Б.Бу. [ Кlix.ba ]

СТРУЧНИ САВЈЕТИ

Колики крвни притисак се сматра опасним, а када нема разлога за бригу?

Одговор на питање из наслова дјелимично зависи од тога какав крвни притисак имате у нормалним околностима.

Ако је некоме, на примјер, крвни притисак 95/55 и осјећа се добро, нема разлога за бригу. Ако је некоме притисак скочио на 160/90 и притом нема проблема, потребно је прилагодити дозу лијека, али нема потребе за хитним одласком код љекара.

Ипак, требало би што прије заказати термин у Дому здравља, пише Index.hr.

Уопштено гледано, требало би одмах контактирати љекара ако је горњи притисак изнад 180 или испод 90, односно ако је доњи притисак виши од 110 или нижи од 50 mmHg.

Ако уз ове вриједности нема неких других симптома, ситуација није толико забрињавајућа, али здравствени проблем би требало што прије решавати. Ако су оз овакве вриједности присутни и симптоми попут вртоглавице, замагљеног вида, болова у грудима, кратког даха или главобоље, то захтијева хитну медицинску интервенцију.

Крвни притисак расте с годинама
Висок крвни притисак је хронично стање које поступно напредује с годинама. Али, притисак понекад може да скочи толико нагло да то захтијева неодложну медицинску помоћ.

Ако је притисак изненада скочио преко 180/120 mmHg  причекајте пет минута, па га поново измјерите. Ако су вриједности и даље високе, одмах позовите помоћ.

Врло високе вриједности притиска могу да значе да особа има хипертензивну кризу код које може доћи до оштећења унутрашњих органа.

У таквим ситуацијама високи крвни притисак може изазвати губитак памћења, промјене у личности, прогресивни губитак свијести; мождани удар; дисекцију аорте; болове у грудима и срчани удар; изненадни поремећај рада срца код којег оно слабије пумпа крв, па се течност враћа у плућа и настаје плућни едем, нагли губитак бубрежне функције; губитак вида; прееклампсија и еклампсија, преноси Index.hr.