K. J.

02. 10. 2023. 08:44   >>  09:00

ЗАВРШЕН САЈАМ КЊИГА

Црна Гора мало, али живо литерарно средиште

Током посљедњих година појавио се одређени број романа чје су ауторке жене и то нам на неки начин даје за право, можа чак и обавезује да пробамо да то можемо назвати црногорском романескном женском сценом, казала је списатељица Наташа Нелевић, на затварању ИX Интернационалног сајма књига.

Сајам је завршен трибином "Жене и романи - црногорске списатељице у романескном жанру", на којој су говориле Наташа Нелевић, Оља Кнежевић, Ервина Дабижиновић и Јелена Кнежевић.

Јелена Кнежевич је рекла да је Црна Гора сасвим мало, али живо литерарно средиште.

“Списатељице овдје код нас, хајде да говоримо о нашим савременицама, или о савременој књижевности, готово су невидљиве. Зашто је то тако, не бих рекла да је зато што пишу о темама које су незанимљиве, нити да је то језички неадекватно, али је чињеница да то тако јесте. Истраживање Европске Уније из 2019. године потврђује да се објављују аутори у чак 60 одсто продукције, а ауторки највише 40, и што је мањи издавач, више је ауторки”, навела је Кнежевић.

Исто тако, критичари, каже она, махом пишу у утицајним часописима, не критичарке и они пишу више о романима аутора.

Ервина Дабижиновић подијелила је искуство своје пријатељице, чији је рукопис читала, која је ипак одустала од објављивања истог, јер њена породица није хтјела да она изађе из анонимности.

“То је једна слика, која се тиче стварности једног система који је показао колико женско искуство или стварност коју живи жена је потпуно невидљиво или мора остати у веловима ћутања. Дакле, имамо осјећање страха, да се поставља питање квалитета, да ли је то квалитетно, да ли задовољава стандард, а опет, питање је ко поставља стандард. То је један разлог зашто нема жена. Такође, ту је и питање публике, да би се нешто читало, мора се формирати публика као феномен и појам који је једна врста рефлексије”, навела је Дабижиновић, пише у саопштењу Секретаријата за културу и спорт.

Оља Кнежевић је казала да је слушајући своје претходнице пронашла се у свему и то доживјела као неку врсту психотерапије.

“Сви моји процеси које сам прошла од 2012. када је објављен мој први роман ‘Милена и друге друштвене реформе’ од свих тих процеса најугоднији је онај кад стварамо, ту смо своје, ту смо господарице свог свијета, простора, емоције, истине, која је различита и код сваке жене. Постоји та тенденција да кад нека жена изда неки роман, тражи се да се све жене препознају у њој, иначе ту нешто фали, она није добра”, рекла је Кнежевић.