Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Zanimljivosti

M.M.Lj. [ N1 ]

01. 01. 2024. 09:52 >> 09:52

DONOSI SREĆU, ŠTITI DOM

Kako je Krcko Oraščić postao simbol Božića?

Većina ljudi je ukrasila kuće za praznike, okitila jelke i uključila lampice. Figurice Krcka Oraščića mogući su dodatak u prazničnoj dekoraciji, bilo da stoje same ili vise na jelki. Ovi ukrasi mogu se vidjeti na mnogim mjestima, ali postavlja se pitanje – kako su postali jedan od simbola Božića?

Prema njemačkom folkloru, Krcko Oraščić donosi sreću porodici i štiti dom, prenosi ukchristmasworld. Kako se navodi, predstavlja snagu i moć i pazi na porodicu, tjerajući zle duhove i opasnost.

Ove figure porijeklo vode iz pređašnjih običaja objedovanja gdje su bile dio zabave tokom dezerta. Pokrenule bi zabavne diskusije tokom kraja obroka, koji je uključivao orahe i lješnike.

Rani dizajn Krcka Oraščića bio je povezan sa pticama, životinjama i ljudima. Do sedamnaestog i osamnaestog vijeka nisu uzeli oblik kraljeva i vojnika, kakav poznajemo danas.

Krcko Oraščić je u početku bio popularan u Njemačkoj i pravio se u planinskom regionu Ercgebirge.

Do devetnaestog vijeka i baleta Čajkovskog ova tradicija nije bila poznata u svijetu.

Mnogi su čuli za balet i možda su se i počastili odlaskom u pozorište da ga pogledaju.

Priča o ovoj produkciji prvo je došla od romana Krcko Oraščić i kralj miševa E.T. Amadeusa Hofmana krajem osamnaestog i početkom devetnaestog vijeka, a odatle je najvjerovatnije i prepoznat božićni Krcko Oraščić.

Balet je prvi put odigran 1892. godine u Sankt Petersburgu i ostao je i danas popularna praznična poslastica za ljude širom svijeta, zbog svoje božićne teme.

Od tada, balet i njemačka figura Krcka Oraščića postaju omiljeni širom svijeta.

Tu se krije odgovor na pitanje – zbog čega Krcko Oraščić dobija na popularnosti svakog Božića.

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније