М.М.Љ. [ Klix.ba ]

30. 01. 2023. 07:47   >>  07:42 1

НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ

Вирусне инфекције утичу на развој неуродегенеративних болести

Вирусне инфекције, као што је "обична" прехлада, утичу на нервни систем што може имати озбиљне посљедице и утицати на развој неуродегенеративних болести, као што су деменција или Алцхајмер.

Амерички истраживачи анализирали су медицинске картоне више од 400.000 људи у Великој Британији и Финској и открили корелацију између вирусне инфекције и развоја неуродегенративних болести.

"Научници су годинама тражили везе између појединачног неуродегенеративног поремећаја и специфичног вируса", рекао је Мицхаел Налс, неурогенетичар са Националног института за старење у САД.

Он је додао да су научници сада прешли на другачији приступ који је више заснован на подацима и науци.

"Користећи медицинске картоне, били смо у могућности да систематски тражимо све могуће везе у једном потезу", рекао је он.

У првој фази, истраживачи су проучавали медицинске картоне скоро 300.000 људи који се чувају у финској националној бази података.

Тражили су људе који су имали једну од сљедећих дијагноза - Алцхајмерова болест, мултипле или амиотрофична латерална склероза, генерализована или васкуларна деменција или Паркинсонова болест.

Затим је тим провјерио да ли су пацијенти са овим дијагнозама претходно били хоспитализовани због вирусне инфекције, осим у случају инфекције вирусом корона.

У почетку су пронашли 45 корелација између дијагнозе и вирусне инфекције.

У Британији су анализирали податке око 96.000 људи, од којих је 20.000 имало неуродегенеративне поремећаје.

Студија је показала да је деменција најчешће резултат вирусне инфекције - посебно вирусног енцефалитиса, вирусних брадавица, свих врста грипа и вирусне пнеумоније.

Најјача корелација је пронађена између енцефалитиса и Алцхајмерове болести.

Пацијенти којима је дијагностикована ова вирусна болест имали су 31 пута већу вјероватноћу да ће касније у животу развити Алцхајмерову болест.

Такође, научници су процијенили да се снага те везе између вируса и болести мијења током времена, односно једну, пет и 15 година након инфекције.

Неуродегенеративним болестима је потребно много времена да се развију, а очекивало би се да ће веза бити јача након 15 година.

Међутим, испоставило се да је највећи ризик био у року од годину дана од инфекције вирусом, а затим се временом ризик смањивао.

"Ипак, чињеница да најчешће коришћене вакцине смањују ризик или озбиљност многих вирусних болести уочених у овој студији повећава могућност да се ризици од неуродегенеративних поремећаја могу ублажити", сматра доктор Налс.

Неуродегенеративни поремећаји оштећују различите дијелове нервног система. Обично се јавља у одраслом добу или старости и изазива проблеме са радњама или функцијама као што су размишљање, памћење и кретање.

Прошле године, тим научника је спровео студију у којој је анализирано око 10 милиона медицинских досијеа и која је открила корелацију између вируса Епштајн-Бар и ризика од мултипле склерозе.