Здравље

[ ртцг.ме ]

28. 09. 2022. 07:01   >>  06:57

ТРОВАЊЕ МЕДИЈИМА

Мање вијести, више здравља

Људи с опсесивним нагоном да стално провјеравају вијести имају већу вјероватноћу да доживе стрес, анксиозност, али и да угрозе физичко здравље, открива нова студија објављена у часопису Хилт Комјуникејшн.

Посљедње двије године проживјели смо низ забрињавајућих глобалних догађаја, од пандемије КОВИД-а до Русије која је напала Украјину, великих протеста, масовних пуцњава и разорних пожара.  Многе људе читање лоших вијести подстиче да се привремено осјећају немоћно и узнемирено.

За друге, изложеност двадесетчетворосатном циклусу вијести о догађајима који се непрестано смјењују може имати озбиљан утицај на ментално и физичко здравље - као што показују нова истраживања. Дакле, они који имају висок ниво зависности о вијестима знатно су више склони физичкој болести.

"Непрекидно гледање вијести може, код неких људи,  довести до сталног стања високе приправности, прекомјерно ангажујући њихову пажњу, чинећи свијет мрачним и опасним мјестом", каже Брајан Меклахлин, ванредни професор маркетинга на Колеџу за медије и комуникације на Тексашком технолошком универзитету.

"Ти се појединци могу наћи у зачараном кругу у којем, умјесто да се извуку, они постају додатно привучени, опсједнути вијестима, провјеравајући ажурирања 24 сата  како би ублажили емоционалну узнемиреност. Али, то не помаже, и што више провјеравају вијести, то се оне  више почињу мијешати у друге аспекте њихових живота."

Како би проучили тај феномен, колоквијално познат као зависност о вијестима, Меклахлин и његови колеге, докторица Мелиса Готлиб и доктор Девин Милс, анализирали су податке из интернет анкете проведене на 1100 одраслих особа у САД-у.

У истраживању су људе питали о томе у којој се мјери слажу с изјавама попут - "Постајем толико заокупљен вијестима да заборављам свијет око себе", "Мој ум је често окупиран мислима о вијестима", "Тешко ми је престати читати или гледати вијести" и "Често не обраћам пажњу у школи или на послу, јер читам или гледам вијести".

Испитаници су, такође, питани о томе колико често су искусили осјећај стреса и анксиозности, као и физичке болести попут умора, физичког бола, слабе концентрације и гастроинтестиналних проблема.

Према резултатима анкете 16,5% испитаних је показало знакове 'озбиљно проблематичног' конзумирања вијести. Такви су појединци често постајали толико заокупљени да су вијести доминирале њиховим будним мислима, скраћивале вријеме проведено с породицом и пријатељима, отежавале фокусирање на школу или посао и допринијеле немиру и немогућности спавања.

Опасно је читати много вијести

Можда није изненађујуће да су људи с вишим нивоом проблематичне конзумације вијести имали знатно већу вјероватноћу да доживе менталне и физичке болести од оних с нижим нивоима, чак и када се контролише демографија, особине личности и укупна употреба вијести.

На питање колико су често учесници истраживања имали симптоме поремећаја менталног здравља или физичке болести током претходног мјесеца, резултати су показали да је 73.6% оних за које је утврђено да имају висок ниво проблематичне конзумације вијести казало  је да су доживјели менталне болести "прилично мало" или "јако пуно" - док је честе симптоме пријавило само 8% свих осталих учесника студије.

61% оних с високим нивоом конзумирања вијести изјаснило се да су доживјели физичку болест "прилично мало" или "јако пуно" у поређењу са само 6.1% за све остале учеснике истраживања.

Према Меклахлину, налази показују да постоји потреба за фокусираним кампањама медијске писмености како би се помогло људима да развију здравији однос према вијестима.

"Иако желимо да људи прате вијести, важно је да имају здравији однос према њима", каже он.

"У већини случајева лијечење зависности и компулзивног понашања усмјерено је на потпуни престанак проблематичног понашања, јер се неки људи тешко могу прилагодити на умјерено читање вијести.

"У случају проблематичног конзумирања вијести, истраживања су показала да појединци могу одлучити да  зауставе или барем драматично смање читање вијести, ако уоче да то има штетан учинак на њихово ментално здравље.

"На примјер, претходна су истраживања показала да су појединци који су постали свјесни и забринути због штетних учинака које је стална пажња усмјерена на КОВИД-19 имала на њихово ментално здравље, донијели одлуку о престанку читања таквих вијести..

"Међутим, такав однос, не само да иде науштрб приступа појединца важним информацијама за његово здравље и безбједност, већ и подрива постојање информисаног грађанства, што има посљедице по одржавање здраве демократије. Због тога је здрав однос с конзумацијом вијести идеална ситуација."

Осим тога, студија, такође, указује на потребу за широм расправом о томе како новинска индустрија, можда, подстиче проблем.

"Комерцијални притисци с којима се суочавају медијске куће, заједно с технолошким напретком и двадесетчетворосатним циклусом вијести, подстакли су новинаре да се концентришу на одабир интригантних тема које ће привући пажњу потрошача вијести", каже Меклахлин.

"Међутим, за одређене врсте људи, сукоб и драма који карактеришу занимљиве новинарске приче не само да привлаче њихову пажњу, већ могу довести и до маладаптивног односа с вијестима. Стога резултати студије наглашавају да комерцијални притисци с којима се суочавају медији нијесу штетни само за циљ да се одржи здрава демократија, већ могу бити штетни и за здравље појединаца."

Ограничења ове студије укључују ослањање на податке прикупљене у једном тренутку, гдје аутори нијесу могли утврдити тачан однос између проблематичне потрошње вијести и лошег физичког И менталног здравља

Превео и приредио: С. Ђурђић

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије