Б.Бу. [ РТС ]

31. 05. 2023. 12:53   >>  12:53 1

ПОСЉЕДИЦЕ ПО ПСИХУ КОРИСНИКА

Тамна страна филтера за уљепшавање

Велике очи, пуне усне, савршен тен… Данас филтери за уљепшавање сваки ваш селфи једним кликом претварају у фотографију фото-модела. Психолози међутим упозоравају на негативне посљедице тог тренда.

 

Најнормалнија ствар на свијету је то да наш изглед није савршен: бубуљице, проширене поре, нечиста кожа… Упркос томе, на друштвеним мрежама се те неправилности све чешће ретуширају. Понекад нам се чини да су у том дигиталном свијету само људи са увијек савршеном фризуром, савршеном кожом и сњежно-бијелим зубима.

Вјештачка интелигенција за вјештачку љепоту
Програми с тзв. „филтерима за уљепшавање“ (беаутy-филтер) доживљава прави процват, а они су протеклих година све више усавршавани. Данас је могуће све: од мањих корекција – глатка кожа, замаскиране бубуљице или гушће обрве – па све до потпуне промјене лица.

Апликација "Face Tune“ израелске фирме Lightricks  до сада је скинута већ више од 200 милиона пута, а апликације "YouCam Makeup“из Тајвана и "BeautyPlus“ из Сингапура више од по сто милиона пута. До прије неколико година могле су се побољшавати само фотографије, а данас се лица људи могу мијењати и на видео-снимцима, и то толико добро да промјене уопште не могу да се открију.

Од марта ове године велику пажњу привлаче два нова филтера на ТикТоку. Уз помоћ вјештачке интелигенције, филтер "Teenage-Look" чини људе млађима, а филтер "Bold Glamour“  претвара лице у идеалну слику, с пуним уснама, сјајним очима, мањим носом и беспрекорном кожом.

Те промјене су у ранијим верзијама још могле да се препознају, али код нових филтера то више није могуће.

Сви ти филтери стварају увијек исти идеал љепоте: црна кожа се углавном благо избјељује, бијела кожа добија ружичаст тен, маркантни носеви се смањују.

„Ту естетску привлачност би свакако требало сматрати проблематичном, јер су у филтерима сажети многи стереотипи“, каже Катја Гункел, доценткиња за умјетничку педагогију на Гетеовом универзитету у Франкфурту.

Она дакле истиче да технике јесу нове, али да су клишеи који се тиме опслужују – застарели. „Постоје бројни веома проблематични филтери, који су свакоме доступни и, наравно, веома је велики конформистички притисак који иде уз све то.“

Депресија и погрешна слика о себи
То има знатне посљедице по психу корисника. Како је показала једна студија, двије трећине младих људи осјећа притисак због идеала љепоте који владају на друштвеним мрежама. Једно испитивање у Британији показало је да трећина свих дјевојчица и дјевојака између 11 и 21 године не би никада објавила своју фотографију која није обрађена.

„То је игра с ватром“, каже њемачка јутјуберка Силви Карлсен, која се у својим видеима бори против употребе филтера за уљепшавање. „Чим јавно наступимо с филтерима, добијемо позитивне реакције у облику срца и лајкова. Осјећамо да смо прихваћени, лучимо допамин.“

Али, шта се догађа ако после тога одемо међу људе без филтера, с несавршеном кожом или са подочњацима? „Нас друштвене мреже тренирају да према споља представљамо своје савршено ја. То нас уништава“, каже Карлсон.

Болест која због тога настаје има чак и име: „селфи дисморфија“. Што су учесталији селфији с филтерима, то је више угрожена самосвијест код многих људи. Осјећај недораслости захтјевима тих идеала љепоте може чак да буде и узрок депресије, пише у једном чланку у стручном часопису „JAMA Flacial Plastic Surgery“.

Да ли држава то може да регулише?
Многе државе покушавају да се боре против тог феномена. У Норвешкој и Израелу већ постоји обавеза да фотографије које се користе као рекламе на друштвеним мрежама, а у којима су коришћени филтери, буду обиљежене. Нацрт закона у Француској садржи сличне одредбе за фотографије и видео-снимке. Њиме се за кршење тих правила за инфлуенсере прописују новчане казне до 300.000 еура или шест мјесеци затвора. И у Великој Британији се већ дискутује о таквим прописима.

У Њемачкој до сада таквог закона нема. Прошле године је јутјуберка Силви Карлсон покренула потписивање петиције за његово доношење. И Конференција покрајинских министарки за равноправност и права жена прошле године је захтијевала увођење обавезе означавања обрађених фотографија у рекламним порукама и на друштвеним мрежама. Ипак, такав закон на савезном нивоу за сада није у припреми.

Катја Гункел јесте за регулисање, али указује да је ту ријеч само о комерцијалном подручју. „То се не може примијенити на приватне селфије, јер како би то функционисало? Ко би то још могао да контролише? Ја бих то тада назвала цензуром.“ Она сматра да би прије свега о тој теми правовремено требало разговарати с дјецом и младима, и тако јачати њихову медијску компетенцију, пише ДЊ.

 "Ми живимо у капитализму и зато изузетно добро функционише када се људима намеће осјећај да стално морају да оптимизују сами себе и то тако што ће конзумирати одређене производе или услуге као што су медицински захвати“, каже Гункел. „Читава та машинерија живи од осјећања недостатка – и то неће престати. Према томе, постоји само један задатак: да корисници стекну одређену отпорност и сувереност у опхођењу с тим фотографијама и снимцима.“