Б.Б. [ РТС ]

21. 09. 2023. 14:47   >>  14:52 1

НАУЧНИЦИ У САД

Откривен механизам мозга којим плач бебе покреће лучење мајчиног млијека

Научници су открили неуронско коло које покреће плач новорођенчета, а изазива лучење млијека у грудима мајке. Мозак мора најприје да се увјери да постоји потреба да беба буде нахрањена, а док се то не деси лучење је "закључано" да би се спријечиле лажне узбуне и "бацање" млијека.

Студија спроведена на мишевима даје свјеж увид у софистициране промјене које се дешавају у мозгу током трудноће и родитељства.

Утврђено је да је 30 секунди непрекидног "плача" младунчади миша покренуло ослобађање окситоцина, једињења у мозгу које контролише одговор на ослобађање млијека код мајки.

"Наши налази откривају како беба које плаче покреће механизме у мајчином мозгу да припреми своје тијело за дојење. Без такве припреме може доћи до кашњења од неколико минута између почетка сисања и дотока млијека, што потенцијално доводи до фрустриране бебе и мајке под стресом", рекао је Хабон Иса, дипломац Академског медицинског центра Универзитета у Њујорку и коаутор студије.

Студија је показала да, када се механизам покрене, налет хормона траје отприлике пет минута прије него што се смањи, омогућавајући мишицама-мамама да хране своје младе док се не засите или поново не почну "да плачу".

Запажање да из мајчиних груди може да тече млијеко када чују бебин плач није ново. Међутим, најновије истраживање је прво које идентификује мождане механизме иза онога што су научници описали као "везу која спаја плач и млијеко" и могло би утрти пут ка бољем разумијевању законитости која окружују дојење.

Резултати и закључци, објављени у часопису Природа (Натуре), показали су да када младунче миша почне да "плаче", звучне информације путују до области мозга његове мајке која се зове задње интраламинарно језгро таламуса (ПИЛ).

Ово сензорно чвориште затим шаље сигнале можданим ћелијама (неуронима) које ослобађају окситоцин у другом региону који се зове хипоталамус.

Већину времена ови неурони хипоталамуса су "закључани" да би се спријечиле лажне узбуне и "бацање" млијека.

Међутим, након 30 секунди непрекидног плача, сигнали из таламуса су се нагомилали и надјачали уграђени инхибиторни механизам, покрећући ослобађање окситоцина.

"Као да мозак жели да се увјери да је беба заиста ту, да заиста постоји потреба за храњењем, а не само насумични звук. Постоји специфично мождано коло које кочи овај процес. Тек када нема сумње да заиста постоји беба, кочница се отпушта", објашњава Роберт Фремке, професор Академског медицинског центра Универзитета у Њујорку и коаутор студије.

Професор Фремке истиче да налази његовог тима даје научницима мапу пута како би процес могао да функционише код људи.

"Мама мишица се разликује од маме код људи, али у ширем смислу очекивали бисмо да механизам буде сличан. Збуњујуће је да можемо послати робота на Марс, а да не разумијемо како хранимо своју дјецу и процес дојења“, поручио је професор Фремке.