B.Bu. [ Politika.rs ]

Mladi Evropljani gube vjeru u demokratiju, pokazuje anketa

Podrška je najniža u Francuskoj, Španiji i Poljskoj.

Samo polovina mladih u Francuskoj i Španiji vjeruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, a podrška je još niža među njihovim poljskim vršnjacima, pokazala je studija. Stope podrške su se značajno razlikovale, dostižući samo 48 odsto u Poljskoj i samo oko 51-52 procenta u Španiji i Francuskoj, pri čemu je Njemačka najviša sa 71 odstom podrške demokratiji. Više od jedne petine – 21 odsto – bi podržalo autoritarnu vladavinu pod određenim okolnostima. Ovoga je bilo najviše u Italiji sa 24 odsto, a najniže u Njemačkoj sa 15 odsto. U Francuskoj, Španiji i Poljskoj ta brojka je bila 23 procenta. Većina evropske generacije Zed – 57 odsto – preferira demokratiju u odnosu na bilo koji drugi oblik vladavine, piše Gardijan.

Jedna od deset osoba u svim zemljama je rekla da ih ne zanima da li je njihova vlada demokratska ili nije, dok dodatnih 14 odsto nije znalo ili nije odgovorilo.

„Među ljudima koji sebe vide politički desno od centra i osjećaju se ekonomski ugroženo, njihova podrška demokratiji pada na samo jednu trećinu. Demokratija je pod pritiskom, iznutra i spolja”, kaže Torsten Fas, politolog sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, koji je radio na studiji.

Ugrožena demokratija u EU
Studija je sprovedena u aprilu i maju. Više od 6.700 ljudi između 16 i 26 godina u Britaniji, Njemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj i Poljskoj odgovorilo je pitanja proizašla iz devetogodišnjeg istraživanja instituta YouGov za fondaciju Tui, koja finansira projekte posvećene mladima u Evropi.

Gotovo polovina ispitanika (48 odsto) brine da je demokratski sistem u njihovoj zemlji ugrožen, uključujući 61 odsto u Njemačkoj, gdje je najveća ekonomija u Evropi u krizi, a krajnja desnica je ostvarila značajan napredak, djelimično podstaknut povećanom podrškom mladih birača.

Povratak Donalda Trampa u Bijelu kuću, uspon Kine i invazija Rusije na Ukrajinu pomjerili su moć sa Evrope u percepciji ispitanika, pri čemu samo 42 odsto njih računa EU među tri najveća globalna igrača.

Uprkos – ili možda zbog – Bregzita, ta brojka je bila najveća među Britancima, sa 50 procenata. Od ispitanih u Velikoj Britaniji, 73 odsto je željelo povratak u EU, dok je gotovo polovina mladih Evropljana (47 odsto) željela jače veze između EU i Britanije. SAD je 83 odsto ispitanika vidjelo kao dio trojke moći, iza koje slijede Kina sa 75 odsto i Rusija sa 57 procenata.

Rastuća polarizacija, takođe, tjera mlade Evropljane na ideološke margine zajedno sa njihovim starijima, ali se u tom procesu pojavila i značajna podjela po polovima.

Gotovo svaki peti – 19 odsto – opisao je sebe kao politički desno od centra, u odnosu na 14 procenata koliko ih je bilo u 2021. godini, dok je 33 odsto nazvalo sebe centristima, 32 odsto ljevičarima, a 16 odsto bez ikakve oznake.

Žene progresivne, muškarci konzervativni
Žene u Njemačkoj, Francuskoj i Italiji identifikovale su se kao progresivne u većem broju nego prije četiri godine, dok su mladići u Poljskoj i Grčkoj postali konzervativniji u istom periodu.

Podrška strožim ograničenjima migracije porasla je u svim oblastima od 2021. godine, sa 26 na 38 odsto. Većina mladih Evropljana izrazila je nadu u potencijal EU, a dvoje od trojice je u ogromnoj većini podržalo ostanak svoje zemlje u Uniji, ako je i dalje bude.

Međutim, 39 odsto anketiranih je opisalo EU kao „ne baš demokratsku”, a samo 6 odsto je reklo da su njihove nacionalne vlade dobro funkcionisale, sa malo potrebe za značajnim promjenama.

Više od polovine – 53 procenta – smatralo je da je EU previše fokusirana na detalje i trivijalna pitanja. Željeli bi da se Unija pozabavi visokim troškovima života, ojača odbranu od spoljnih prijetnji i stvori bolje uslove za kompanije kako bi unaprijedile ekonomiju.

„Evropski projekat, koji nam je decenijama donosio mir, slobodu kretanja i ekonomski napredak, sada se smatra glomaznim”, istakla je Elke Hlavaček, šefica fondacije Tui. Grčki narod vidi najjaču potrebu za fundamentalnim preuređenjem svog političkog sistema i najskeptičniji je prema EU, koju je Faas opisao kao „utemeljenu u trajnoj traumi dužničke krize evrozone, koja je dovela ekonomiju njihove zemlje do ivice propasti”.

Uprkos snažnijoj podršci zaštiti klime među mladim Evropljanima, samo jedan od tri (33 odsto) je rekao da bi ona trebalo da ima prioritet nad ekonomskim rastom. Ta brojka je pala sa 44 procenta, koliko je iznosila podrška borbi protiv klimatskih promjena u 2021. godini, zaključuje Gradijan.