Б.Б. [ РТС ]

08. 02. 2023. 18:28   >>  18:22

СТУДИЈА ПОКАЗАЛА

Пластика из Њемачке стигла све до Арктика

Нова студија о смећу у арктичком региону показује да је велика већина од пластике и да је везана за риболов. Углавном потиче из околних земаља, Русије и Норвешке – али стиже и из Њемачке.

Пластични отпад је присутан у свим екосистемима на планети и стигао је и до удаљених арктичких региона. Слабо су насељени, а други људи тамо ријетко долазе, осим на рибарским бродовима и много рјеђе - научним експедицијама.

Но, у послједње вријеме су учестала туристичка путовања у арктичке предјеле. И тако је настао спој лијепог и корисног.

Управо арктички туристи су као Грађани научници (Цитизен Сциенце), помогли да се сачини тек објављена студија о смећу у арктичком региону.

Када се ради о научним анализама врста и поријекла отпада у арктичким регионима, научници су се углавном ослањали на компјутерске моделе, али емпиријски подаци су били оскудни - што значи да скоро нико од научника није био у том региону и својим очима видио или рукама покупио тај отпад, па га онда анализирао.

Туристи су били очи и руке научника и уз мало инструкција испоручили емпиријску грађу за студију отпада. Предмете су налазили на 14 плажа норвешког архипелага Шпицберген на излетима током крстарења између 2016. и 2021. а у сарадњи са Институтом Алфред Вегенер (АВИ).

Излете туриста-грађана-научника организовала је туристички водич Биргит Луц, уз подршку посаде брода. Ову сарадњу са научницима је предложила управо она, која је и коауторка студије, јер је током екскурзија и раније спроводила акције чишћења смећа и желјела да помогне научницима.

Протокол за истраживање је заједнички развијен путем видео конференција како би то било изводљиво за групе туриста на арктичким плажама.

Туристи-грађани-научници су покупили укупно 1,62 тоне, односно 23.000 комада отпада. Међутим, није то све било погодно за научну анализу.

Већина предмета, и по броју и по маси - била је од пластике (80%), а остало су били метали и други материјали.

Највећи дио отпада (87%), могао би да се припише риболову, на примјер остаци рибарских мрежа или дјелови пластичних контејнера за уловљену рибу.

Само један одсто тог смећа је могао да се анализира по поријеклу - тако што је имао жигове или етикете. То су туристи спаковали у три велике вреће од по кубик и по запремине и то је служило као емпиријска грађа за двије научнице Мелани Бергман и Ану Натали Мајер.

Већина тих артикала потиче из арктичких држава (65%), посебно из Русије (32%) и Норвешке (16%). Али скоро трећина предмета (30%) била је европске провенијенције, посебно из Нјемачке (8%). Пет одсто потиче из удаљенијих извора - САД, Кина, Кореја, Бразил и друге земље.

"Имајући у виду да је Нјемачка европски шампион и у производњи пластике и у извозу отпада, овај релативно висок допринос смећу није изненађење", критикује Бергман.

"Наши резултати јасно показују да чак и богате и еколошки свјесне индустријске нације попут Нјемачке, које би могле да приуште боље управљање отпадом, дају значајан допринос загађењу удаљених екосистема као што је Арктик", казала је Бергман.

Да би се проблем ефикасно ријешио, мора се побољшати управљање отпадом на лицу мјеста - посебно на бродовима и у рибарству.

"Морамо радити на томе да рибари не бацају крајеве ужади или мреже у воду, да њихова опрема буде означена или да се забрани коришћење мрежа које се вуку по дну, јер се могу запетљати и тамо и остати", казала је она.

Научне студије су израчунале да би се око 45 одсто пластичног загађења могло спасити замјеном другим материјалима, другачијим транспортом или системима за наплаћивање и враћање амбалаже.

Пластични отпад доспијева у море преко ријека и транспортује се океанским струјама од Атлантика, Сјеверног мора и сјеверног Пацифика до Арктичког океана.