Б.Ч.Ј. [ Дојче веле/Н1 ]

10. 02. 2023. 13:48   >>  13:42

ЂУБРЕ НЕ ЗНА ЗА ГРАНИЦЕ

Отпад из Њемачке стигао до Арктика

Нова студија о смећу у арктичком региону показује да је велика већина смећа, од пластике и да је везана за риболов. Углавном потиче из околних земаља, Русије и Норвешке – али стиже и из Њемачке.

Пластични отпад је присутан у свим екосистемима на планети и стигао је и до удаљених арктичких региона. Слабо су насељени, а други људи тамо ријетко долазе, осим на рибарским бродовима и много рјеђе – научним експедицијама. Но у посљедње вријеме су учестала туристичка путовања у арктичке предјеле. И тако је настао спој лијепог и корисног.

Туристи као – Грађани научници
Управо арктички туристи су као Грађани научници, помогли да се сачини тек објављена студија о смећу у арктичком региону.

Јер, када се ради о научним анализама врста и поријекла отпада у арктичким регионима, научници су се углавном ослањали на компујтерске моделе, али емпиријски подаци су били оскудни – што значи да скоро нико од научника није био у том региону и својим очима видио или рукама покупио тај отпад, па га онда анализирао.

Туристи су били очи и руке научника и уз мало инструкција испоручили емпиријску грађу за студију отпада. Предмете су налазили на 14 плажа норвешког архипелага Шпицберген на излетима током крстарења између 2016. и 2021. а у сарадњи са Институтом Алфред Вегенер (АВИ).

Излете туриста-грађана-научника организовала је туристички водич Биргит Луц, уз подршку посаде брода. Ову сарадњу са научницима је предложила управо она, која је и коауторка студије, јер је током екскурзија и раније спроводила акције чишћења смећа и жељела да помогне научницима. Претходно је прочитала медијске извјештаје о отпаду који плута у арктичким водама, инспирисане публикацијом коауторке студије Мелани Бергман и других, објављене 2016.

Протокол за истраживање је заједнички развијен путем видео конференција како би то било изводљиво за групе туриста на арктичким плажама.

Већина отпада је везана за риболов и од пластике
Туристи-грађани-научници су покупили укупно 1,62 тоне, односно 23.000 комада отпада. Међутим није то све било погодно за научну анализу.

Ипак то смеће се може описати овако: вец́ина предмета, и по броју и по маси – била је од пластике (80 одсто), а остало су били метали и други материјали.

Највец́и дио отпада, 87 одсто, могао би да се припише риболову, на примјер остаци рибарских мрежа или дјелови пластичних контејнера за уловљену рибу.

Само један одсто тог смећа је могао да се анализира по поријеклу – тако што је имао жигове или етикете. То су туристи спаковали у три велике вреће од по кубик и по запремине и то је служило као емпиријска грађа за двије научнице Мелани Бергман и Ану Натали Мајер.

Осам одсто смећа на Арктику – из Њемачке
Већина тих артикала потиче из арктичких држава (65 одсто), највише из Русије, 32 одсто и Норвешке, 16 одсто. Али скоро трец́ина предмета, 30 одсто била је европског поријекла, посебно из Њемачке – осам одсто. Пет одсто потиче из удаљенијих извора – САД, Кина, Кореја, Бразил и друге земље.

„Имајући у виду да је Њемачка европски шампион и у производњи пластике и у извозу отпада, овај релативно висок допринос смећу није изненађење“, критикује Бергман и додаје:

„Наши резултати јасно показују да чак и богате и еколошки свјесне индустријске нације попут Њемачке, које би могле да приуште боље управљање отпадом, дају значајан допринос загађењу удаљених екосистема као што је Арктик“.

Побољшање управљања отпадом
Да би се проблем ефикасно рјешио, мора се побољшати управљање отпадом на лицу мјеста – посебно на бродовима и у рибарству.

„Морамо радити на томе да рибари не бацају крајеве ужади или мреже у воду, да њихова опрема буде означена или да се забрани коришћење мрежа које се вуку по дну јер се могу запетљати и тамо и остати“.

Барем једнако важно је масовно смањење глобалне производње пластике, посебно у индустријализованим земљама Европе, Сјеверне Америке и Азије, пошто око једанаест одсто производње пластике завршава у води.

„То још једном наглашава хитност амбициозног и правно обавезујућег споразума УН о пластици, о коме се тренутно преговара и који би требало да ступи на снагу 2024“, рекла је Бергман и додала:

„Научне студије су израчунале да би се око 45 одсто пластичног загађења могло спасити замјеном другим материјалима, другачијим транспортом или системима за наплаћивање и враћање амбалаже“.

Арктик као складиште смећа
Пластични отпад доспијева у море преко ријека и транспортује се океанским струјама од Атлантика, Сјеверног мора и сјеверног Пацифика до Арктичког океана.

Студија такође показује да обале Арктика све више постају својеврсно одлагалиште отпада. То се види упоређивањем нових података са претходним истраживањима. Пластични отпад представља додатне проблеме за арктичке екосистеме. Јер, Арктик се загријава четири пута брже од глобалног просјека.