Наука и технологија
08. 02. 2023. 20:25 >> 20:19
БРОЈ ЗНАЧАЈНО РАСТЕ
Колико заправо сателита кружи око Јупитера
Јупитер већ важи за краља планета - највећи je у нашем соларном систему. А сада je познато да има више сателита него што смо мислили.
Астрономи су уочили 12 додатних мјесеца (природних сателита) који круже око Јупитера, чиме је њихов укупан број потврђен на 92. До открића је пажљивим мониторингом дошао астроном са Института Карнеги Скот Шепард са својим тимом научника.
Користили су Субару телескоп на Хавајима у септембру 2021. и која се налази на телескопу Бланко у Интерамеричкој опсерваторији Cerro Tololo у Чилеу у августу 2022.
„Случајно смо уочили нове мјесеце око Јупитера, док је наше главно истраживање било усмјерено ка тражењу небеских објеката у простору иза Плутона", рекао је Шепард.
Накнадна проматрања и анализе за 12 нових мјесеца трајала су око годину дана како би се добила коначна потврда, а тим је користио Магеланов телескоп у Чилеу да обави тај посао.
Ниједан од мјесеца још нема име, пошто је њихово откриће управо објављено, али и то се очекује у наредним мјесецима.
„Центар за мале планете" прати положаје малих планета, комета и свемирских стијена. Под окриљем Међународне астрономске уније, организација је одговорна за идентификацију, означавање и орбиталне податке за такве небеске објекте.
„Међународна астрономска унија дозвољава именовање сваког мјесеца већег од 2,4 километра, од чега је половина ових нових открића већа од тога, тако да ће добити имена", рекао је Шепард.
Потрага за младим мјесецима
Пошто је Јупитер свијетла планета, астрономи су морали да се позабаве проблемом одсјаја и расијане свјетлости који утичу на простор у коме могу постојати мјесеци.
Савремена технологија олакшала је детаљније посматрање Јупитера и области око њега.
Шепард и његов тим су у процесу праћења још једног броја сателита око Јупитера, али им је потребно више података да потврде и објаве своја открића.
Проналажење додатних мјесеци око Јупитера и одређивање њихових орбита могло би помоћи у идентификацији циљева за будуће свемирске мисије, међу којима је програм Насе и Европске свемирске агенције обиласка ове планете - планиран за 2024. годину.
„Надамо се да ће бар један од нових мјесеца бити у близини путање летјелице у оквиру те мисије, како би могао да направи слике изблиза. Мјесеци су важни за разумијевање много тога из материје која нас занима, јер су они последњи остаци гупе објеката који су се формирали у региону џиновске планете док се остатак материјала инкорпорирао у планете", објаснио је Шепард.
Шепард и његов тим вјерују да су ови мјесеци остаци најмање седам већих, који су се распали када су се сударили са другим мјесецима, астероидима или кометама. Њихово распадање довело је до стварања стотина мањих мјесеци, рекли су истраживачи.
Мјесеци су иначе остаци онога што је „рођено" у диску гаса и прашине око Јупитера након што се планета формирала, а затим ухватила и повукла већину материјала у орбиту. Ови градивни блокови планета могу бити својеврстан „поглед кроз прозор" у ране године Сунчевог система.
Шепардов тим такође прати сателите око Сатурна, али њих је теже лоцирати јер је планета са фамозним прстеном удаљенија од Земље.
„Вјерујемо да и Уран и Нептун такође имају велики број малих сателита, али те планете су још удаљеније, па их је још теже открити", каже Шепард.
Коментари 0
остави коментар