин онда заиста реално не могу добити кући Аустрију. Лукаку је дао гол, Доку и Опенда се тек намећу. Њемци су пласирани као домаћини, али подвуцимо колико се и Флик мучи. Срећно исцупано 3:3 кући са Украјином, а онда и пораз од Пољске у тест мечу.  Имаће пуно посла ако желе на титулу.

Четири најбоље селекције бориле су се за пехар треће Лиге Нација и видјели смо заиста сјајне утакмице у Холандији. Наравно, ради се о побједницима група из А класе, Хрватска је била ту је јер је избацила Француску (тада шампиона а сада вицешампиона свијета), и то побиједивши је у Паризу чиме су срушили табу, Шпанија је такође побједом у гостима избацила свог ривала Португал, а Италија је оставила за собом Њемачку и Енглеску, а заправо је кључни корак направила баш у Будимпешти. Холанђани су се наметнули великом побједом 1:4 у Белгији и добили организацију завршног турнира. Али без обзира на њихов ентузијазам Хрватска их је буквално покосила у полуфиналу у једном мечу за памћење. Држала је Хрватска игру и у првом дијелу, али је Холандија лакше долазила до простора и гола, међутим у наставку је Модрић отварао терен, а Хрватска била толико опасна да је преокрет био неминован. Одбијање да прихвати пораз довело је Холандију до 2:2 преко Малена, али у продужецима су Хрвати дали чак три гола (један на лимиту поништен), погодили пречку, имали још пуно акција, поплавили их.

Финале хипер заслужено и без обзира на холандску тврђаву у Ротердаму и те ноћи море хрватских навијача, а тек синоћ играли су као у Сплиту, нација понесена овом великом екипом. Шпанија је избацила Италију 2:1, на лимиту је поништен гол Фратезија за 2:1, а онда у наставку боља Шпанија и са пуно већим избором играча гдје се не зна ко је од кога бољи. Лафуенте сад има јасну идеју да игра на средини са Родријем и Педријем, а око њих ће пецати од неких 30 везиста сличних квалитета, жеља му је да исфорсира и млађе Ансу Фатија, Гавија, Јереми Пина, Ника Вилијамса, али и да оживи Асенсија, Ојарзабала, Олма који су у одличним годинама, оживио је чак Хесуса Наваса у 38.години који је синоћ постао први играч у историји који је освојио СП, ЕП и ЛН.

Мората и Хоселу су му сада деветке, али биће и ту још других. Манћини је покушао да направи резултат са најискуснијима и направио добрих 11, али јуче је Италија одиграла још боље са алтернативама, а у нападу су играли Распадори-Њонто-Ретеги, с тим што се видјело колико ће значити опорављени Кјеза. Намеће се и Ди Марко који је у идеалном тиму ЛШ и даје више од Спинацоле. Јуче савладана Холандија 3:2 у одличном мечу, а у финалу велика изједначеност Шпаније и једне упорне и зреле Хрватске гдје су пенали мирисали од почетка иако је било шанси, Перишић је спасио са линије ударац Фатија. Кад је Лапорт онако промашио меч лопту изгледало је да је тренутак за фешту Хрватске, али Петковић је одмах киксао, а онда Карвахал извео пањенку као омаж свом великом другу Серхију Рамосу. Шпанији је требао овај пехар након 11 година, и због тешког пораза у Глазгову, а будите сигурни да ћемо видјети велику Хрватску и на Еуру.

У Лас Вегасу је јутрос окончана и Конкакаф Лига Нација. У четвртак САД је уништила Мексико 3:0, иако је од 70 хиљада људи на трибинама било преко 50 хиљада Мексиканца којих је пуно у Невади и Тексасу, а ова селекција им је више од живота. Американци као странци у сопственој кући изрешетали су их пресингом и летећим акцијама попут хокејашких, а управо је овог викенда Вегас постао нови НХЛ шампион. Пулишић је дао два гола, други из акције за уџбенике Мек Кенија и Тимотија Вее, а још два пута је прешао славног голмана Оћоу и промашио гол. Трећи је дао резервиста Рикардо Пепи након правог слалома Сержиња Деста који је пресједио сезону у Милану. Виђена су четири црвена картона и два прекида због расистичких пјесама Мексиканаца. Мексички медији су овај пораз представили као најтежи у историји и написали "Падре, пердоналос" (Бое, опрости нам). Американци су јутрос у Лас Вегасу играли финале са Канадом у новом великом дербију овог континента након што су Дејвис и другови разбили Панаму. Умјесто Мек Кенија заиграо је Стали, а умјесто Деста одлични Цимерман. Муса је био придодати везиста, фалио је Адамс, али су блистали Аронсон, Пулишић и Реина из Дортмунда, а у шпицу Веа и дебитант Балогун. Од старта Борјан на великим мукама, а савладао га је Крис Ричардс из Кристал Паласа након корнера Реине. Онда је Реина лансирао Балогуна за 2:0. Дебитантски гол младића који је дао чак 21 гол за Ремс у шампионату и био најбољи стријелац Француске након Мбапеа и Лаказета. Сад се вратио у свој Арсенал гдје се пуно очекује од њега, а решетао је и за младу селекцију Енглеске па смо га требали гледати од прексјутра на ЕП У21.

Најављивао је и да би волио играти за Нигерију одакле су му родитељи, а онда одједном прошлог мјесеца се одлучио за А тим САД, земље гдје је рођен. Какав потентан нападач, имао је још шанси, велико појачање за већ јаки напад. Канада је била добра у посљедњих десет минута полувремена и подсјетила на прекрасну екипу из квалификација, шансе су имали звијезда Дејвис, па Еустакио, Дејвид и Ларин, а онда опет били надиграни у наставку, двије стативе и Борјан су спријечили катастрофу.

Други пехар ЛН за САД, а од суботе кад играју с Јамајком браниће и пехар Голд купа, тако да су завладали континентом, какви ће они тек бити код куће на СП 2026, али и Канада и Мексико.

Још ова два дана ћемо гледати шоу репрезентација, а од прексјутра преносимо дугачко првенство У21 у Румунији и Грузији. Већ прексјутра ћемо видјети Хрватску која опет једина представља наш регион, као и дерби домаће Румуније и Шпаније која је опет препуна већ створених играча, неки су зато и пропустили завршницу ЛН. У четвртак вече имамо супер дерби Италија-Француска, Французи су већ на Олимпијади, а Италијани желе да тамо буду након 16 година, зато је ас Милана Тонали послат тамо а не у Еншеде, док је Мојс Кен одбио позив. За Белгију ће играти Де Кетелар да се искупи за сезону у Милану и поврати, Њемци и Енглези имају толико познатих имена, биће и то велико уживање, крећемо прексјутра, на дан љетњег солстицијума.