B.Bu. [ RTS ]

ISHRANA

Naučno potvrđena veza genetike i gojaznosti

Postoje i drugi faktori koji utiču na težinu, a na čovjeku je da se odluči za zdrav način života.

Da genetika i gojaznost imaju neke veze odavno se sumnjalo. Studija Univerziteta u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, konačno je dala odgovor na pitanje koje postavljaju mnoge osobe na dijeti: Zašto neke osobe mogu da jedu sve što žele i da se nikada ne ugoje?

Univerzitetski istraživači u Velikoj Britaniji uporedili su DNK nekih 1.600 mršavih (pothranjenih) dobrovoljaca, oko 2.000 osoba sa pretjeranom gojaznošću i kontrolne grupe od čak 10.000 osoba normalne težine.

Koristeći genotipske podatke, došlo se do zaključka da mršave osobe ili one pretjerano gojazne za svoj izgled mogu da zahvale svojim genima. Mnoge studije su do sada upoređivale varijante gena gojaznih pacijenata sa pacijentima normalne tjelesne težine, ali samo dvije prethodne studije istraživale su gene pothranjenih osoba.

Učesnici istraživanja morali su da imaju indeks tjelesne mase (BMI) manji od 18, da su dobrog zdravlja i da nemaju nikakva medicinska stanja ili poremećaje u ishrani. Istraživači su prikupili uzorke pljuvačke za DNK analizu. Učesnicima su postavljena pitanja o njihovom opštem zdravlju i načinu života.

Genetika i gojaznost, dakle, idu ruku-podruku. Međutim genetika nije jedina stvar koja određuje nečiju težinu. Postoje i drugi faktori koji nas određuju, a na nama je da ih prepoznamo i koliko-toliko utičemo da genetika ne bude presudni faktor.

– Treba da izbjegavate ftalate, jer oni mogu da povećaju rizik od dobijanja na težini;
– Dovoljno se hidrirajte, naročito u toplijem dijelu godine, ili ako imate težu fizičku aktivnost;
– Unosite dovoljno vlakana. Ona vas čine sitima duže vrijeme i korisna su za održavanje zdravog i redovnog pražnjenja crijeva;
– Unosite probiotike i prebiotike. Prebiotici poput inulina utiču na zdravlje bakterija (probiotika) koje su prisutne u našim crijevima;
– Kretanje, fizička aktivnost. Iako naše tehnološki orijentisano društvo ne favorizuje da se krećemo, ipak je redovna fizička aktivnost jedan od bitnih faktora kojima se borimo protiv genetike.

Svakako možete da izdvojite bar pola sata dnevno svaki radni dan i aktivirate svoje mišiće.

Ne morate se spremati za olimpijske igre, dovoljno je to bude neka redovna aktivnost poput šetnje, brzog hoda, plivanja… samo izađite napolje i krećite se. Ne mora to da bude ništa naporno – dovoljno je samo da u tome budete redovni.

Održivi gubitak težine je maraton, a ne sprint. Ni za koga nije dobro da brzo skine 30 kilograma, a zatim ih vrati šest mjeseci kasnije.

Ono što možete da učinite jeste da razgovarate sa vašim ljekarom i nutricionistom i nađete motivaciju za cilj koji je pred vama. Razgovarajte otvoreno o hormonima koji mogu da utiču na vašu težinu, kao što su hormoni štitaste žlijezde, testosterona i estrogena. Iako studija pokazuje genetsku komponentu težine, zdrav način života zavisi od vas. Zato, stavite svoj život pod svoju kontrolu.