[ Будимир Бућин ]

03. 03. 2023. 07:16   >>  11:37

ВЕЉКО УСКОКОВИЋ - ВАТЕРПОЛО КАПИТЕН ИЗ МАЛАГЕ

Голове уписивао и руком, и ногом и главом

Вељко Ускоковић је имао каријеру на којој би позавидјели и највећи ватерполисти на планети. Од медаља издваја два злата: на Европском првенству у Малаги 2008. године са репрезентацијом Црне Горе и 1991. такође на шампионату Старог континента, али у капици Југославије.

Вељко Ускоковић има укупно три златне и једну сребрну медаљу на првенствима Европе, сребрну и двије бронзане на свјетским шампионатима и бронзану са Олимпијских игара у Сиднеју. Нажалост је без олимпијског трофеја у капици Црне Горе. А, био је близу у Пекингу. Највећи дио каријере провео је у Бечеју када је тај тим доминирао у Европи. Да није било санкција још би колекција медаља била пунија.

Вељко Усковић остаје упамћен и по томе што је носио црногорску заставу на отварању Олимпијских играма у Пекингу. Он је љеворук, па му је то теже пало него игра у базену, пошто је морао носити у десној. Служи се помало и десном, али барјак, оловка и лопта "леже" му у лијевој руци.

Љеворуких ватерполиста, а тако квалитетних као Вељко, био је мали број. Имао је трзај лијевом руком, који се најчешће завршавао голом. Знао је понекад и десном да постигне гол у ситуацијама када није могао лијеву да "извуче".

1991. године, пред одлазак на Првренство Европе у Котору, постигао је гол главом. Приморац је играо против репрезентације Југославије, а он је предриблао голмана Ренца Посинковића и када је био пред празном мрежом, да задовољи публику глава је активирана умјесто лијеве руке и аплауз је трајао два минута. Начин постизања голова не би био комплетан да није било и понеки ногом, најчеше на тренингу, али било их је и на првенственим утакмицама. Остаје упамћен и као играч који је и мало времена провео испред линије гола. Било је то приликом гостовања Будванске ривијере у Егеру, када је силом прилика замијено искљученог чувара мреже Дениса Шефика. Два пута му је погођена статива, али не и мрежа.

Вељко Ускоковић жали што је у напону снаге закочен санкцијама. Очекивао је да ће каријеру заокружити олимпијском медаљом, али је поносан на све трофеје. Малага је, ипак, на првом мјесту. Дочек у Тивту, Котору и Подгорици раван је трофеју. Дуго је био у базену. Само између двије европске златне мадаље протекло је 17 година. Сврстан је, с правом, у групу великана црногорског спорта.