Н. Шофранац

29. 12. 2022. 10:17   >>  10:14 1

УРУГВАЈ

Зла срећа изворних шампиона

Уругвај - док планета слави Аргентину нешто се мора рећи о двоструким шампионима свијета из давне 1930. и 1950, који дијеле са Француском то пето мјесто на вјечној листи, иза велике четворке. Још давније били су двоструки олимпијски шампиони 1924. и 1928, кад још није било Мундијала и ово је значило све, први олимпијски владари и те године поносно тетовирају, видјели смо и у Катару. Осим тога, чак 15 пута шампиони Копа Америке, као и Аргентина, знатно више од Бразила.

Бивша покрајина Аргентине, тако мали, а толико великих асова, међу најтрофејнијим земљама свих времена. Тешко им је пало и кад их је Аргентина стигла са два Олимпијска злата 2004. и 2008, и са петнаестом Копом 2021, и поготово сад сашила трећу звјездицу. Али, Уругвај је био моћан и у недавније вријеме. Меч одлуке с Корејом 1990. у Удинама, само побједа их је водила даље, није их хтио гол на том СП, и улазак младог Фонсеке је био спас, дао га је у 92.минуту!

Гол за срећу Табареза, њиховог гуруа који их је водио до почетка ове године, посљедњих 16 без прекида. Какву је екипу Табарез довео тада у Италију. Прва звијезда Рубен Соса, идол тифоза Лација у пуној снази, касније звијезда Интера. Па њихова највећа легенда Франческоли, велемајстор, тог љета прешао у Каљари. Па најбољи фудбалер Јужне Америке 1988. Рубен Паз, тада играч Ђенове, он је могао пуно боље. Па још већа звијезда Ђенове Пато Агилера, чудесни нападач, касније јаког Торина. Фонсека је био неко ко долази, тада га је узео Каљари, а онда обиљежио скроз деведесете у Наполију, Роми, Јувентусу, надирућа снага као касније Суарез 2010, или сада Нуњез. Онда је ту био крило Рубен Переира, па већ ветеран Алзаменди, шампион свијета са Ривером 1986, идол "Бораћоса". Па повученији Пердомо који је био у Ђенови са Пазом и Агилером, и Ерера који је чинио Каљаријев трио са Фонсеком и Франческолијем, тада су могла три странца и ови клубови су бирали све Уругвајце!

Колико класе, разбили су Шпанију али није хтјела да уђе, исто против Белгије, па иако су прошли морали су на домаћу Италију и Скилаћија. А онда су ове страшне генерације изгубили, јер иако су блистали на Копа Америка шокантно нису отишли на СП 1994 и 1998, изгорјели најбоље године Сосе, Фонсеке, Агилере, али и велемајстора Рекобе којег је Интер довео из Насионала 1997. Појавили су се 2002, и након позитивних ремија са Данском и шампионом Француском нису успјели да преломе против хита Сенегала, губили чак 0:3, стигли до 3:3, имали шансе, али непоражени морали кући. Тада је наравно био Рекоба, а био је стандардан и ас Малаге Дарио Силва, већ је био ту и Залајета из Јувентуса, па млади Форлан којег је те зиме купио моћни Манчестер, па нови бомбардер Ла Коруње Валтер Пандиани, Локо Абреу, играчи који су се истакли у јурњави против Сенегала.

Онда их опет није било 2006. због Аустралије, кад је Форлан био на врхунцу с Рикелмеом у Виљареалу, а онда велики поход до полуфинала 2010. и освојена Копа Америка 2011. Форлан МВП Мундијала, Суарез чудо из Ајакса, Кавани који се пробио у Палерму и онда чудо у Наполију, уз ратнички везни ред, Табарез је коначно остварио снове. И опет је та Кореја била кључна, Суарез их је некако срушио 2:1 у осмини, а онда лудило са Ганом. Били су у осмини 2014. и четвртфиналу 2018. на крилима вјечног тандема Суарез-Кавани, уз команданта Година и пуно добрих играча, али нешто мора да се каже о овом Мундијалу гдје чудом нису прошли групу.

Прошло је то тек тако. Они јесу дошли са пет прослављених који су имали посљедњи плес (Суарез, Кавани, Годин, Касерес, Муслера), али и даље се од њих очекивало пуно, а имали микс свега, изузетан тим, имали су везисте у свјетском тренду Валвердеа из Реала и Бентанкура из Тотенхема, уз Тореиру који је играо у Арсеналу и Фиорентини, па одличног Де Араскету из Фламенга, брзо крило Пелистрија, а у нападу уз Суареза и Каванија звијезду Ливерпула Нуњеза и Макси Гомеза који је сад у Трабзону, био одличан у Шпанији. Онда бекови, колико је ту било класе. И деси се 0:0 опет са том судбинском Корејом, погодили су невјероватне стативе Оливера из Наполија и Валверде којег је Дијего Алонсо промовисао у лидера.

Уз стативе и сталне нападе на том мечу ВАР их је закинуо за два пенала, поготово над Каванијем кад је ушао. Иначе, би све било јасно, отписали би Кореју која послије губи 3:2 од Гане. Али и Уругвај губи 2:0 од Португала у дербију, имали су мртви зицер Бентанкура код 0:0, у наставку се Португал разиграо, а Алонсо је ту промашио састав, кад су код 1:0 ушли мозак Де Араскета, брзи Пелистри, па Суарез и Макси Гомез била је скроз друга пјесма, висио гол за 1:1. Али онда су у надокнади из спорног пенала примили 2:0, и испоставиће се да је баш тај други гол био фаталан! Морали су на крају добити одличну Гану, још једну своју судбину, ту су и преживјели пенал Ајуа и шансе Гане, а онда је потопили са два гола Де Араскете који је напокон почео, уз велики допринос Суареза.

То је требало бити то, Португал је водио против Кореје, било је и 1:1 дуго. Али Уругвају је требао трећи гол да се осигура ако Кореја "случајно" побиједи. И умјесто да наставе да га траже, они су се у наставку повукли, док је Гана уласком брзих крила поготово Букарија, уз Кудуса, Ињакија и Бабу ређала шансе и била у игри. Читава земља је хтјела трећи гол и офанзивне измјене, дрхтала за то, само селектор Алонсо ријешио да чека. Онда се десио тај гол Хванга у надокнади за Кореју, а Алонсо је већ био замијенио најбоље Суареза и Де Араскету, настала је паника. Али био је тек 84.минут због пуно веће надокнаде и играло се чак 15 минута након вијести о голу Кореје.

Ту настају 15 најлуђих минута овог Мундијала ако не бројимо финале, јуриш обје екипе очајнички на гол без блока на средини, сваки напад пет на четири, а Гана често пет на три или четири на два! И неким чудом не пада гол, ни тамо ни овамо, Суарез у све већим сузама, до посљедње шансе Каванија. Било је ту још нешто, Гана кад је видјела да неће моћи дати два гола, ишла је и да га не прими, да би напакостила Уругвају због трилера 2010. и повукла га са собом у провалију. И остаде 2:0.

Онда хватање судије на крају, тражили су више пенала у том хаосу, али један над Нуњесом био је за урлике, након дугог мотања снимка процијенио је да штопер Гане ипак прво мало дира лопту и није га свирао. Тај пенал, она два на старту с Корејом, па онај Брунов за Португал..И толико зле среће, крај генерације, морали су кући, а какав би био ужарени дерби с Бразилом у осмини. Умјесто оне ревије Бразил-Кореја 4:0 у 35.минуту. То је једино заиста фалило овом Мундијалу, да прође шампионски Уругвај, али чекамо их опет, таленти су им неисцрпни. Прво на Копи 2024, па на Олимпијади истог љета у Паризу тачно 100 година од првог злата, пуно им је стало пласирати се. Па свакако на идућем америцком Мундијалу 2026, а за 2030. се кандидују као домаћини, тачно вијек након Монтевидеа гдје је све почело и били први прваци свијета..