Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Zdravlje

Б.Б. [ RTS ]

30. 11. 2023. 22:50   >>  22:50

12 GODINA ISTRAŽIVANjA

Mediteranska ishrana pomaže mentalne sposobnosti

Efekti ishrane na zdravlje su uvijek složeni, ali sveukupno, nalazi potkrepljuju ideju da ishrana može igrati ulogu u održavanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od kognitivnih oštećenja kako starimo. Više studija dovelo je u vezu određene biomarkere sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti.

Neurodegenerativna stanja, poput Alchajmerove bolesti, često počinju kognitivnim padom, koji je rezultat postepenog gubitka mentalnih sposobnosti. Rezultati više istraživanja sugerišu da određene navike u ishrani, posebno mediteranska ishrana, mogu pomoći da se zaštitimo od ovog gubitka.

Tradicionalne prehrambene navike stanovnika regiona južne Španije, Italije i Krita, poznate pod nazivom mediteranska dijeta, daju prednost konzumiranju voća i povrća, neprerađenih žitarica, nekim vrstama ribe, kao i siru i maslinovom ulju.

Dokazi ukazuju na brojne koristi od takvog izbora hrane, uključujući – potencijalno – zdraviji mozak.

Međutim, bilo je rezultata koji su bili kontradiktorni, što je, najvjerovatnije, rezultat korišćenja upitnika o ishrani koje ispitanici sami popunjavaju, gdje je visok rizik od nepreciznosti i netačnih podataka.

Međunarodna grupa istraživača željela je da, koristeći vezu sa biomarkerima, ispita svoje pretpostavke.

"Otkrili smo da je mediteranska ishrana, sa svojim panelom dijetalnih biomarkera, u inverznoj vezi sa dugotrajnim kognitivnim padom kod starijih ljudi", kaže vodeća autorka studije Alba Tor-Roka, nutricionista i stručnjak za javno zdravlje na Univerzitetu u Barseloni.

Alba Tor-Roka i njene kolege istražili su vezu između mediteranske ishrane i kognitivnog stanja kod starijih osoba kroz detaljnu analizu zdravstvenih i kognitivnih podataka prikupljenih tokom 12 godina.

Za kreiranje takozvanog metabolomskog indeksa mediteranske dijete (MDMS) korišćena je skala sa 14 tačaka. Ovaj metod zasnovan je na razmatranju dva moguća metabolomska biomarkera u ishrani za sedam ključnih djelova mediteranske ishrane: povrćem, mahunarkama, voćem, žitaricama, mlječnim proizvodima, ribom i mastima.

Tokom dvanaest godina, pet neuropsiholoških testova je dato učesnicima da bi se utvrdile njihove kognitivne sposobnosti i eventualna oštećenja.

Istraživači su, na osnovu rezultata i serumskih biomarkera, pronašli zaštitnu vezu između mediteranske ishrane i kognitivnog stanja kod starijih osoba. Pojedinci koji su se više pridržavali mediteranske dijete pokazali su znatno sporiji kognitivni pad u poređenju sa onima koji su se slabije pridržavali ovog programa ishrane.

"Rezultati koje smo dobili podržavaju upotrebu indikatora u dugoročnim procjenama praćenja, kako bi se uočile koristi po zdravlje koje su povezane sa mediteranskom ishranom ili drugim obrascima ishrane i u skladu sa tim, usmjeravali su personalizovano savjetovanje u starijoj dobi", kaže Alba Tor-Roka.

Studija ima ograničenja, na primjer, uzorci krvi za analizu metabolizma bili su dostupni samo na početku, tako da tim nije mogao da ispita prethodnu izloženost ili promjene tokom praćenja.

Efekti ishrane na zdravlje su uvijek složeni, ali sveukupno, nalazi potkrepljuju ideju da ishrana može igrati ulogu u održavanju zdravlja mozga i smanjenju rizika od kognitivnih oštećenja kako starimo.

"Razvoj metaboličkih rezultata zasnovanih na ishrani može pomoći u daljem preciziranju mjera za procjenu programa ishrane i nadamo se da će doprinijeti boljem razumijevanju bioloških mehanizama preko kojih izbor hrane utiče na kognitivno zdravlje kod starije populacije", poručuju autori.

Studija je objavljena u stručnom žurnalu "Molecular Nutrition and Food Research".

 

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније