B.Bu. [ n1 ]

FRANCUSKA PROTIV "BRZE" MODE

Kupi jeftino, obuci dvaput pa baci     

Zakon o brzoj modi u Francuskoj nedavno je jednoglasno usvojen u donjem domu Parlamenta, što predstavlja rijetku saglasnost u Nacionalnoj skupštini, gdje vlada nema apsolutnu većinu i često se suočava sa snažnim protivljenjem opozicije, piše Dojče vele.

                                                                                                                                                 
Međutim, ta jednoglasnost ne znači da svi pozdravljaju metode vlade.

Nove propise će primjenjivati kompanije koje svakodnevno izbacuju određeni minimalni broj proizvoda, čiji prag će kasnije biti definisan novom uredbom, piše Dojče vele.

U fokusu tog zakona su giganti u oblasti brze mode, poput proizvođača Šeina i onlajn-platforme Temu, obje kompanije sa sjedištem u Kini.

Takve kompanije će na svojim stranicama jasno morati da istaknu poruke koje ukazuju na ekološki uticaj njihovih proizvoda i podsticati kupce da recikliraju odjevne predmete, inače će se suočiti sa kaznama do 15.000 eura.

Novim ekološkim sistemom bodovanja će se ocjenjivati modne kompanije. One koje loše posluju, moraće da plate taksu od početnih pet eura, a od 2030. godine, do deset eura po artiklu, piše Dojče vele.

Vlada će takođe zabraniti reklamiranje brze mode i njihovih proizvoda od 2025. godine. Kršenje tog zakona će biti sankcionisano kaznama do 100.000 eura.

Zakon još treba da dobije zeleno svijetlo francuskog Senata i mogao bi stupiti na snagu tokom narednih nekoliko mjeseci.

„Dobili smo kulturnu bitku“

Za Juliju Faure, modnu dizajnerku i predsjednicu grupe En Mode Climat koja okuplja oko 600 kompanija koje se na ekološki održiv način bave proizvodnjom modne konfekcije, nacrt zakona je „odlična vijest“.

„Dobili smo kulturnu bitku, jer brza moda je ekološka, društvena i kulturna katastrofa koja uništava sve osim luksuznog sektora na tržištu“, ističe.

Faure smatra da vlada time šalje pravi signal kada je riječ o modnim proizvodima od pamuka i lokalnoj proizvodnji, koji će dobiti dobru ekološku ocjenu, dok će oni proizvedeni na udaljenim destinacijama i od sintetičkih tkanina dobiti loše ocjene.

„Ipak, mi i dalje moramo biti oprezni i obezbijediti da prag kojim se definišu kompanije brze mode ne bude postavljen previsoko“, dodaje Faure.

No, Filip Moati smatra da taj prag ne bi trebalo da bude prenizak, kako bi se osiguralo da ne uključuje francuske brendove. On je profesor ekonomije na Pariskom univerzitetu i osnivač pariske kompanije za istraživanje tržišta ObSoCo.

Prave metode?

No, on se ne slaže s metodama vlade.

„Nacrt zakona stigmatizuje klijente tih brendova, koji su, prema studiji koju sprovodimo, manje obrazovani i lošijeg imovinskog stanja. Važno je da i oni sebi mogu priuštiti modne artikle kako bi se osjećali kao dio društva“, naglašava.

Ekonomski stručnjak procjenjuje da ono što naziva „ultra brzom modom“ čini otprilike tri odsto francuskog modnog tržišta – tačni parametri o tome ne postoje.

Moati se zalaže za strože regulisanje brze mode, ali uz postojeće mehanizme.

„Vlada bi trebalo da primijeni francuske zakone, poput dvogodišnje garancije za modne artikle, zabranu prodaje ispod cijene i obavezu kalkulacije popusta kroz korišćenje realne referentne cijene“, ističe Moati.

„Pored toga, trebalo bi da uvedemo uvozne dažbine na kompletan uvoz tekstila — ne samo na one koji koštaju najmanje 150 eura kao sada“, apeluje stručnjak, dodajući da je ultra brza moda imala prednost da proizvodi veoma male serije proizvoda što takođe znači da praktično nije bilo neprodatih artikala.

Šejn, Temu, Zara i H&M ili su odbile upit DW za razgovor o ovoj temi ili uopšte nisu odgovorile.

Francuska bi mogla biti primjer drugima

Žild Minvil, direktor Ekonomskog opservatorijuma Instituta Francuske mode u Parizu, smatra da će vrijeme pokazati da li je pristup vlade ispravan.

„To je neistražena teritorija – treba da testiramo šta funkcioniše, a šta ne“, kaže on za DW. „U svakom slučaju, ključno je podsjetiti potrošače na razorne uticaje brze mode na životnu sredinu.“

Za njega, jednoglasno glasanje u parlamentu pokazuje da su francuski političari shvatili da postoji potreba za hitnim djelovanjem.

„Nacrt zakona je reakcija na duboku krizu sa kojom se sektor pret-a-porter [dizajnerska odjeća spremna za nošenje] suočavao od 2022. godine, s brojnim brendovima koji su proglasili bankrot“, smatra Minvil.

„Francuska, kolijevka mode, sada bi mogla utrti put. Ova pravila bi trebalo da budu proširena na cijelu Evropu jer je riječ o jedinstvenom evropskom modnom tržištu“, kaže on.

U Nacionalnoj skupštini moglo se čuti i nekoliko nezadovoljnih reakcija, poput one Antoana Verlorel-Markesa, parlamentarca iz departmana Loire u centralnoj Francuskoj, predstavnika konzervativne republikanske stranke.

„Modne kompanije u mom okrugu su osamdesetih zapošljavale oko deset hiljada ljudi, ali taj broj je do danas pao na dvije hiljade i to nakon premještanja proizvodnje u Aziju“, kaže on za DW.

„Tek nedavno su te kompanije počele ponovo da zapošljavaju radnike, jer postoji trend kupovine artikala koji su lokalno proizvedeni. Brza moda sada je stvorila novi pritisak na smanjenje troškova – moramo preduzeti protivmjere“, ističe Vermorel-Markes.

No, ovaj političar ne pozdravlja sve članove nacrta zakona.

„Zabrana reklamiranja će kočiti tržište umjesto da ga reguliše. Trebalo bi da se usredsredimo samo na ekološki sistem bodovanja koji će nam omogućiti da kompanije plate za negativan ekološki i društveni uticaj svojih proizvoda“, naglašava poslanik.

Za klimatske ciljeve „potrebno je više mjera“

Ali Pjer Kondamin, portparol grupe Stop Fast Fashion oko koje je okupljeno više nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu okoline, smatra da nova pravila ne idu dovoljno daleko.

„Prag koji definiše brzu modu trebalo bi da bude direktno sadržan u zakonu i da bude dovoljno nizak da obuhvati i francuske kompanije, poput maloprodajnog lanca sportske opreme Dekatlon“, navodi.

„Kompanije bi takođe trebalo da plate minimalnu nadoknadu ako dobiju negativnu ekološku ocjenu, nešto što do sada nije bilo uključeno u planove.“

On je dodao da bi kompanije brze mode trebalo da imaju obavezu objavljivanja statistike o prodaji za Francusku.

„To je jedini način na koji zapravo možemo razumjeti s čime se suočavamo i pokušati da radimo na ispunjavanju Pariskog klimatskog sporazuma“, rekao je Kondamin, ohrabrujući francuske građane da kupuju „ne više od pet novih modnih artikala godišnje – a ne 50 kao što je trenutno slučaj“.