[ ртцг.ме ]

31. 05. 2023. 07:40   >>  07:42

ПАЛЕОИСХРАНА

Мљечна исхрана помогла опстанку Тибетанаца

Питање како су праисторијске популације добиле сталан извор хране у јаловим висинама Тибетанске висоравни, одавно је привукло научно интересовање. Нова студија наглашава кључну улогу сточарства у отварању широког простора на ком су се људи дугорочно могли настањивати.

Тибетанска висораван, позната као "трећи пол", или "кров свијета", једно је од најнегостољубивијих подручја на Земљи. Иако је позитивна природна селекција на неколико геномских локуса омогућила раним Тибетанцима да се боље прилагоде високим надморским висинама, добијање довољно хране из врлетних планина био је велики изазов.

Сада, нова студија у часопису Сајенс Адванс открива да су мљечни производи били кључна компонента ране људске прехране на Тибетанској висоравни. Студија извјештава о древним протеинима из зубног каменца 40 људских јединки с 15 мјеста широм унутрашњости висоравни.

"Покушали смо испитати све ископане појединце с довољно очуваним каменцем с тог подручја ", наводи Ли Танг, главни аутор студије. "Наши протеински докази показују да су се мљекарством Тибетанци почели бавити у залеђу висоравни прије најмање 3500 година", наводи проф. Хонглианг Лу, одговорни аутор студије, преноси Сајенс Дејли.

Древни протеински докази указују на то да су мљечне производе конзумирале различите популације, укључујући жене и мушкарце, одрасле и дјецу, као и појединце из елитних и обичних гробних мјеста. Осим тога, праисторијски тибетански горштаци користили су мљечне производе коза, оваца, а можда и јакова. Чини се да су рани пастири у западном Тибету преферирали козје млијеко.

"Сточарство је омогућило људима да заузму већи дио висоравни, посебно огромна подручја која су превише екстремна за узгој усјева", каже проф. Никол Боивин, виша ауторка студије.

Праћење коришћења мљечних производа у дубокој прошлости дуго је био изазов за истраживаче. Традиционално, археолози су анализирали остатке животиња и унутрашњост остава за храну тражећи остатке мљечних производа, међутим могућност да се на тај начин дође до доказа о потрошњи млијека веома је ограничена.

"Палеопротеомика је нови и моћан алат који нам је омогућио да детаљно истражимо тибетанску прехрану", каже коаутор доктор Шеван Вилкин. "Анализа протеина у древном људском зубном каменцу, не само да нуди директне доказе о уносу хране, већ нам омогућује и да идентификујемо које је врсте млијеко."

"Били смо узбуђени што смо посматрали невјероватно јасан образац", каже Ли Танг. "Сви наши мљечни пептиди потичу од древних појединаца у западним и сјеверним степама, гдје је узгој усјева изузетно тежак. Међутим, нијесмо открили никакве мљечне протеине из јужно-средишње и југоисточне долине, гдје има више обрадивог земљишта."

 Изненађујуће, сви појединци, за које је доказано да су користили мљечне производе, пронађени су на мјестима вишим од 3700 метара надморске висине; готово је половина живјела изнад 4000 метара, а највише их је обитавало на екстремној надморској висини од 4654 м.

"Јасно је да је мљекарство било кључно у поспјешивању развоја раног сточарства", напомиње проф. Шарган Вангдуе. Ли Танг закључује: "Животиње преживари могле су претворити енергију планинских пашњака у хранљиво млијеко и месо, што је подстакло ширење људске популације у нека од климатски најекстремнијих подручја на свијету."

Превео и приредио: С. Ђурђић